Retko možemo da uradimo sve što želimo na zelenim projektima, naročito u današnjoj ekonomskoj situaciji. Kada smo primorani da biramo, koja su to mesta gde će naši napori napraviti najveću dobit u unapređenju zelenih karakteristika zgrade za korisnike i okruženje?
Od 1995. godine kada je EBN pisao o ovim pitanjima mnogo se toga promenilo: globalno zagrevanje postalo je velika tema, pojavili su se novi materijali, mnogi koji su tada bili u upotrebi danas su potisnuti ili zabranjeni zbog pitanja zaštite životne sredine, USGBC se pojavio kao glavni igrač na polju zelene gradnje sa svojim LEED sistemom sertifikacije, a zelene zgrade su postale deo mejnstrim rečnika.
Zato ovaj članak iz nove perspektive posmatra način na koji bi trebalo da izaberemo prioritete prilikom projektovanja i izgradnje zelenih zgrada. Svaki od prioriteta pogledaćemo iz nekoliko različitih uglova:
- 1. Prioriteti u procesu projektovanje i izgradnje
- 2. Prioriteti definisanja željenih rezultata u procesu projektovanja i gradnje
- 3. Prioriteti u vezi sa operativnim karakteristikama zgrade i prioriteti za pokret zelene gradnje uopšte, uz detalje koje treba da uradimo kako bi naši napori bili uspešniji.
|
Tekst pred vama napisao je Alex Wilson, urednik sajta Building Green, EBN. On se u tekstu obraća pre svega građevinskoj industriji SAD-a, međutim, smatramo da su teme u njemu iznete ključne za gradnju održivih objekata bilo gde na svetu pa i u Srbiji. Skoro sve u tekstu pomenuto već jeste deo različitih programa sertifikacije zelenih i energetski efikasnih zgrada - LEED, Passivhaus, Cradle to Cradle, itd. Oglas
Mnogo više detalja o pojedinim temama navedenim u tekstu možete čitati u drugim tekstovima na našem portalu. Lista linkova data je na kraju teksta, a za dalju pretragu mogu vam pomoći i tagovi sasvim na kraju. Nadamo se da će naši arhitekti, investitori i izvođači imati sluha da prepoznaju koliko se navedenih strategija za projektovanje zelenih zgrada može primeniti odmah, bez uticaja na cenu projekta ili gradnje, ali uz znatan uticaj na cenu i kvalitet nekretnine, i naravno, na okruženje u kom živimo. Naslov originala: Reexamining Priorities in Green Building, Alex Wilson, EBN. Tekst preveo i priredio Mladen Bogićević |
1. Prioriteti u procesu projektovanja i izgradnje
Proces projektovanja i izgradnje ima ogroman uticaj na ono što ćemo stvoriti. Ispod su dati prioriteti grubo poređani po važnosti od najvažnijeg...
1.1. Ispitivanje pretpostavki
U proces planiranja i projektovanja ulazimo sa mnogo pretpostavki: šta ćemo sagraditi, gde, itd. Preispitajte sledeće stavke:
- Da li je nova zgrada zaista potrebna?
- Da li je opravdano da projekat bude „greenfield“ - na neizgrađenom zemljištu?
- Da li površina objekta mora da bude zaita toliko velika i može li nam odgovarati i manji prostor?
- Da li zaista mora da košta više ako je zgrada zelena? Uštede se mogu napraviti smanjenjem gabarita, sabijanjem zgrada kompleksa, kreativnim upravljanjem atmosferskim vodama, i mnogim drugim načinima.
- Da li je samo početna cena ona koju smo uzeli u obzir ili smo tokom projektovanja i gradnje uračunali i operativne troškove i dugotrajnost zgrade i pojedinih delova?
Nakon postavljanja ovih pitanja možda ćemo na kraju doći do početne tačke, ali, ova pitanja mogu pokrenuti diskusiju koja će doprineri boljoj, zelenijoj, održivoj zgradi.
1.2. Koristite integrisani proces projektovanja (integrated design)
Integrisano projektovanje je srce zelene zgrade. Uključivanjem mašinskih inženjera u priču o obliku zgrade, staklenim površinama, orjentaciji i detaljima vezanim za energiju, vrlo je verovatno da će se otvoriti nove prilike za bolje rešenje (vidi linkove 1. i 2. na kraju teksta).
