Principi projektovanja enterijera

Projektovanje enterijera je delom znanje i veština koja se stiče dugogodišnjim radom i iskustvom, a delom umetnost uređenja prostora. Svi žele da svoj životni prostor učine savršenim, ličnim, specifičnim, originalnim, naravno, obavezno funkcionalnim.

Vaš dom ili poslovni prostor treba i može vrlo lako da postane poseban kutak gde ćete se osećati prijatno, slobodno i on treba da isprati i da odgovara svim vašim potrebama.

Projektom enterijera mogu biti obuhvaćeni celi objekti, ili mogu biti obrađene samo određene prostorije ili delovi prostora, komadi enterijerske opreme i nameštaja koje želite da naglasite, popravite, osvežite ili funkcionalno doradite.

Sadržaj

Filozofija – Kvalitetan dizajn enterijera odslikava „potcenjenu izvrsnost“ i obezbeđuje da objekti budu atraktivni, ekološki bezbedni, funkcionalni i održivi. Arhitekte i dekorateri moraju težiti razumnim, ekonomičnim, funkcionalnim i estetskim projektnim rešenjima. Dobro projektovani prostori zadovoljavaju potrebe korisnika, doprinose osećaju ponosa i promovišu produktivnost na radnom mestu.

Funkcionalnost – Projektovanje funkcionalnih enterijera obezbeđuje da svaki aspekt unutrašnjeg okruženja funkcioniše efikasno za njegove korisnike. Dobar radni odnos između korisnika i projektanata pomoći će u postizanju ovog cilja. Svaki tip objekta predstavlja jedinstven izazov i funkcionalni zahtevi se razlikuju, što će na kraju uticati na odabir završnih materijala i obrada. Važno je da projektanti ispitaju sve aspekte prostornih zahteva sa korisnicima i investitorima.

Oglas

Isplativost – Projektanti moraju imati na umu činjenicu da je za svako projektno rešenje bitna isplativost, a da se pritom ne gubi estetska vrednost, karakteristike samih materijala i obrada. Pri odabiru materijala mora se voditi računa o njegovom životnom veku. Jeftina, kratkoročna rešenja ne doprinose uvek isplativosti projekta.

Održivost i privlačnost materijala – Pri odabiru materijala, projektanti moraju voditi računa o performansama, dugovečnosti i privlačnosti materijala, kao i o početnim troškovima. Kako privlačnost (izgled) završnih materijala propada vremenom, korisnici žele da ih zamene. S tim na umu, materijali koji su dugovečniji i čija završna obrada sporije propada, jesu bolji izbor iako su, možda, početni troškovi veći.

Izdržljivost – Projekti i materijali polažu „test vremena“. Mora se voditi računa o izdržljivosti materijala, uzimajući u obzir ograničenost budžeta. Odabir kvalitetnog materijala i proizvoda mora biti usklađen sa funkcijom i načinom korišćenja svakog prostora.

Održavanje materijala – Korišćenje materijala koji se lako održavaju je preporučljivo. Iako određeni materijali mogu pružiti odličnu izdržljivost, projektanti moraju dobro razmisliti o privlačnosti i izgledu materijala. Vrlo je bitno da arhitekte i dekorateri budu upoznati sa materijalima i završnim obradama koji su izdržljivi i lako se održavaju.

Dizajn – Objekti se moraju prilagoditi ljudskoj upotrebi što je više moguće. Sada, više nego ikada, radna i životna okruženja su pod kontrolom onih koji ih projektuju i grade. Dobro projektovani enterijer može doprineti većoj produktivnosti na radnom mestu; povećati osećaj prijatnosti i opuštenosti u, recimo, bolnicama ili sportskim centrima.

Kreativnost – Ograničenost budžeta stavlja veliki značaj na kreativnost dizajna enterijera. Pravilno planiranje, kao i istraživanje inovativnih enterijerskih rešenja, pomoći će projektanima u izradi kvalitetnih projekata unutar ograničenog budžeta.

Fleksibilnost – Fleksibilno projektno rešenje je ključno u postizanju dinamičkih zahteva. Iako je osnovna funkcija svakog objekta prioritetna, projektanti moraju da imaju na umu koje funkcije unutar objekta mogu da evoluiraju, i koji objekti mogu zahtevati buduće modifikacije. Ubrzani razvoj tehnologije često zahteva unapređivanje opreme unutar nekog prostora.

