Kada se 2014. godine, gotovo do neba, do 124 sprata i 632 metra visine vine Šangajski toranj, druga najviša zgrada na kugli zemaljskoj, pisaće da joj je završni “potpis” dao jedan Valjevac. Aleksandar Zeljić mu je ime, arhitekta profesija, već deset godina živi u SAD, a poslednjih pet i po je angažovan u svetski poznatoj dizajnerskoj kući “Gensler” (vidi link na kraju).
“Gensler” je zadužen za projekat fasade Šangajskog tornja, a Aleksandar, koji je osmislio taj projekat, vodi tim “Genslerovih” eksperata čiji se zadatak da na novo multifunkcionalno arhitektonsko čudo iz Kine postave staklenu fasadu. Tešku “samo” 14.000 tona...
Buduća panorama Šangaja - novi toranj je 3D animacija desno
- Godinu i po dana sam proveo u Kini kako bi se upoznao sa ovim poduhvatom. Od temelja do vrha, Šangajski toranj će zaista biti svetsko čudo, to se videlo od sprektakularnog trenutka postavljanja kamena temeljca. Konstrukcija se proteže sto metara pod zemljom. Temeljna ploča veličine par fudbalskih igrališta i debljine šest metara, koja počiva na 2.500 šipova, urađena je tako što su kamioni 68 sati neprekidno dovozili beton - priča Zeljić:
Njih stotinu na svaki sat, ukupno 6.800 kamiona, kolona onih koji su čekali na istovar bila je duga gotovo deset kilometara. Supernoseći stubovi Šangajskog tornja u proseku imaju dimenzije pet puta četiri metra, izrađeni su od armiranog betona sa armaturama prečnika od 60 do 90 milimetara. Na sve to došlo je pet podzemnih spratova.
Oglas
S obzirom na početne dimenzije, ne čudi što su graditelji do ovog trenutka, pa makar to bili i Kinezi, stigli do površine tla! Tek ih, dakle, očekuje dizanje 124 sprata da bi šangajska grdosija na kraju imala 380.000 kvadrata korisnog prostora i bila teška 850.000 tona, po ceni od dve milijarde dolara koje plaća Vlada u Pekingu. Na kraju će doći i 14.000 tona teška “glazura”, odnosno staklena fasada, delo mladog Valjevca.
“Fasada za Šangajski toranj zamišljena je skoro kao dvostruka staklena zid-zavesa, ali ne klasična (vidi link na kraju teksta). Zgrada ima kompleksnu geometriju, veoma neobičnu trougaonu formu zaobljenih ivica, koja rotira i sužava se kako ide u visinu. To je urađeno da bi se za oko 25 odsto smanjili uticaji vetra na fasadu.
Taj uticaj je veoma važan, jer određuje i dimenzije svega ostalog na zgradi, od temelja, preko stubova i količine betona, do debljine stakla i ramova prozora. Samo na tome uštedeli smo više od 60 miliona dolara”, objašnjava Aleksandar dodajući da će Šangajski toranj, po izričitom zahtevu investitora, biti i primer izuzetno energetski efikasne zgarde.
Ambiciozni Kinezi, inače, zamislili su da toranj u Šangaju predstavlja modernu Kinu i njen vrtoglavi ekonomski uspon. Nije ni čudo što je građevina dizajnirana kao spirala, a proboj ka nebu simbolizuju i dve druge u njenom komšiluku. Jednu su napravili Kinezi i to je simbol prošlosti, druga koju je finansirao japanski investitor predstavlja sadašnjost, a novi toranj i njegovih rekordnih 632 metra će simbolizovati budućnost najmogoljudnije zemlje sveta.
- Upravo je Šangaj centar moderne Kine, a ova zgrada, naročito formom fasade koju smo osmislili, predstavlja spiralno uzletanje ove države. Poslednjih godina u ‘Gensleru’ sam se specijalizovao za rad na spoljašnjim fasadama, njihov dizajn i detalje u funkciji maksimalne uštede energije. Iskreno, međutim, nisam ni sanjao da ću raditi na ovakvom projektu, ali sam veoma počastvovan što sam dobio šansu - kaže Valjevac koji je arhitekturu završio u Beogradu, a magistrirao na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.
Linkovi:
- Gensler - www.gensler.com
- Duple fasade - moguće rešenje za energetsku efikasnost objekata - klikni na link
- Klimatizacija objekata - Koncepti primene temperaturnih razlika vazduha u prostoru u cilju iskorišćavanja prirodne ventilacije radi toplotnih dobitaka (uvod i literatura) - klikni na link