U komercijalnim objektima (poslovne zgrade, hoteli, šoping-centri, itd), osoblje zaduženo za operativnost i održavanje objekta može vam ponuditi nove perspektive u projektovanju. „Prosvećeni“ građevinski inženjeri i pejzažni arhitekti mogu vam dati predloge u vezi sa postavljanjem objekta na parceli koji vam mogu uštedeti zaista mnogo novca uz pomoć korišćenja atmosferskih voda, održavanja parcele, podzemnih instalacija i delova objekta.
Integrisani proces projektovanja ne samo da obično vodi do bolje zgrade već najčešće smanjuje i troškove izvođenja. On za najveći broj projektanata treba da bude obavezan deo procesa nastanka jedne zgrade.
Veliku ispomoć u procesu projektovanja pružiće vam i savremena softverska rešenja kao što su BIM (link 11.) ili arhitektornski računarski oblak (link 12).
1.3. Prelazite granice zadatog
Eksperti nam govore da su potrebne korenite promene u načinu na koji pravimo zgrade. Današnji stav je da nije dovoljno samo ići ka net-zero zgradama (sa nultom potrošnjom energije na godišnjem nivou - tag na kraju teksta) već se mora agresivno nastupiti u vezi sa vodom, opasnim hemikalijama, upotrebom zemljišta, i drugim ključnim prioritetima.
| Net-zero objekti možda nemaju smisla za svaki projekat, ali svakom arhitekti bi značilo da jednom projektuje takvu zgradu i prođe kroz izvođački period kako bi uočio sasvim nove detalje koji mu mogu koristiti i za menje efikasne objekte kada mu jednom granice o poimanju zaista kvalitetne gradnje budu visoko podignute. |
Sa svakim projektom pokušajte da idete malo dalje, vi i ceo vaš tim. Zajedno sa izvođačima trudite se da podignete svoj nivo iskustva u gradnji zelenih zgrada.
1.4. Uključite osnovne strategije zelene gradnje u svakodnevnu praksu
Dok vrhunski primeri zelene gradnje prelaze nove granice, mnoge osnovne zelene strategije mogu da postanu svakodnevna praksa. Energetsko modelovanje (link 1. na kraju teksta), na primer, treba da bude standardni deo procesa projektovanja danas, ali i rigorozni ciljevi energetske efikasnosti.
Štedljive vodovodne instalacije treba da budu standardni način opremanja objekata obavezno naveden u specifikacijama (link 3. na kraju teksta). Učinite da konsultanti uvedu promene u svoj rečnik tako da se obavežu da će učestvovati u stvaranju visokoefikasnih rešenja.
1.5. Težite zelenim sertifikatima za svoju zgradu
| Sertifikacija nezavisne strane (third-party) nekog od poznatih standarda zelene i energetski efikasne gradnje može učiniti da vaša zgrada načini velik korak ka zdravijem okruženju za neposredne korisnike ali i sve ostale. Ovi programi sadrže jasne ciljeve energetske efikasnosti (Energy Star, Passive House - vidi tagove na kraju teksta), ali i šire sliku ka zelenim materijalima i održivosti (LEED, Living Building Challenge, C2C "Cradle to Cradle" - vidi tagove na kraju teksta). |
Ovi programi, rigorozniji od osnovnih koje postavljaju države i gradovi, osiguravaju potvrdu da je postignut viši standard, što dalje investitorima pokazuje da su njihove namere da imaju zelenu zgradu zaista ispunjene.
Sertifikacija bi trebalo da bude jedan od glavnih prioriteta za projektante, naročito one sa malo iskustva u stvaranju niskoenergetskih zelenih zgrada. Zato u toku projektovanja treba angažovati profesionalce koji znaju šta je potrebno i kako doći do sertifikata. Na ovaj način ćete uštedeti za naknade sertifikacionim telima koja će vam isporučiti listu mera za poboljšanje vašeg projekta. Tako nećete rizikovati da vam već izgrađen objekat bude odbijen (pregledajte tekstove pod tagom „sertifikacija“).
