Novi železničko-drumski most izgrađen preko Dunava u Novom Sadu, na mestu nekadašnjeg Žeželjevog mosta porušenog pre 19 godina u NATO agresiji na našu zemlju, izuzetno je značajan za Srbiju jer se nalazi na Koridoru 10, i prema svim međunarodnim merilima, veliko je dostignuće naše tehnike - rekao je za Novosti, diplomirani inženjer Aleksandar Bojović, odgovorni projektant konstrukcije mosta i tehnički direktor beogradske firme DEL ING.
U iščekivanju skorog završetka izgradnje prilaznih puteva i svečanog otvaranja mosta, najavljenog za ovu godinu, iskusni građevinac, sa skoro četiri i po decenije prakse u projektovanju i nadzoru izgradnje čeličnih mostova, sportskih i industrijskih hala i drugih objekata širom sveta, kaže da je veoma zadovoljan obavljenim poslom.
Bojović napominje da se o novom grandioznom objektu u široj javnosti malo zna, jer se tokom njegove poprilično duge gradnje uglavnom govorilo o problemima koji su bili prevashodno netehničke prirode.
- Železničko-drumski most je čelični, lučni, s dijagonalnim „vešaljkama", i svetski je rekorder u toj vrsti mostova. Ima dva železnička koloseka s najvećim rasponom luka u svetu, od 219 metara, kao i najveće saobraćajno opterećenje u Srbiji, tri puta veće od onog na beogradskoj Gazeli - kaže Bojović.
Prema urbanističkim uslovima iz 2009. godine, most je lučni i čelični, a to je najbolje rešenje, što dokazuje i svetska praksa.
- Tim urbanističkim uslovima nijednom rečju nije tražena bilo kakva vizuelna sličnost sa starim Žeželjevim mostom - dodaje Bojović.
- U svetu nije uobičajeno da se mostovi nazivaju po njihovim graditeljima, pa se tako, na primer, onaj najčuveniji u San Francisku zove „Golden gate“ a ne po projektantu Džozefu Štrausu. Ja sam nedavno predložio da naš novi most dobije naziv po Milutinu Milankoviću, a ima i drugih predloga.
Reč je o prvom mostu u Srbiji projektovanom potpuno prema evropskim tehničkim standardima, što ga čini poslednjom rečju tehnike.
- Prvi je most u Srbiji gde je primenjeno sklapanje na obalama, transport lukova preko reke i spajanje na srednjem stubu.
Bojović ističe i da se učešće srpskih firmi koje su podizvođači špansko-italijanskog konzorcijuma Azvi - Tadei - Horta Koslada uglavnom prećutkuje u medijima. Među mnogobrojnima su beogradske DEL ING, Encode, Mostogradnja, IMD Metal, PIM i Antikor, zatim Axa-001 inženjering i Karin komerc iz Novog Sada, Letač iz Inđije, a monitoring je predvodio novosadski Fakultet tehničkih nauka. Potpuni spisak učesnika gradnje biće objavljen u monografiji koja se privodi kraju.
Novi most, preko kojeg je nedavno pušten železnički saobraćaj, dug je 474 metra, a u okviru njegove širine od 31,5 metara smeštene su još dve drumske trake i dve pešačko-biciklističke staze. Rasponi lučnih delova su 219 i 177 metara.
Na probnom opterećenju izvedenom 3. i 4. aprila, na novom mostu se našlo ukupno 7.050 tona vagona i kamiona. Poređenja radi, masa Brankovog mosta u Beogradu je 3.500 tona, a Gazele 6.000 tona.
Prema poslednjim podacima, most košta 55 miliona evra, od čega EU plaća 25 miliona, a Srbija 30 miliona evra, što po kvadratnom metru iznosi 3.700 evra.
