Bojan Budimac, bloger sa sajta b92, koji već godinama živi u Turskoj i piše najčešće o političkim prilikama u toj zemlji, objavio je u oktobru zanimljivo svedočenje sa jednog gradilišta, i to onakvo kakvo ima posebnu vrednost - lične priče ljudi iz prve ruke.
U pitanju je zapravo uređenje dvorišta i kuće u kojoj živi sa suprugom. Prenosimo fragmente njegovih utisaka u svakodnevnom druženju sa radnicima Kurdima (link ka celom tekstu sasvim na dnu).
Iranski kamini i poljske cigarete
(izvodi iz teksta Bojana Budimca)
...Šta jedna budala napravi sto pametnih ne mogu da isprave i otud su se radovi na tom "dovršavanju" pretvorili u radove koji po obimu i potrošenim nervima dostižu gradnju nove kuće. No, ne bih da zamaram time. Iskustvo druženja sa "planinskim Turcima", kako turski (ultra)nacionalisti nazivaju Kurde, koji su dominantna radna snaga u građevinskoj industriji, u velikoj meri potire žal za potrošenim nervima. Neke vinjetice tog iskustva ću probati da podelim.
Oglas
Mutalib
Mutalib mi se nije svideo u početku. Malo je kao usporen film, a svakako nije dovoljno snažan za poslove koje su mu preduzimači namenili - mešanje betona (da, ručno) i transportovanje istog ručnim kolicima. Tek mi preostaje da se pozabavim suvenirima u vidu betonskih mrlja na mestima po bašči gde je Mutalib prosuo deo ili cela kolica betona.
Uvek je to bilo popraćeno nenadjebivom filozofskom mirnoćom bez obzira što su ostali galamili na njega. Istom tom mirnoćom je rekao: "Pala je..." kada je uspeo da izbaci gvozdenu klizeću kapiju (6m) iz šina...
Emin
Oko tridesetpet-šest godina mu je. Zapravo, ustanovili smo da je najverovatnije rođen aprila 1974, jer je njegovo rođenje, kako su mu rekli, tu negde oko turske invazije na severni Kipar. Ima petoro dece, sve devojčice i, naravno, ići će dalje. Ima nekih 4 razreda osnovne, naučio turski u vojsci, jer za školu nije mario. Prestao je da ide u školu kad je izmlatio učitelja.
Odličan je zidar - specijalizacija malter - komarac može jaja da poseče na uglovima koje on napravi. Kod ovog preduzimača radi desetak godina sa prekidima...
Sadik
Između ostalih stvari gradili su nam jedan kameni zid od kamena skupljenog po placu (fotografija na vrhu). Naime, namera je bila da zid ne odskoči od okoline. Sadik, najstariji (37) među njima je najviše radio na tom zidu. Sadik je mladolik, zgodan (podseća na Džordž Majkla, dok se ne nasmeje ili dok ne skine kapu, čime otkrije malo niže čelo) i najtiši među njima. Odležao je pet godina jer je navodno prebio policajca. Diveći se zidu i stepeništu koje je izgradio Fu je rekla da izgledaju kao poezija...
- Naročito se trudim oko ovog zida i stepenica, abla (izraz za stariju sestru), jer vi ste dobri prema nama. Dajete nam hranu i vodu i čaj i kafu...
|
Dodatak urednika portala Gradjevinarstvo.rs Ova priča podsetila me je na iskustva sa radnicima iz Bugarske sa kojima sam pre nekoliko godina imao prilike da radim na gradilištima u Beogradu. Nažalost, imena im se ne sećam, ali su mi ostali u sećanju svako sa po jednom rečenicom... Prvi ceo dan nije hteo da se skloni sa mešalice i da radi nešto lakše (npr. da gura kolica), a kada je ipak seo na kraju radnog dana ispitivali smo ga gde je bio u vojsci. U početku nas nije razumeo kada smo ga pitali za rodove vojske, pa smo ga pitali koje oružje je imao. Posle par pokušaja da se sporazumemo samo je odmahnuo rukom što pričamo koješta: - Ma kakvo oružje... lopata... samo lopata... - za sedam godina provedenih u vojsci kaže da nije opalio ni jedan metak. Drugi je bio stariji, imao je oko 50 godina. Radili smo zajedno leta 2004. godine i pričao je kako se sprema da ide u Francusku da bere grožđe za dnevnicu od 100 evra. Polovina od toga pripada organizatorima puta, a pola novca mu ostaje. Tamo ima stan i hranu. Pitao sam ga uporno kako misli da ode u Francusku, kako nabavlja papire. On je uporno pričao da će kupiti kartu za autobus. Meni uporno nije bilo jasno da živim u Srbiji a on u Bugarskoj i da mu tada, i još dugo vremena kasnije, nije bila potrebna viza. autor: M.B. |
Linkovi:
- Iranski kamini i poljske cigarete (pročitaj ceo tekst) - klikni na link