1.6. Vodite računa o sertifikaciji na proizvodima i insistirajte na kvalitetnijim informacijama od proizvođača
Sertifikacija proizvoda dobar je put da proizvođači steknu poverenje tržišta u svoj asortiman. Iskoristite prednosti sertifikacije proizvoda da odaberete one koji su kvalitetniji - uglavnom, svaki dobar proizvođač automatski će imati i neki sertifikat koji se odnosi na zelene karakteristike proizvoda. Jedan od njih je, na primer, sertifikat FSC koji važi za drvo i proizvode od drveta (link 4. na kraju teksta).
Kao arhitekta ili lice koje je zaduženo za izradu specifikacije trebalo bi da poznajete različite sertifikate, da znate koji su oštriji od drugih, a koji su tek pokušaj industrije da se sakrije iza „zelene maske“ (zeleno pranje - link 5. na kraju teksta). Ukoliko neko nema sertifikat možete sami dati ocenu prema transparentnosti. Oni treba da vam kažu šta sadrži njihov proizvod, odakle su sirovine, naročito kada su u pitanju boje ili lepila. Ovi materijali mogu da se naprave bez VOC materija u sebi (link 6. na kraju teksta - čak i u Srbiji postoje proizvođači koji napominju da njihovi proizvodi ne sadrže VOC materije).
Jednostavno je: ukoliko neko izbegava da priča o sadržaju svog proizvoda ili pak ni ne razume šta ste ga malopre pitali... pokušajte negde drugde.
|
1.7. Investirajte u svoj opstanak na vrhu Zelena gradnja je složen, zaista složen poduhvat. Ukoliko želite da napravite net-zero zgradu koja neće propuštati vazduh dok istovremeno pokušavate da rešite problem vlage u objektu (link 7. na kraju teksta) ili obezbedite postojane materijale koji svojim isparenjima neće ugrožavati korisnike („sindrom bolesne zgrade“ - link 8. na kraju teksta), sve to zaista zahteva dodatno obrazovanje i investiciju. Projektni biroi zato treba da ulože trud za edukaciju svojih zaposlenih (vidi tag „obrazovanje“). Ovo može da se radi putem online kurseva, različitih prezentacija i kongresa, zatim klasičnih obrazovnih kurseva gde polaznici dobijaju alate za dalji profesionalni rad... Ukoliko ipak nemate stručnjaka u birou za određeni projekat uvek je dobro angažovati stručnjaka sa strane koji će završiti taj deo posla. |
1.8. Smanjite uticaj sopstvene firme na okruženje
Postoji mnogo načina da projektantski biroi i izvođačke firme umanje sopstveni negativni uticaj na okuženje i životnu sredinu (napomena prevodioca - ovaj deo prevodimo iako smo svesni kako navedeni saveti trenutno mogu zvučati u Srbiji):
- manje putujte i oslonite se na telefon, internet i sl.
- uvedite nagrade za zaposlene ukoliko koriste alternativni a ne sopstveni prevoz
- uvedite nekoliko radnih sati svake nedelje za rad od kuće
- kupujte štedljive laptopove umesto stonih računara i spajajte ljude da biste imali manje potrebe za prostorom
- izbegavajte nepotrebno štampanje papira i koristitie digitalne formate za dokumente
- pronađite partnere za reciklažu kancelarijskog otpada
- potrudite se da vaš kancelarijski prostor bude energetski efikasan, i što neutralniji za okruženje, čak i ukoliko iznajmljujete prostor (dogovorite se sa vlasnikom u vezi sa ulaganjima)
- potrudite se da samo izvođenje radova na parceli bude strožije kontrolisano i isplanirano kako bi gradilište imalo manje negativnog uticaja na okruženje.
2. Prioriteti rezultata koje treba da postignete
Proces je važan, ali rezultat koji želimo postići jeste ono na šta se uglavnom fokusiramo kada uopšte počinjemo sa projektom zelene zgrade. Ovde navedenih deset prioriteta pokrivaju rezultate koje želimo da postignemo u objeku. Ovo su aspekti koji se odnose na vreme kada će zgrada biti puštena u upotrebu.
