Ulaganja u vetroparkove

17.06.2016. | M.L.J. | Novosti

Vlada Srbije konačno je usvojila podzakonske akte koji investitorima omogućavaju da grade vetroparkove u Srbiji. Iako se na nju čekalo godinu i po dana, Uredba o povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora predviđa ugovore između EPS i investitora, ali i same banke koja će kreditirati firme.

Ova odredba mogla bi da „dovede“ u našu zemlju - čak milijardu evra investicija od energije vetra, a prva na redu je izgradnja vetroparka „Čibuk“ u Kovinu snage 158 megavata, vrednog 290 miliona evra, koja se planira za proleće 2017. godine. Lopta je sada prebačena na - strane banke koje treba da odluče da li će finansirati projekte u Srbiji. Finansijske ustanove, EBRD, Američki investicioni fond i investitori upravo su bili najveći zagovornici usvajanja ovih akata.

- Sad kada je Uredba usvojena ostaje nam da se obratimo bankama, koje bi finansirale i do 70 odsto ukupnih projekata - kaže Ana Brnabić, generalna direktorka kompanije Continental Wind Serbia, američke firme koja se vodi kao potencijalni najveći investitor u vetroparkove u našoj zemlji. - Ako nam banke odobre zajam, na proleće 2017. godine bismo mogli da počnemo da gradimo vetropark „Čibuk“ u Kovinu. Od 290 miliona evra, oko 150 miliona evra će ići u budžet Srbije kroz porez na imovinu, profit i ostale namete. Srpske kompanije, koje će biti angažovane na izgradnji, trebalo bi da zarade oko 55 miliona evra i zaposle 400 radnika.

Opština Kovin će inkasirati oko 10 miliona evra, u vetroparku će raditi 20 ljudi, a preduzeća koja ga budu održavala zaradiće oko 15 miliona evra. „Čibuk“ će imati 57 vetroturbina.

Pored ove firme, kapacitet do ukupno 500 megavata je rezervisalo više preduzeća na 15 lokacija. Tako je NIS sa kompanijom Energowind rezervisao kapacitet od 102 megavata za vetropark „Plandište“, Electrawinds K-wind planira da u Kovačici gradi vetroturbine snage 105 megavata, a MK fintel wind, zajednička firma italijanske kompanije Fintel Energia Spa i Miodraga Kostića, ima ukupno 83 megavata na tri objekta, među kojima su već poznati vetropark u Kuli i „Pikolina“ u okolini Vršca.

Investitorima neće biti date direktne državne garancije za posao, jer je to zabranio MMF. Ipak, ugovori bi trebalo da se sklapaju između banaka i EPS, kao i investitora. Bitno je da banke imaju direktne ugovore sa EPS, ukoliko ulagač propadne, misle investitori.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Slobodan 17.07.2017.
Dejane, hvala puno na lepim i objektivnim r...
Balkan 17.07.2017.
Znaci ovde se ne radi o Energoprojektu jer ...
Dejan 15.07.2017.
Kompanija Konstruktor može da predaje mnogi...
Siva 12.07.2017.
Preeeevelika vam je cena 1300-1500e bez PDV...
Darko 10.07.2017.
A da proširite Kružni put od Bulevara oslob...