U poslednjem kvartalu 2023. godine, tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je potrošnju od 1,7 milijardi EUR, što predstavlja značajan rast od 40% u poređenju sa istim periodom 2019. godine, pre pandemije. Međutim, u odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je pad od 22%. Zanimljivo je da je samo 7% ukupne vrednosti prometa nekretnostima realizovano putem kredita, što je za 2% manje nego prethodne godine.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Oglas
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), od ukupnog iznosa potrošnje, značajan deo od 534,1 milion EUR odnosi se na transakcije na delimično regulisanom tržištu, odnosno na promet nekretnina koje nisu upisane u katastar. Uprkos opadanju prometa u ovoj oblasti za 8% u poređenju sa prethodnom godinom, ova kategorija i dalje čini 31% ukupnog prometa u četvrtom kvartalu.
RGZ je izvestio o umerenom rastu cena stanova širom zemlje, uz stabilizaciju i smirivanje aktivnosti na tržištu. Ukupan broj transakcija nekretnostima iznosio je 32.069, a to je 6,7% više nego u istom periodu 2019. godine, ali za 14,3% manje u poređenju sa četvrtim kvartalom prethodne godine.
Stanovi su dominirali tržištem sa 51% ukupnog prometa, iako je to za 4% manje nego prethodne godine. Investicije u kuće, građevinsko zemljište, poslovne prostore i poljoprivredno zemljište takođe su imale značajan udeo u ukupnom prometu.
Beograd je ostao centar tržišne aktivnosti sa 7.237 kupoprodajnih ugovora. Najviše cene postignute su u glavnom gradu, gde je najskuplji stan prodat za 1,54 miliona EUR na opštini Vračar, dok je najskuplja kuća na opštini Savski venac dostigla cenu od 1,9 miliona EUR.
Najskuplje garažno mesto prodato je na Starom gradu za 63.000 EUR, a poslovni prostor na Paliluli za impresivnih 7,82 miliona EUR.