2.1. Smanjenje potreba za grejanjem i hlađenjem
Osnovni prioritet kod gradnje zgrada jeste smanjenje potrošnje energije koja je potrebna za normalno funkcionisanje objekta. Zato je ključno napraviti dobar omotač zgrade. Treba imati u vidu da su zastakljene površine kompleksnije ili skuplje u odnosu na površinu zida, temelja, krova, i da ih treba svesti na optimalnu meru. Tome pomaže 3D modelovanje zgrada ali i arhitektonsko rešenje (vidi link 9. na kraju teksta).
Ključne mere koje treba sprovesti jesu:
- upotreba debljih slojeva izolacije (link 10.) i zaptivanje konstrukcije (link 7.) uz efikasnu ventilaciju
- ugradite visokoefikasne prozore - trostruko zastakljivanje i druge sisteme za stolariju (link 13.)
- koristite pasivni dizajn kako biste sprečili preterano zagrevanje, odnosno optimalno korišćenje toplotne energije sunčeve svetlosti - na primer, orjentacija zgrade, filmovi za stakla u zavisnosti od strane sveta na kojoj se nalaze i položaja na zgradi (krovni prozor, prozor ispod nadstrešnice), zaštita staklenih površina pokretnim i nepokretnim aplikacijama, itd.
2.2. Efikasno rešenje sistema za grejanje, hlađenje i klimatizaciju (KGH sistem - vidi tag na kraju)
Zelena gradnja pre svega treba da primeni sve moguće pasivne mere - solarno zagrevanje, dnevno osvetljenje, prirodnu ventilaciju. Tek zatim treba da uključi voma efikasna rešenja koja će da nadomeste ono što ne može da se postigne prirodnim putem.
Ukoliko uspete da smanjite razliku koja treba da se nadomesti ovim sistemima, uspeli ste da napravite bolju zgradu (prim. prev. - na primer, pre nego što pristupite računanju potrebnog kapaciteta za KGH sistem možete smanjiti potrebnu energiju tako što ćete pored objekta postaviti listopadno drveće - tako će ceo sistem moći da bude „lakši“ za stepen ili dva što će od starta, pa tokom celog veka upotrebe, štedeti energiju i novac).
| Dobar deo nabrojanih karakteristika zelene zgrade koji ne spadaju u našu građevinsku praksu (transport, parcela, biodiverzitet, itd) definiše standard za zelenu gradnju koji propisuje Savet za zelene zgrade SAD-a (USGBC) kroz svoj sistem sertifikacije zelenih zgrada - LEED (više na linku 28. na kraju teksta i tagu "LEED"). |
2.3. Smanjite potrebu za transportom
U praksi je čest slučaj da je potrebno potrošiti jednaku količinu energije da ljudi dođu i odu iz zgrade nego što je potrebno energije za njen rad. Na primer, kancelarijske zgrade u SAD generišu 30% veću potrošnju energije za transport zaposlenih nego što je potrebno samoj zgradi, a čak 50% više energije od zgrade koja je građena po ASHRAE 90.1 standardu, verzija iz 2004. godine (nedavno je izašla poslednja verzija 2010, koja je još 20% štedljivija u odnosu na onu iz 2004. godine - vidi tag ASHRAE na kraju teksta).
To znači da je veoma važno izabrati lokaciju koja ima mogućnost alternativnog pristupa. Zato je važno obratiti pažnju na indeks izgrađenosti, mešovite funkcije (stanovanje/poslovanje), trotoare, biciklističke staze, itd.
Veći projekti (hotelski, sportski, industrijski, stambeni kompleksi, itd), treba da imaju sopstvenu mrežu biciklističkih staza i pešačkih koridora kao i vezu sa javnim transportom koji može biti specijalno obezbeđen za novu lokaciju u urbanoj sredini.
2.4. Smanjite potrošnju vode
Neki stručnjaci upozoravaju da će voda biti sve veći izazov u narednim decenijama. Jedan od glavnih prioriteta u zelenim zgradama jeste smanjenje potrošnje vode. Ovo se radi u dva koraka: štedljive vodovodne instalacije i uređaji, i dobro rešenje pejzaža koje ne zahteva zalivanje (lokalne biljke kojima nije potrebno zalivanje - vidi link 3. i tag "ušteda vode").