Bezvremenost – Elementi čistog dizajna, uključujući strukturalne impresije, pogodnost materijala, vizuelne i taktilne elemente u harmoniji, i klasične završne obrade, uvek će biti osnova dobrog dizajna. Projektanti treba da izbegavaju korišćenje završnih obrada koje su u modi i nedokazane u pogledu kvaliteta i dizajna. Unutrašnji prostori treba da budu kreativni, ali ne i ekstremni i treba da budu sposobni da se nadograde bez velike promene korišćenih materijala i funkcije.

Osnovni principi projektovanja enterijera

Kada znate osnovne principe dizajniranja enterijera, možete lako pretvoriti bilo koji prostor u prostor po vašem ukusu. Znate kakav je osećaj kada uđete u dobro osmišljen prostor. Možete osetiti kako sve izgleda kohezivno i dobro osmišljeno. Osećaj je, jednostavno, dobar. Možete postići taj efekat u vašem domu sa malo znanja o osnovama dizajna enterijera. Još ako uparite to znanje sa praksom i eksperimentisanjem, bićete na putu da stvorite prelep prostor. Predstavljamo vam pet osnovnih principa dizajniranja enterijera.

Ravnoteža

U dizajniranju, ravnoteža stvara osećaj uređenosti. On je bitan zbog izjednačavanja ili procenjivanja vizuelne težine objekata. Ravnoteža se stvara ne samo preko oblika, nego i putem boja, obrade i teksture. Tamnije nijanse, jako intenzivne boje i tople nijanse imaju mnogo veću težinu nego svetlije i hladnije nijanse i neintenzivne boje. Neobični ili teški oblici i načini oblikovanja, takođe, doprinose osećaju težine objektu jer privlače više pažnje. Transparentne forme se čine lakšim od čvrstih formi. Postoji tri različite vrste ravnoteže:

Simetrična ili formalna: Tradicionalni ili formalni prostori zahtevaju simetričnu ravnotežu tamo gde je prostor podjednako podeljen na dve strane koje odslikavaju jedna drugu. Na primer, za dve stolice postavljene na suprotnim stranama stočića može se reći da su simetrično balansirane. Ovaj vid balansa je lako postići postavljanjem elemenata jedan nasuprot drugom. Ako niste pažljivi, ovaj vid ravnoteže može postati monoton i dosadan.

Asimetrična ili neformalna: Vizuelna težina linija, boja, formi i tekstura su balansirani bez potpunog kopiranja. Ovaj vid ravnoteže nije uređen kao simetrični, ali zato može biti komplikovaniji i interesantniji. Na primer, sofa može biti uravnotežena postavkom dve fotelje naspram nje.

Radijalna: Ovaj vid ravnoteže može biti postignut kada postoji centralna tačka iz koje ili oko koje drugi elementi enterijera proističu. Primer ovoga bio bi okrugli sto za ručavanje, sa stolicama raspoređenim oko njega. Kod ovog vida ravnoteže postoji mnogo ponavljanja forme, teksture i boja.

Ritam

Kao i u muzici, ritam u dizajnu predstavlja stvaranje šablona ponavljanja i kontrasta u cilju stvaranja vizuelnog interesa. Ovaj utisak možete postići korišćenjem istih boja ili oblika drugačijih intervala. Svrha ovog principa jeste da vas tera da vizuelno primećujete svaki detalj prostorije. Na primer, možete uspostaviti ritam korišćenjem jedne boje jastuka, koja će biti prisutna i na slici, a zatim ponovo reflektovana preko tepiha. Ovo ponavljanje navešće vaše oči da se stalno kreću po prostoriji.

Harmonija

Harmonija se stvara kada svi elementi rade zajedno u stvaranju jedinstvene poruke. Kao što ritam može da stvori uzbuđenje, tako harmonija stvara osećaj ispunjenosti. Na primer, možete stvoriti harmoniju korišćenjem jedne boje, iako se forme elemenata u prostoriji jako razlikuju u veličini, obliku i teksturi.

Naglašavanje

Prostorija u kojoj je svaki element dobio podjedanku važnost izgledaće ili raštrkano ili dosadno. Potrebno je sidro. Arhitektonski prostori često imaju mesta interesovanja kao što je kamin ili prozor sa prelepim pogledom. Možete izabrati da naglasite izgrađeno u tački aranžiranjem nameštaja oko tog mesta da biste ga istakli. U prostoriji kojoj nedostaje takva, izgrađena tačka interesovanja, ona se može stvoriti grupisanjem nameštaja ili korišćenjem neobičnog ili povećeg elementa u prostoru.

