Dok se u svetu odavno zgrade rasklapaju po sistemu lego kockica, u Srbiji se i dalje ruše bagerom i nestaju u oblaku prašine. Na smetlišta širom Srbije se godišnje odloži oko 1,5 milion kubika šuta, drveta, stakla i ostalih materijala. Strunjaci tvrde da bi reciklažom građevinskog otpada Srbija mogla da ostvari dobit od oko 600 miliona evra godišnje.
Dejan Bojović, predsednik srpske Asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, tvrdi da bi pravilnim odlaganjem, sortiranjem i reciklažom građevinskih materijala otpad umesto izvora zagađenja mogao da postane izvor uštede.
- Samo u poslednjih godinu dana u Beogradu je srušeno šest ogromnih zgrada, među kojima su i Savezni MUP i zgrada američke ambasade - priča Bojović. - Umesto što je završio na nekom od 4.000 smetlišta, taj materijal je mogao ponovo da se upotrebi. Ali, za to nema ni zakonskih okvira. Naš cilj je da srpske firme osposobimo za rad po evropskim standardima, pošto trenutno nijedna nema licencu da novi materijal stvara iz otpada. Ako smo ove godine dali više od pet milijardi evra za infrastrukturne projekte, to znači da smo mogli bar 10 odsto da uštedimo upotrebom recikliranih materijala. Pravimo duple troškove i ponašamo se kao bahati naslednici.
Bojović navodi kao apsurdnu situaciju da Zakon o zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom propisuje da se komunalni otpad prekriva šutom.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Miodrag Nestorović napominje da je krajem 20. veka građevinski otpad postao jedan od najvećih ekoloških problema u većini zemalja. To se desilo posle decenija intenzivne gradnje tokom koje se nije vodilo dovoljno računa o uticaju objekata na životnu sredinu - od gradnje, preko veka korišćenja do rušenja i odlaganja građevinskog otpada. Zbog toga je kao održivo rešenje prihvaćena reciklaža građevinskog otpada, ali ona još nije zaživela u Srbiji.
Nestorović smatra da je potrebno strožim zakonima destimulisati odlaganje građevinskog otpada na deponije i povisiti naknade za odlaganje na njih. Neophodno je, smatra profesor, i promovisiti stručno rušenje građevina, unaprediti tržište reciklaže građevinskog materijala, promovisati kvalitet recikliranog građevinskog materijala, a arhitekte podsticati da projektuju objekte koji će biti jednostavniji za demontažu i reciklažu.
Profesor Građevinskog fakulteta u Subotici, dr Dragan Milašinović, ističe da bez ozbiljnih propisa koji bi doneli precizna uputstva kako se otpad može reciklirati i upotrebljavati prilikom izgradnje, ne treba ulaziti u ovakve projekte.
- Nemačka već 20 godina ima regulativu koja prati ovaj segment - napominje Milašinović. - Ima mnogo ljudi iz struke koji pažljivo prate dešavanja i spremni su da se upuste u istraživanja, koja su neophodna pre donošenja propisa. Moraju se uspostaviti jasne procedure i tehnologije i tehnike, pre nego što počne korišćenje recikliranih materijala u građevinarstvu.
