Kada je inženjer John Frank Stevens iz SAD stigao u Panamu 1905. godine da sprovede plan SAD o izgradnji Panamskog kanala bio je šokiran – radovi su trajali već godinu dana i bilo je utrošeno čitavih 128 miliona dolara:
- Nije bilo nikakve organizacije, nikoga nadležnog ko bi mogao da odgovara za radove, nije bilo nikakve koordinacije između onoga što sa mnogo dobre volje možemo nazvati radnim grupama – pisao je Stivens o tim danima (iz knjige Staza među okeanima - The Path Between the Seas, David McCullough’s).
Stevens, koji je prethodno stekao slavu kao nadzornik za Veliku severnu železnicu u SAD, priveo je redu sve subjekte na projektu sve dok logistika nije bila u potpunosti obezbeđena:
- Kopanje je na poslednjem mestu – govorio je.
Upravo ovo je krilatica kojom se vodi nadležna institucija za Panamski kanal (Panama Canal Authority - ACP) u trenutku kada pristupa realizaciji projekta proširenja kanala u vrednosti od 5,25 milijardi dolara. Kada radovi budu završeni, 2014. godine, 80km vodenog puta između Pacifika i Atlantika udvostručiće svoj kapacitet i omogućiti prolaz više plovila kao i onih plovila koja se ne uklapaju u standarde po kojima je početkom XX veka građen kanal.
nekad... (levo), danas... (desno)
Većina kontejnera za robu trenutno se kroz kanal prenosi na tzv Panamax-sized plovilima (294.13m dužine, 32.31m širine i sa gazom od 12.04m) dizajniranim tako da u potpunosti iskoriste svaki slobodan prostor u prevodnicama (max 5.000 20-ft equivalent units, or TEUs (ENR 4/30/07).
Predloženi treći kompleks prevodnica imaće klizeće kapije slične onima u Barendregt kanalu kod mesta Amberes, Belgija, i prateće rezervoare za rezerve vode poput onih koji se koriste u Nemačkoj. ACP je izabrala da objedini pacifičke i atlantske prevodnice u jedan veliki projekat kako bi osigurala ujednačenost kvaliteta izvedenih radova na ulazu i izlazu iz kanala.
Jednokanalna, trodelna prevodnica sastojaće se od pregradaka dimenzija 427m dužine, 55m širine i 18,3m dubine. Predračun troškova izrađen od strane ACP-a kaže da će proširenje kapaciteta prevodnica iznositi 3,35 milijardi dolara, iako precizna cena za pojedinačne delove projekta ostaje tajna dok se ne utvrde konačno svi tehnički aspekti i izradi izvođački plan.
Prošlog decembra ponudu je dalo četiri konzorcijuma koji zajedno okupljaju 30 kompanija, ali samo tri je ostalo u trci u martu: Consorcio C.A.N.A.L, predvođen kompanijom ACS Servicios, Comunicaciones y Energía, S.L. iz Španije; Bechtel, Taisei, Mitsubishi Corp, predvođen kompanijom Bechtel International Inc. sa sedištem u SAD; i Grupo Unidos por el Canal, predvođena španskom kompanijom Sacyr Vallehermoso S.A.
ACP trenutno pregleda podnešene projekte, ponude leže u trezoru Panamske banke dok ocena ACP ne bude završna. Po njihovoj proceni pregledanje predloženih projekata i proglašenje pobednika će biti završeno do jula 2009. godine.
Kompanija koju je osnovala vlada provela je devet meseci u organizaciji project management-a u saradnji sa građevinskim gigantom kompanijom CH2M Hill Cos. sa sedištem u Englewood-u, Kolorado, SAD. U skladu sa komplikovanim zadatkom usklađivanja prevodnica ka oba okeana, CH2M Hill i ACP su napravili integrisan sistem organizacije koji predviđa predstavike obe organizacije na skoro svakom nivou upravljačke hijerarhije.
Imamo skoro ceo vek iskustva u radu na ovom kanalu. Poznajemo geologiju i hidrologiju svake tačke kanala bolje od bilo koga drugog – kaže Jorge L. Quijano, izvršni podpredsednik u ACP-ovom organizacionom timu za građevinu i upravljanje projektima:
- Želeli smo da stvorimo okolnosti u kojima ćemo moći da iskoristimo svoje znanje i da dovedemo nekoga ko ume da upravlja projektom ovih razmera.
Partner kao osnova za uspešan projekat
CH2M Hill je pobedio na tenderu prošlog avgusta, ispred kompanije Parsons Brinckerhoff, iz Njujorka i URS Holdings Inc, iz San Franciska. ACP se vodio procenom iskustva kompanije, naročito na polju upravljanja velikim infrastrukturnim projektima.
Prevashodni zadatak kompanije CH2M Hill biće da nadgleda sve u vezi sa prevodnicama, što zapravo, i po radovima i po novcu čini oko 60% projekta. Kada budu završene, nove prevodnice će omogućiti prolaz brodovima i do 2,5 puta veće nosivosti od Panamax-a.