Proporcija i razmera

Proporcija je odnos veličina jednog elementa naspram drugog, dok je razmera odnos jednog objekta prema drugom ili prema prostoru u kome se nalazi. Na primer, velika ugaona garnitura u maloj sobi bi bila nesrazmerna.

Neki proprocionalni odnosi su više prijatni od drugih. Stari Grci su smislili zlatni presek, koji ima za cilj da predstavi sve proporcije kroz jednostavnu formulu: Odnos manjeg dela prema većem delu treba da bude isti kao odnos većeg dela prema celini. Ova proporcija je prisutna u prirodi i koristili su je i umetnici i arhitekte.

Proces projektovanja enterijera

Proces projektovanja enterijera započinje razumevanjem funkcionalne i estetske potrebe svakog prostora. Projektanti enterijera moraju biti u potpunosti upoznati sa svakim aspektom arhitektonsko-građevinskog projekta i moraju efikasno da komuniciraju sa svakim stručnjakom koji je uključen u izradu projekta, zasebno. Investitori i krajnji korisnici prostora moraju biti uvereni da će njihove prostorne i funkcionalne potrebe biti ispunjene. Projektna dokumentacija je neophodna da ilustruje sveobuhvatnu temu enterijerskog rešenja i detalja. Projektanti treba da pruže pisano objašnjenje ili tehnički opis da bi informisali korisnike o odabiru specifičnih materijala i razlozima zašto su oni odabrani. Projekat koji sadrži osnove, preseke, izglede, perspektive, potrebne detalje i 3D prikaze, treba jasno da prikazuje svaki, pažljivo planirani koncept. Izvođački detalji, kao i predmer i predračun radova, treba da budu jasni i da prate isplanirani koncept.

Zadovoljstvo krajnih korisnika je jednako važno kao i dugotrajnost enterijerskog rešenja. Projektanti moraju da edukuju investitore i korisnike prostora da cene dugoročne kvalitete dobrog dizajna i da im daju priliku za direktnu razmenu ideja i mišljenja u svakoj fazi projektovanja. Konačno projektno rešenje ne bi trebalo da zbuni korisnike, niti bi trebalo da se pojave pitanja koja nisu na vreme primećena i razrešena.

Onda kada se dobije konačno odobrenje projektnog koncepta i izbora materijala, kompletno projektno rešenje se predaje. Ono mora jasno preneti nameru dizajna i pružiti informacije koje su neophodne za sprovođenje i izradu projekta. Kratak, ali jasan tehnički opis svih radova treba da bude pripremljen. Crteži se pregledaju od strane korisnika i nadležnih institucija i koriste se za izradu predmera i predračuna radova. Oni treba da sadrže projekat rušenja (ako je potreban), osnove (uključujući i osnove plafona), preseke, potrebne detalje, mašinske planove, planove vodovoda i kanalizacije, planove elektroinstalacija, planove postavke završnih materijala i sve neophodne informacije.

Specifikacija proizvoda završne obrade je kritična za postizanje uspešnog projektnog rešenja. One moraju biti veoma detaljno odrađene i verifikovane u cilju dobijanja kvalitetnih proizvoda, materijala i izrade.

U nastavku teksta predstavićemo vam neke od završnih materijala za podove, zidove i plafone. Ovaj deo teksta treba koristiti kao opštu smernicu za odabir najpogodnijih dostupnih proizvoda. Projektanti enterijera i korisnici prostora moraju zajedno raditi u ovom segmentu radi odabira odgovarajućih materijala i proizvoda.

Završni materijali

Odabir završnih materijala i boja može biti „zabavan“, ali, ipak, morate vršiti odabir koji ne samo da je u skladu sa odgovarajućim standardima za funkcionalnost i izdrživost, već je i u skladu sa važećim građevinskim propisima.

Napomena: Svi završni materijali treba da budu postavljeni prema uputstvima proizvođača i održavani prema garantnim specifikacijama proizvođača.