Kada ste u prilici da projektujete zgradu koja se nalazi u oblasti sa problemom vodosnabdevanja iz bilo kog razloga naročito je važno da obratite pažnju na ovaj parametar. Setite se i da smanjenje potrošnje vode smanjuje potrošnju energije, ne samo za njenu preradu, već i za zagrevanje potrošne vode u zgradama ali i tretman otpadnih voda.
|
2.5. Obezbedite zdravo okruženje u enterijeru Zelena zgrada treba da bude zdrava zgrada. U njoj ne treba da se javlja buđ ili isparenja raznih hemikalija, kao ni da se stvara visok stepen ugljen-dioksida. Kada postoji prirodno svetlo, pogled iz zgrade, biljke u enterijeru (linkovi 15. i 16), tada možemo napraviti zgrade koje, ne samo da su zdrave za korisnike već koje mogu pozitivno uticati na njih - „healing spaces“ (prostori koji leče - link 14). Postoje dokazi da sve ovo vodi ka boljoj produktivnosti na radnom mestu, boljem praćenju nastave u školama, bržem oporavku u bolnicama i smanjenju stresa. Ovo su neke od specifičnih strategija za projektnu i izvođačku fazu izgradnje zgrade:
|
2.6. Optimizujte upotrebu materijala
Veće zgrade zahtevaju više materijala i potrebno je više energije za njihov rad. Zato zaista treba raditi sa klijentom da se smanje gabariti objekta (naročito važi za porodične kuće u SAD, „garage Mahal“ - link 19). Pokušajte da gradite po standardnim dimenzijama, koristite najefikasnije materijale i smanjite građevinski otpad. Pokušajte naći pojedina gotova rešenja za pojedine delove objekta koje će vam uraditi specijalizovane firme (prefabrikovana konstrukcija za zidove ili krov, povezane razvodne kutije, samoliveni podovi ili rešenja podnih obloga, itd. - link 20).
Napomena prevodioca: ponovna upotreba materijala zahteva manje energije za pripremu materijala i proizvoda u odnosu na reciklažu i takođe se često preporučuje kao jedna od strategija koja može sniziti cenu gradnje i učiniti proizvode dugotrajnijim (linkovi 27. i 29).
2.7. Obezbedite dugotrajnost, uključujući rekonstrukciju postojećih zgrada
Zelena zgrada treba da traje dugo. Neki stručnjaci danas tvrde da dobro sagrađena savremena zgrada treba da traje 1.000 godina. Što se tiče estetike pokušajte da nađete „večnu arhitekturu“ umesto kratkotrajnih sezonskih hitova na fasadi.
Zato je važno graditi zgrade koje lako mogu da promene svoju funkciju. Neki stručnjaci preporučuju da se pojedini delovi zgrade definišu prema dugotrajnosti i tako tretiraju (konstrukcija stotinama godina, omotač, krovni pokrivač, podovi, unutrašnje oblaganje zidova 50 do 100 godina, KGH sistem 20 do 50 godina, itd). Prema ovome svaki deo treba predvideti tako da ima srazmernu jednostavnost zamene.
Važan zadatak koji treba ispuniti da bi se obezbedila dugotrajnost jeste sprečavanje pojave vlage koja je glavni uzrok za propadanje zgrada. Iste mere koje se sprovode za zaštitu korozije metala, sprečavanje kondenzacije vlage na betonu ili zaštitu drveta, učiniće da vazduh u zgradi bude zdraviji.
U doprinos dugotrajnosti spada i rekonstrukcija postojećih zgrada umesto gradnje novih. Ukoliko u velikoj meri uspete da smanjite potrošnju u postojećoj zgradi kroz rekonstrukciju u smeru energetske efikasnosti, nećete morati da trošite energiju za njihovo rušenje, da stvarate nepotreban otpad, itd.
Napomena prevodioca: Jedan od poslednjih napora da stvorimo dugotrajna i održiva rešenja ogleda se u biomimikrijskom pristupu projektovanja - traženja uglednih primera iz živog sveta prirode koji su preživeli milione godina evolucije (link 23).
