Objekat u ulici Dobračina 15 u Beogradu ponovo je vratio svoj nekadašnji sjaj. Kuċa nekada znana kao „beogradska trnoružica“ po nacrtu uglednog arhitekte Milana Pališaškog, danas postaje ekskluzivni poslovni prostor u srcu Beograda.
Objekat “Beogradska Princeza” je pozicioniran u srcu Beograda na samom uglu ulica Dobračine i Simine. Sa današnjim atraktivnim konceptom arhitekte Milana Pališaškog, koji predstavlja kombinaciju retro i modernog dizajna, objekat nudi poslovni prostor izgrađen u skladu sa modernim i visoko kvalitativnim zahtevima Smart House konfiguracije. Nakon pune 21 godine vlasništva i mukotrpne procedure za dobijanje svih dozvola, investitor Boris Vukobrat sa željom da Beogradu ostavi jedan reprezentativni i prvoklasni svetski objekat, svojim gestom uspeva da poruči da je Srbija ipak atraktivna zemlja za ulaganje.
Nekad….
Kada su krajem XIX veka Francuzi pravili železničku stanicu u Beogradu, oni su za potrebe svojih službenika izgradili i dve kuċe „bliznakinje“. Jedna od njih je i ova današnja u ulici Dobračina broj 15. Unutra su bili veliki saloni u kojima se okupljao krem beogradskog društva. Sobe su grejane kaljavim peċima iz Beča, a spratove je spajalo prekrasno drveno spiralno stepenište.
U Beogradu je ova kuċa tokom XIX veka bila poznata kao prizemna kuċa pukovnika Đorđa Markoviċa, i sagrađena je tačno 1884. godine. Advokat Milan Milovanoviċ je ovu kuċu kupio 1900. godine da bi 1927. po projektu arh. Đure Bajaloviċa bio dozidan još jedan sprat. Tom prilikom je fasada kuċe dobila današnji izgled. Na fasadi su se nalazili elementi dekorativne plastike, karakteristične za epohu istoricizma XIX veka. Kuċu je zatim nasledila ċerka advokata Milovanoviċa udata Matiċ, da bi nakon II svetskog rata prema tadašnjim kriterijumima i raspodeli stanova, u nju bila useljena tri stanara u tzv. „zajednički smeštaj“. U posed današnjeg vlasnika, našeg poslovnog čoveka iz Pariza Borisa Vukobrata prelazi 1989. godine kada je kuċu kupio od bračnog para Matiċ. Ugledni arhitekta Milan Pališaški, koga Boris Vukobrat angažuje, shodno željama i vizijama koje imaju novi vlasnici, dobija zahtevan zadatak: izradu projekta sanacije, rekonstrukcije i kreacije reprezentativnog enterijera ove kuće. Projekat je bio završen još 1991. godine ali do realizacije nije došlo usled nama dobro poznatih razloga – raspada SFRJ, kasnije sankcija i bombardovanja.
Period mirovanja u vezi sa realizacijom ovog poduhvata traje do 2000. godine kada autor rešenja nastavlja radove na kuċi i to sa pitanjem moguċnosti poveċanja postojeċe kvadrature. Tako dolazi do novih – izmenjenih urbanističkih uslova i novih uslova zaštite, pa kuċa dobija konačni izgled kao objekat u kombinaciji tradicionalnog i modernog koji sadrži osam spratova iznad i 3 sprata garažnog dela ispod zemlje.
…I sad
Objekat obuhvata prostor od 2.800 kvadrata. Pešaci pored glavnog ulaza u objekat, koji je od strane Dobračine ulice i omoguċava prilaz u lobi, odnosno recepciju, ka liftovima, stepenicama i poslovnom delu, imaju i drugi ulaz, iz Simine ulice. Automobilom se do podzemnog, garažnog nivoa sa 25 mesta stiže ulazom iz Simine ulice i to uz korišċenje autolifta.
Fasada je kombinacija autentičnog dela starog objekta urađenog u skladu sa zahtevima Zavoda za zaštitu spomenika Beograda i modernog staklenog dela koji se pruža iznad starog objekta. Upravo balkon na starom delu objekta i galerija sa terasom na prelaznom krovnom delu sa koga se pružaju dalekosežni pogledi na obale Dunava i starog dela Beograda, čine objekat u centru grada jedinstvenim.
Funkcionalnost, usklađenost sa najvišim svetskim standardima u pogledu kvaliteta, iskorišċenosti prostora i mera energetske efikasnosti pružaju osnov da današnji izgled objekta bude u potpunosti u skladu sa realnim zahtevima savremenog poslovanja. I upravo ovaj, današnji izgled objekta omoguċi ċe „beogradskoj princezi” da ponovo zablista u novom, ovoga puta – poslovnom ruhu.