Podne obloge

Podne obloge su veoma bitan element dizajna enterijera. Odabir ovih materijala treba da bude u skladu sa funkcijom prostora, pored toga što treba da budu estetski prikladni. Akustične osobine podnih obloga imaju veliku ulogu u sprečavanju prenošenja zvuka, dok boje završnih površina podnih obloga utiču na osvetljenost prostorija. Treba izbegavati postavljanje ekstremno svetle boje, posebno belu, u prostorijama gde je velika frekvencija ljudi zbog jakih odsjaja. Šabloni podnih obloga i njihova raznolikost se može koristiti za stvaranje puteva kretanja ili za vizuelno deljenje prostora. Od svih završnih materijala u enterijeru, podovi će pretrpeti najveće habanje i obično su najskuplji završni materijal.

Ovo su tri osnovne kategorije podnih obloga:

podovi čvrstih površina – beton, kamen, drvo, keramika i teraco
podovi otpornih površina – vinil podovi, podovi od guma i podovi od linoleuma
podovi mekih površina – tepisoni i tepisi

Beton – Beton je osnovni konstruktivni materijal međuspratnih ploča novih konstrukcija i, kada se uglača, ofarba i glazira, može predstavljati estetski ugodnu podnu oblogu.

Drvo – Podne obloge od drveta obično su skupe i primenjuju se u posebnim prostorijama. Tvrde podne obloge, tipa hrasta ili javora, mnogo su više izdržljive od mekih. Meke podne obloge su sklone habanju tokom vremena ako postoji pojačani intenzitet hodanja po njima.

Kamen – Kameni podovi su od granita, mermera, krečnjaka i travertina između ostalih. Kameni podovi su dostupni u više boja i obrađuju se na jedan od sledeća tri načina:

Polirani – zahtevaju veliko održavanje, imaju slabu otpornost na klizanje i ne treba ih koristiti u prostorijama gde je velika frekvencija ljudi, posebno u ulaznim holovima zgrada
Izbrušeni – imaju glatku obradu sa dobrom otpornošću na klizanje
Termalni – imaju dosta teksture i veoma dobru otpornost na klizanje

Svi kameni podovi se mogu koristiti u eksterijeru ili enterijeru. Granitni podovi su veoma otporni i mogu se koristiti u svim slučajevima. Mermerni podovi se kreću od tvrdih do mekih i tako su i klasifikovani. Oni, obično, zahtevaju najveće održavanje.

Keramičke podne pločice – Keramičke pločice se prave ili od gline ili od porcelana. Postoje četiri kategorije apsorpcije: nestaklaste glazure, polustaklaste glazure, staklaste glazure i nepropustljive. Što je niži nivo apsorpcije, veća je otpornost na bojenje i prljanje.

Teraco – Teraco je podni materijal sastavljen od delića mermera različitih veličina potopljenih u cementni malter. Metalne trake za deljenje površina se koriste radi sprečavanja pucanja i dozvoljavaju prirodnu dilataciju materijala. Sloj teraca se obično izvodi u debljini od 5cm, ali mogu se postavljati i u tanjim slojevima.

Vinil podovi – Vinil podovi se prave u obliku pločica različitih dimenzija (30x30cm, 60x60cm...) i u obliku traka sa kojima se izbegava veliki broj sastava. Vinil kompozitne ploče predstavljaju ekonomičnu podnu oblogu koja se lako postavlja, čisti i popravlja.

Linoleum – Linoleum je prirodni proizvod koji se pravi od ulja lanenog semena, plute i brašna od drveta. Kombinovanjem ovih materijala dobija se izdrživa podna obloga sa superiornim termalnim i akustičnim osobinama. Linoleum se može kupiti u rolnama ili velikim pločama i dostupan je u različitim bojama i dezenima.

Pristupni podovi – Pristupni podovi, takođe poznati i kao dupli podovi, uključuju izdignute podne panele koji su pridržani potkonstrukcijom. Oni se postavljaju da bi obezbedili prolaz i lak pristup kablovima, KGH instalacijama i elektroinstalacijama. Dupli podovi se obično postavljaju na visini od 15 do 30cm. Trošak pristupnih podova se često potire eliminisanjem postavke instalacija u zidovima ili plafonima. Kao završna obrada, na duple podove se obično postavljaju vinil ploče, linoleum ili tepisoni.