2.8. Zaštitite i obnovite okolinu gradilišta
Od svih naših negativnih uticaja na planetu, izumiranje vrsta i smanjenje biodiverziteta je jedno od najznačajnijih. Ekolozi procenjuju da će biti potrebne stotine hiljada, možda i milioni godina da bi se povratio život na zemlji u onom broju u kom danas izumire.
Postoje brojni indirektni načini da zelene zgrade i izbor materijala pomogne da se očuva biodiverzitet planete (linkovi 21. i 22): gradnja manjih objekata i korišćenje manje materijala za iste potrebe, energetski efikasne zgrade (manja potrošnja fosilnih goriva), upotreba sertifikovanog drveta ili lako obnovljivih materijala (bambus, slama, itd)...
|
Postoje i direktni načini da, kao projektanti i izvođači, doprinesete biodiverzitetu: gradnja na ivici parcele i ostavljanje što više zemljišta netaknutog, čuvanje površinskog sloja zemljišta i odlaganje zbog eventualnog kasnijeg postavljanja na ravan - zeleni (živi) krov, ostavljanje tla da izraste lokalna flora, kontrola zagađenja veštačkim osvetljenjem (svi zraci koji odlaze u nebo ili reku ometaju živi svet a vama troše bespotrebno energiju)... Rekonstrukcijom postojećih objekata izbegavaju se „greenfield“ projekti i novo uništavanje prirodnog tla i ekosistema na njemu. |
Jedna od dugoročnih strategija jeste i „učenje“ korisnika objekta da poštuju prirodu tako što će prozori da gledaju na zelene površine i što ćete im omogućiti da se lako povežu sa otvorenim prostorima. Dobra polazna tačka da ispunite ove ciljeve jeste saradnja sa pejzažistima i ekolozima prilikom projektovanja i planiranja, naročito onda kada se govori o većim površinama zemljišta.
2.9. U specifikacijama naznačite zelene materijale
Proizvodi koji sadrže reciklirane sirovine i održive materijale po mišljenju mnogih čine srce zelenih zgrada, ali pomenuta energetska efikasnost uz kvalitetnu i zdravu gradnju ipak ima veći uticaj od ove stavke. Zelenim materijalima i proizvodima se smatraju oni koji su takvi po svojoj prirodi ili načinu na koji nastaju, kao i oni koji imaju određenu ulogu: ušteda vode ili energije, i sl.
Napomena prevodioca: treba uzeti u obzir Procenu životnog ciklusa materijala i proizvoda - LCA (link 25), kao i ponovnu upotrebu materijala (linkovi 27. i 29).
2.10. Napravite zgrade otporne na lokalnu klimu
Sve i da povećanje temperature i emisije ugljen-dioksida nema veze sa čovekom ili da se zapravo i ne dešava u alarmantnoj meri, klimatolozi i dalje tvrde da nas to neminovno čeka kad-tad. Čestice koje su već u vazduhu neće skoro nestati i zgrade koje gradimo danas treba da odgovore na izazove koji nas čekaju: povećanje temperature, promena klime, intezivnije oluje i povećanje nivoa mora.
Moramo praviti zgrade prilagođenije višim letnjim temperaturama, moramo imati plan za veće količine atmosferskih voda, i morali bismo graditi zgrade koje su u stanju da nam koriste i u slučaju dugotrajnijeg nestanka energije (passive survivability - pasivno preživljavanje - vidi link 30 na kraju teksta).
3. Prioriteti tokom upotrebnog veka zgrade - operativnost
Projektanti i izvođači koji žele da naprave zelenu zgradu treba da se orjentišu na samu zgradu, međutim, njihova razmišljanja trebalo bi da idu i dalje. Uticaj zgrade na okruženje u mnogome zavisi od njene operativnosti. Mnogi od prioriteta koje ću sada navesti posledica su prioriteta opisanih do sada u tekstu, ali je sada fokus na vremenu kada je zgrada završena i u redovnoj je upotrebi.