- Naravno, malo je drugačije kada ste izvođač i imate odnos sa klijentom, ili kada ste samo klijent, nego kada ste i to ali i delom treba da se ponašate i kao investitor jer imate i tu ulogu – kaže izvršni podpredsednik iz CH2M-a Mike Kennedy, koji vodi ovaj projekat u ime kompanije.
Partnerstvo je započelo skoro pre nego što su potpisani ugovori. Dok se CH2M Hill spremao za dolazak u Panamu i dug period priprema za projekat, njegovi predstavnici su već započeli rad sa ACP-om da reše detalje u vezi sa potrebama potencijalnih izvođača na projektu.
Prateći prvobitne zahteve postavljene decembra 2007. godine konzorcijumi koji su se takmičili za dobijanje posla izvođača podneli su 1.200 zvaničnih zahteva za izmenama u predloženom osnovnom dokumentu. Potreba da se na ove zahteve odmah odgovori naterala je ACP da dva puta pomera krajnji rok za predaju ponuda, što je ceo proces produžilo za šest meseci.
Iako je ovo bilo neočekivano, CH2M Hill je tako dobio odličnu priliku da prouči mnogo detaljnije sve probleme u vezi sa prevodnicama, rizike i, što je najvažnije, da upozna partnera na projektu – ACP.
- Uz manje razlike, organizacija oba partnera ima dosta sličnosti – kaže Kennedy – ovo je bila odlična osnova za početak partnerstva.
- Napraviti dobar partnerski odnos na samom početku je sjajna stvar. Tako je uspostavljena odlična saradnja pre nego što će u julu biti proglašen pobednik – kaže Quijano – Ogromna cena projekta, uz ogroman značaj koji Panamski kanal ima na globalnom planu nosi sa sobom odgovornost da se investicija opravda. Ali, ostaje nam i dalje veliki rad na sopstvenoj organizaciji koja mora da se prilagodi potrebama projekta kako ga ne bi kočila.
Radovi mogu da počnu…
Za sve to vreme ACP se pozabavio sredstvima koja će morati biti spremna kada izvođenje projekta započne. Nadležni su obezbedili oko 2,3 milijarde dolara od pet multilateralnih i agencija za razvoj. Dug će biti isplaćivan u toku narednih 20 godina, sa 10-godišnjom isplatom kamata (Moody’s Investors Service dao je ACP-ovoj investiciji ocenu A2).
Jedan od ključnih razloga za fiskalnu sigurnost je činjenica da je značajan deo budžeta namenjen za mogućnost nastanka nepredviđenih okolnosti. Približno 30% vrednosti budžeta za ceo projekat je rezervisano za slučajeve nepredviđenih povećanja troškova.
Oko 57% troškova proširenja kanala biće pokriveno iz operativnih prihoda kanala - što je i primarni faktor za povećanje plovidbenih taksi koje je krenulo od početka ove godine.
Sledeći prioritet je da se sakupljena sredstva troše mudro. CH2M Hill-ovo iskustvo u upravljanju velikih projekata je ključno. Istovremeno, za Panamce, integrisana struktura upravljanja projektom značiće sticanje velikog iskustva na najvećim infrastrukturnim projektima.
- Ono što ACP nije želeo jeste da neko dođe, uradi posao i vrati ključeve – kaže Joe Casares, menadžer iz CH2M Hill-a zadužen za ovaj projekat – Kada završimo projekat njihovi ljudi imaće veliko iskustvo, sabrati znanja vezana za proces i procedure kakve zahtevaju ovakvi projekti.
Nakon što je na šest meseci zaustavio radove na kanalu 1906. godine, John Frank Stevens je potpuno reorganizovao projekat na kom je radilo skoro 24.000 radnika – tri puta više nego što je to bio slučaj kada je stigao na lice mesta. I dok su svetla slave za zasluge na završetku radova ostala na njegovom nasledniku George Washington Goethals-u, Stevens-ov doprinos ne može biti zaboravljen.
U svojoj knjizi Staza među okeanima, McCullough podvlači kako je Stevens uredio administraciju i prioritete radi jasnog prenošenja odluka. Kada je 1907. godine napustio mesto rukovodećeg na radovima sve je bilo završeno, a svi angažovani na kanalu bili su složan, efikasan tim.
ACP i CH2M Hill se nadaju da su rekonstruisali ovaj pristup u trenutku kada ulaze u izvršnu fazu projekta.
- Najveći izazov sa kojim se suočavamo jeste organizacija sve što se dešava na atlantskoj strani kanala – kaže Kennedy – vremenske prilike, distance, bezbednost, transport, logistika… sve je teže ka Atlantiku, i tamo imamo mnogo manje podrške. Kada smo počeli, o svemu smo razmišljali kao o Panamskom kanalu. Nismo Panamci, i nismo odavde, pa smo obe obale gledali kao deo jednog kanala, kao da su iste. Tek kada smo pristigli i ušli u problematiku shvatili smo da su to zaista dve odvojene priče – pacifička i atlantska.