Zidne obloge

Tip zidne obloge koju možete postaviti na neki zid prvo i isključivo zavisi od konstrukcije samog zida. Uobičajna završna obrada zidova jeste krečenje preko gletovanih površina, bilo maltera ili gips-kartonskih ploča. Postoje sledeće vrste zidnih obloga koje se postavljaju prema nameni ili funkciji neke prostorije:

obloge od gips-kartonskih ploča
obloge od dekorativne opeke
obloge od drveta
obloge od kamena
obloge od keramičkih pločica
obloge od sintetičkih materijala (tapete, vinil ploče...)

Gips-kartonske ploče su ili sastavni deo pregradnih zidova (što je slučaj u većini novih, poslovnih objekata) ili se postavljaju na postojeće zidove. Postoje razni tipovi gips-kartonskih ploča, od vatrootpornih, preko vlagootpornih do običnih i onih posebnih sa dekorativnom završnom obradom (tapete, drveni paneli, vinil ploče).

Zidne obloge od tkanine mogu biti prelep završni materijal u vašem enterijeru i one se obično postavljaju u prestižnim prostorima. Konferencijske sale i prostori koji zahtevaju privatnost su dobri kandidati za postavljanje ovih zidnih obloga. Tapete se obično koriste u rezidencijalnim prostorima.

Boje su jeftin završni materijal koji se lako nanosi i pomoću koga se mogu stvoriti razne teksture. Boje dolaze u dve opcije: lateks (sa vodenom osnovom) i uljane (na bazi rastvarača). Boje se proizvode u četiri osnovna sjaja:

Mat završna obrada – boje sa najmanjim odsjajem, ali su zato najmanje trajne. One se obično primenjuju u prostorijama gde ljudi manje borave
Satenski završna obrada – imaju svetao sjaj i dugotrajnije su od onih sa mat završnom obradom
Polusjajni završna obrada – imaju dobar sjaj i još su dugotrajnije od prethodnih. Primenjuju se na površine koje zahtevaju redovno čišćenje, kao što su kuhinje i kupatila
Sjajni završna obrada – imaju veoma velik odsjaj i veoma su dugotrajne. Jedina mana im je što je jako teško staviti novi sloj boje preko njih.

Keramičke zidne obloge proizvode se u nekoliko vrsta kao glazirane ili neglazirane. Zidne pločice imaju manju otpornost na mehaničke udare od podnih i obično su ja se obavalja preko materijala (cementnog maltera) ili preko lepka, što zavisi od podloge na koju se pločice postavljaju.

Drveni zidni paneli su skup završni materijal i, samim tim, koriste se u ekskluzivnim prostorijama. Zidovi obloženi furnirom daju luksuzan izgled prostoriji bez korišćenja drvenih panela koji su skuplji. Furnir, zbog svoje male debljine, postavlja se, isključivo, na podlogu koja je veoma glatka. Nije preporučljivo koristiti materijale i proizvode koji imitiraju drvo. Drveni paneli, u zavisnosti od mesta postavljanja, moraju imati određene karakteristike, kao što je vatrootpornost i sl.

Plafonske obloge

Postoji više materijala koji se mogu koristiti kao plafonske obloge, kao što su spušteni plafoni raznih vrsta, drvene i metalne obloge itd. Naravno, uobičajna završna obrada plafona jeste krečenje preko gletovanih površina, bilo maltera ili gips-kartonskih ploča. Predstavićemo vam neke od njih, koji se, po našem mišljenju, izdvajaju.

Spušteni plafoni

Spušteni plafoni su veoma popularno rešenje za stambene i poslovne enterijere. Odlikuju ih relativna jednostavnost ugradnje, povoljna cena (u odnosu na rekonstrukciju tavanice), široke estetske mogućnosti i funkcionalnost. Spušteni plafoni mogu se izrađivati od nekoliko vrsta materijala ili proizvoda, zavisno od želja i budžeta investicije.

U svetu postoji nekoliko poznatih kompanija koje veliki deo svog proizvodnog programa zasnivaju upravo na izradi rešenja za spuštene plafone.

Naročitu pažnju dizajner spuštenog plafona treba da obrati na pojedine detalje prostora koji neminovno utiču na konačan izgled plafona: položaj i visina natprozornih i nadvratnih greda (na primer, budući položaj garnišni za zavese, venecijanera i drugih zastora ako ih bude bilo), raspored rešetki KGH sistema i pravci KGH cevi, položaj, oblik i dimenzije kanalizacionih i vodovodnih instalacija, rasprostiranje prirodnog osvetljenja i raspored i vrsta veštačkog, akustika prostorije...