|
3.1. Smanjenje potrošnje energije Način na koji zgrada funkcioniše ima ogroman uticaj na potrošnju energije. Dve identične zgrade mogu se u velikoj meri razlikovati zavisno od načina na koji se njima upravlja. Zato je ključna edukacija korisnika u zgradama - gašenje svetla i slavina, podešavanje termostata na manje vrednosti kada nije potrebno više hlađenja ili grejanje (promene u toku dana), spuštanje roletni, itd. Neke kompanije čak uvode i podsticaje za zaposlene koji isključuju monitore računara kada napuštaju radno mesto, ili dodaju senzore koji će to sami da rade. Napomena prevodioca: ovakav pristup je prilično optimističan i uglavnom je češća preporuka da skoro da treba zaboraviti na „savest“ korisnika i da zgradu u što većoj meri treba projektovati i opremiti tako da sistemi za centralno upravljanje preuzimaju ove funckije - računari su „odgovorniji i manje zaboravni“ od nas (vidi link 24). |
3.2. Smanjite potrošnju energije za transport
Zaposleni mogu da umanje potrošnju energije ako ne putuju samostalno u kolima. Ovo eliminiše potrebu za parking prostorom, smanjuje saobraćajne gužve, može biti zdravije i manje stresno što vodi do povećane efikasnosti na poslu, itd. Neke firme u SAD pokušavaju da podstiču zaposlene da se više njih vozi zajedno automobilima, da dolaze biciklom ili javnim prevozom, itd. (o ovoj temi vidi više na linku 26).
3.3. Smanjite potrošnju vode
Obrazovanje je ključ smanjenje potrošnje vode u zgradama, naročito u kućama: upotreba mašina za suđe samo kada su pune, gašenje česme u toku pranja posuđa, pranja zuba ili brijanja, kraće tuširanje i sl. (vidi link 3).
Pejzažna rešenja mogu takođe uticati na ogromna smanjenja potrošnje vode odabirom biljaka koje troše malo vode ili onih koje ni ne treba zalivati (na primer, obična trava koja raste na datoj parceli). Ako se ipak odlučite za „englesku“ travu preporučuju se kapalice sa automatskim radom prema vlažnosti zemljišta umesto zalivanja crevom ili prskalicama (vidi link 3).
3.4. Obezbedite zdrav enterijer
Uz pomoć projektantskih rešenja možemo unutrašnjost objekta održavati zdravom. Jedan od primera je paljenje ventilatora prilikom tuširanja (prim. prev - ponegde je i kod nas slučaj da je ventilator povezan sa prekidačem za svetlo u kupatilu, ali ako neko ostavlja svetlo troši dodatnu energiju i za rad ventilatora).
Treba voditi računa prilikom izbora nameštaja i završne obrade, i birati zdrava sredstava za održavanje higijene u zgradama. Danas je u SAD velik izbor ovakvih sredstava koja su jednako efikasna i čak i ne koštaju više od onih koja su se nekada primenjivala (prim. prev. - situacija se menja i kod nas).
3.5. Poboljšajte dugotrajnost kroz proaktivno održavanje
Dugotrajnost jednim delom zavisi i od proizvoda i materijala koje instaliramo u zgradama i detalja konstrukcije kojima sprečavamo pojavu vlage, ali takođe zavisi i od načina na koji održavamo i koristimo zgradu. Ovde spada popravljanje vodovodnih instalacija koje cure, kontrola i popravke uređaja koji mogu izazvati poplavu u zgradi, čišćenje odvoda, farbanje koje sprečava oštećenje materijala, ispitivanje pojave štetočina, uklanjanje vegetacije koja je preblizu zgrade i, uopšte, vođenje računa o stanju kompletnog objekta.
3.6. Uredite parcelu za razvoj ekosistema
Sa ekološke tačke zemljište oko svake zgrade je veoma oštećeno. Odgajan travnjak često zahteva upotrebu veštačkih đubriva, herbicida i sl. Stalno uklanjanje lišća i odnošenje na deponiju zapravo uklanja hranljive materije za zemlju koja se tako ispošćuje. Ne treba zaboraviti da ovo ne važi samo za velike parcele dalje od urbanog tkiva već da se život može razviti i na pola kvadratnog metra u centru grada (mnogim pticama je i manje potrebno da sviju gnezdo).
