Devedesetih godina postojao je strip nazvan Concrete (Beton). Lik je dobio ovo ime jer je, kao i beton, bio jak, robustan, težak i neprivlačan. Ovo je tradicionalano bilo opšte viđenje betona i baš zato je toliko uzbudljivo videti promene koje su se tokom protekle decenije desile betonu koji je postao dekorativan, fluidan, lagan.
Flying Concrete pokazuje koliko daleko je beton otišao. Stiv Kornher (Steve Kornher) upravlja web sajtom. On je projektant i izvođač radova koji trenutno radi u Meksiku i koji voli da pomera granice onoga što se može učiniti sa betonom.
 |
 |
 |
Beton je materijal koji se oblikuje i koji ima neverovatan potencijal za stvaranje fluidnih, skulpturalnih oblika. Neke od najdosadnijih građevina napravljene su od betona, ali dosada nije neodvojiv deo ovog materijala. Kao što slike pokazuju, mašta graditelja jedina može predstavljati ograničenje prilikom upotrebe betona.
Vredi posetiti ovaj sajt, naročito deo sa projektima. Stiv ističe na svom sajtu da on nije arhitekta i da na svakom svom projektu mora da radi sa nekim arhitektom. Možda njegova kreativnost ima donekle veze i sa tim nedostatkom formalnog obrazovanja. Možda mu to omogućava da lakše vizualizuje nove oblike ili je samo jednostavno sposoban da nađe klijente koji su spremni da preuzmu rizik?
Tekst u nastavku preuzet je sa sajta www.flyingconcrete.com
Oglas
Betonski svodovi – talas budućnosti
Jedan od mojih glavnih ciljeva u gradnji niskobudžetnih objekata jeste da oni traju 400 godina. Da biste to postigli u ovoj klimatskoj zoni (Meksiko) morate da sagradite samopodupiruće konstrukcije i da koristite zidane konstrukcije – nepečenu opeku, blokove od lakog betona, armirano-betonske stubove itd.
Krov je ključna stvar za dug život zgrade, te treba da bude samonoseći i zaobljen – nikako ravan. Samonoseći zidovi po prirodi teže da budu zaobljeni. Krenite od toga i uskoro će sve biti oblo. Kada počnete da razmišljate o dugotrajnoj kući, najbolje je graditi tako da se ostavi mogućnost pregrađivanja. Sa konstrukcijom od ćerpiča i/ili lakog betona kasnije možete da probijete otvor za vrata. Sa čvrstim betonom to postaje skoro nemoguć projekat.
 |
 |
 |
Sa tehnologijom na današnjem nivou možemo da gradimo isplative objekte koji će trajati 400 godina ili možemo da nastavimo da razmišljamo o objektima za stanovanje kao o nečemu za jednokratnu upotrebu – kao što se razmišlja u nekim bogatijim zemljama.
Zidove vaše kuće iz snova možete sagraditi skoro od bilo čega – vinskih boca, ferocementa, džakova zemlje, panela od stiropene, kocki leda ili limenih tabli i metalnih držača. Izbor je veliki. Ali šta ćete koristiti za krov? Pametan, ekološki, dugotrajan krov čini razliku između dečaka i muškarca (devojčice i žene takođe). Mojim mačo krovovima teško da se mogu naći ravni. Metal traje 50 godina, a drvene grede 150. Zapravo, malo je krovova za koje se može reći da će trajati 400 godina.
Krovovi od lakog betona
Svodovi krova od lakog betona su jaki, trajni, laki za izgradnju i održavanje, privlačni su i nisu skupi. Beton je izuzetno otporan na pritisak te je najbolje i da se krovovi od betona grade u oblicima koji su jaki u kompresiji: krovne ljuske, kupole ili svodovi.
 |
 |
 |
Po mom mišljenju, ravni betonski krovovi nisu logična tvorevina. Jedini način da se ravni krovovi naprave dovoljno jakim kako bi podupirli sami sebe i opterećenje koje će nositi jeste korišćenje MNOGO metalne armature i čvrstog, konstruktivnog betona. Čak i tad, podložni su neuspehu.
U Meksiko Sitiju, nakon poslednjeg velikog zemljotresa, bilo je nekih veoma ružnih palačinki od ravnih betonskih krovova i podova. Zasvođeni krovovi imaju mnogo manju tendenciju da se ruše na ovaj način.
Krovove od lakog betona je lakše sagraditi i održavati i mogu biti sagrađeni sa samo delom metalne armature koja je potrebna za gradnju ravnih betonskih krovova.
Sobe sa svodom daju poseban osećaj životnog prostora. Ovo je naročito primetno u objektima socijalnog stanovanja. Plafoni deluju viši nego što su i sve deluje prostranije.
 |
 |
 |
Ovi krovovi su dobri izolatori i njihova debljina može da varira prema klimatskom području. U planinama Meksika, debljina krova od 8 do 10cm daće onu neophodnu „toplotu zimi, hladnoću leti“.
Zaptivanje: U Maksiku, krovove zaptivamo glatkim malterom sa dodacima. Onda ih najčešće bojimo bojom za krovove na bazi lateksa. U oštrijim klimatskim područjima treba koristiti druge membrane.
Krpljenje: Postigli smo velike uspehe sa krpljenjem ovih krovova i „zakrpe“ se uvek dobro prime. Jednostavno treba obraditi drvenim dletom pukotinu, očistiti je, namazati mešavinu cementa za vezivanje i onda ispolirati šmirglom.
Dobro sagrađen i održavan krov od betona trebalo bi da traje bar 200 godina.
Vrata i prozori
U Meksiku, vrata i prozori se projektuju tako da pre svega pruže sigurnost. Generalno, šipke se stavljaju na svakih 17cm da bi se sprečile krađe. Trudio sam se da moji projekti ne izgledaju kao crkveni ili zatvorski prozori i da imaju velike otvore.
 |
 |
 |
Dizajnirao sam oko 20 vrsta vrata koristeći gvozdene ramove sa ispunom od čeličnog lima, ferocementa i agregata. Ovakva vrata su teška te moraju biti na dobrim šarkama i dobro okačena. Mogu biti i protivpožarna kako bi služila kao druga vrata u garaži. Takođe, mogu imati dobru prođu na tržištu baštenske opreme.
Moja vrata i prozori postavljeni ovde u Meksiku zaštićena su jednim slojem laka i to je sasvim zadovoljavajuće za tu klimu.