Najbolje je da dizajner enterijera (arhitekta ili dekorater), kao i kod svih drugih projekata, odmah pri prvim skicama konsultuje i stručnjake drugih struka: akustičare, mašince (projektante KGH sistema, kontrolore kvaliteta vazduha), elektroinženjere (osvetljenje i električne instalacije), projektante vodovodnih i kanalizacionih instalacija, tekstilce (ukoliko se razmišlja o primeni sistema spuštenog plafona sa nategnutim tekstilom)...

Prednosti spuštenih plafona

Jednostavnost ugradnje - zahvaljujući primeni potkonstrukcije koja se tačkasto (na pojedinim mestima) kači na tavanicu, vešt majstor je za veoma kratko vreme može postaviti veoma precizno, a uz pomoć rešenja proizvođača, plafon će, uz mala podešavanja, lako postati savršeno horizontalan.

Povoljna cena - naročito onda kada se spušteni plafon koristi kao maska za tavanicu, na primer završna obrada kod uređenja, i to bez posebnih ulaganja u rekonstrukciju same podloge (tavanice ili krova):

sitnorebrastih armiranobetonskih tavanica kod stare monolitne gradnje (salonski stanovi, stare kuće)
plafona od blata/maltera i trske
karatavana (tavanice sa drvenim gredama umesto betona)
potkrovnog prostora...

Estetske mogućnosti - brzina i cena same izgradnje zahteva jednostavan pristup rešavanju konstrukcije, a spušteni plafon je jedno od rešenja koje ravne betonske tavanice može da pretvori u bilo koju formu. Nerazdvojiv deo estetike spuštenih plafona svakako je i igra sa osvetljenjem (veštačkim i prirodnim), kao i njihova uloga u sakrivanju instalacija: oni će sakriti kablove za osvetljenje ili ozvučenje, ventilacione kanale, KGH sisteme, bojler u kupatilu...

Doprinos komforu i funkciji prostora - pored svega navedenog, tu je i primena spuštenih plafona za bolje projektovanje osvetljenja, prenos prirodnog svetla dublje u prostoriju, uloga kod izrade enterijera čija funkcionalnost pre svega zavisi od akustike: koncertne i bioskopske dvorane, ali, takođe i škole, bolnice, amfiteatri, itd.

Protivpožarne karakteristike - Protivpožarnost je veoma važna tema u građevinarstvu te spušteni plafoni moraju imati sve potrebne sertifikate o klasi gorivosti.

Popravke i rekonstrukcija enterijera - Spušteni plafon lako se postavlja, ali i skida, što je velika prednost kod popravki, rekonstrukcije ili čišćenja instalacija, kao i prilikom zamene oštećenih delova plafona ili kompletnog plafona. Potkonstrukcija može biti zadržana, i možemo promeniti samo sam plafon (na primer, kod prenamene neke prostorije) u skladu sa novim zahtevima bezbednosti, tehničkih karakteristika ploča ili modernizacije enterijera u estetskom smislu.

Spušteni plafoni sastoje se od dva osnovna dela: potkonstrukcije i plafona, tj. obloga spuštenih plafona.

Za oblaganje spuštenih plafona koristi se nekoliko različitih materijala i tipova proizvoda. Zavisno od vrste, veličine i namene, vrsta spuštenog plafona treba da bude određena od prostorije do prostorije. U nekim prostorijama ima više vlage: kuhinje, kupatila, prostori sa većim brojem ljudi (klubovi, sale, itd); u nekim prostorijama treba spuštenim plafonom uticati na raspored prirodnog osvetljenja, u nekima na akustiku...

Plafoni od drvenih obloga

Drveni plafoni se češće koriste u geografskim predelima gde drveća ima u izobilju. Drvo se može koristiti da enterijeru da onaj rustični izgled kolibe, gde njegov topli izgled daje poseban šarm svakom prostoru. Drveni plafoni se mogu raditi od ploča, panela, dasaka... Donja strana podnih obloga od drveta može se koristiti kao završna obrada plafona. Drveni plafoni moraju pripadati određenoj protivpožarnoj kategoriji. Drvo je odličan izolator i, kao takav, povoljan je za ugradnju u hladnijim klimama.

Bez obzira na to za koju se završnu oblogu odlučite, budite spremni na rizike koji idu sa projektovanjem enterijera, imajući u vidu činjenicu da uređenje enterijera predstavlja poseban deo svačijeg doma ili kancelarije.