3.7. Trenirajte zaštitu životne sredine
Postoje brojni načini na koje možemo da ohrabrimo i insiprišemo ljude za zaštitu životne sredine kod kuća i na poslu; odgovarajući prostor za reciklažne sirovine, kante za kompost od organskog otpada, dobar položaj rešetki za bicikle, itd. Možemo postaviti i table i obaveštenja koja upućuju korisnike na ponašanje, rešiti saobraćaj tako da je distanciran od prozora ili ulaznih vrata zgrade...
|
Završna razmišljanja Postoji nekoliko rizika kada se nabraja lista prioriteta koji su predstavljeni u ovom tekstu. Najveći rizik jeste da nešto od ovoga smatrate apsolutnim, umesto uopštenim vodičom. Svaka situacija je drugačija. Negde je prioritet voda, negde zagađenje bukom ili vazduhom, negde transport, itd. Tako i prioriteti variraju od projekta do projekta. Sve ovo dakle posmatrajte kao hranu za razmišljanje, ne kao odgovore. Alex Wilson je na kraju pozvao posetioce sajta Building Green da dodaju u komentarima ono što oni smatraju za prioritete zelenih zgrada. Ove komentare kao i ceo tekst na engleskom jeziku možete naći na linku sasvim na dnu. |
Linkovi:
- 1. Modelovanje energetski efikasnih zgrada - od idejnog arhitektonskog rešenja - link
- 2. Mašinski i elektroinženjeri – najbolji prijatelji arhitekata i investitora - link
- 3. Ušteda vode u zgradarstvu - kako do ušteda od 30%? - link
- 4. FSC standard - međunarodna sertifikacija za drvo iz održivih šuma - link
- 5. U potrazi za istinom - koji proizvodi su zaista zeleni i kako prepoznati "zeleno pranje"? - link
- 6. VOC materije - pretnja kvalitetu unutrašnjeg vazduha u zgradama - link
- 7. Parne brane i barijere za vazduh i vlagu – obavezan deo fasadnog zidnog sistema - link
- 8. Šta je sindrom bolesne zgrade - SBS, i kako ga izbeći? - link
- 9. Staklene fasade - simbol arhitekture, održive gradnje ili potrošačke ekonomije i njenog poslednjeg kraha? - link
- 10. Termoizolacija - gradite pametno izolujte pametnije - link
- 11. BIM - Building information modeling - projektovanje po standardima savremenog građevinarstva - link
- 12. Računarski oblak (cloud computing) - budućnost arhitektonskog projektovanja - link
- 13. Prozori - energetski efekti prozora, IGU, ostakljenje, zasenjivanje, U-faktor - link
- 14. Prostori koji leče - nov koncept u projektovanju našeg vizuelnog okruženja - link
- 15. Baštovan u kući - osnovni saveti za odabir biljaka i njihov položaj u enterijeru - link
- 16. Biljke prečišćavači prostora - link
- 17. Otirači za poslovne objekte - važan deo identiteta zgrade - link
- 18. Savremeni čovek, životni prostor i ekologija - link
- 19. Kako je recesija promenila arhitekturu u SAD - kraj ere McMansion kuća - link
- 20. Gradnja individualnih kuća 2020. godine – gradnja na licu mesta ili prefabrikacija? - link
- 21. Zgrade mogu da unaprede okolinu - kaže izveštaj UKGBC-a - link
- 22. Zeleni krovovi - zašto i kako ozeleneti krovove u urbanim sredinama? - link
- 23. Biomimikrija - dizajn po ugledu na rešenja iz prirode - link
- 24. Sistemi upravljanja i automatizacija u zgradarstvu - link
- 25. Procena životnog ciklusa proizvoda (LCA) na primeru opekarskih proizvoda - link
- 26. Revitalizacija grada: Bogota – nekad i sad - link
- 27. Upravljanje otpadom – Smanjenje potrošnje, ponovna upotreba i reciklaža - link
- 28. USGBC i LEED sertifikacija zgrada - vodeći međunarodni standard za zelenu gradnju - link
- 29. BMRA - Asocijacija za ponovnu upotrebu građevinskih materijala - link
- 30. Pasivno preživljavanje – zašto ne pravimo bezbednije zgrade? - link
- Original teksta: Reexamining Priorities in Green Building, Alex Wilson - link
