Perovskitne solarne ćelije spadaju u jednu od najuzbudljivijih zelenih energetskih tehnologija koje su se pojavile polednjih godina, kombinujući nisku cenu sa visokom stopom konvertovanja energije. Istraživači sa Švajcarskog instituta za tehnologiju u Lozani (Swiss Federal Institute of Technology in Lausanne (EPFL)) su pronašli način da smanje svoje troškove ali su otišli i korak dalje i razvili materijal koji istovremeno puni i čuva energiju i koji je mnogo jeftiniji, vrlo efikasan i koji može da pomogne u rešavanju trenutnih nedostataka tehnologije koja značajno produžuje životni vek panelima.
Merenje efikasnosti solarnih ćelija ima tendenciju da prigrabi naslove u medijima, ali druga manje upadljiva metrika kao što je cena po vatu daje mnogo pravedniju procenu da li ova tehologija može da proizvede čistu energiju na globalnom nivou. Perovskitne solarne ćelije u ovoj oblasti kombinuju nisku cenu i efikasnost i već su prevazišle granicu od 20 odsto, u odnosu na dominantne standardne panele na bazi silikona koji su takođe prema nedavnom istraživanju lakši za životnu sredinu poredeći ih u odnosu na najpoznatije alternative u solarnoj oblasti.
Ali pre nego što perovskitne solarne ćelije mogu da stignu do masovne proizvodnje, i dalje ostaje jedan veliki problem: spoljni omotač panela, funkcija za sprovođenje naelektrisanja tj. električnog punjenja je napravljena od organskih jedinjenja koji bi brzo nestali u realnim uslovima života, što smanjuje život ćelije na nekoliko kratkih meseci.
Istarživački tim predvođen Mohammad-om Nazeeruddin-om na EPFL-u je razvio novi neorganski provodljiv materijal za perovskitne ćelije koji je jeftiniji, ali ipak omogućava visoku stopu konvertovanja energije i što je još važnije, nudi mnoštvo soba za „promenu uslova“ i eksperimentisanje, čime je otvoren put za dobijanje dugotrajnijih i isplativijih perovskitnih panela.
Novi materijal, dissymmetric fluorene–dithiophene (FDT) za sintezu, će koštati manje od petine u odnosu na prethodna jedinjenja (60 $ u odnosu na 500 $ po gramu) zadržavajući veoma konkurentnu stopu konvertovanja energije od 20,2 odsto.
„Prethodni materijal (Spiro) je u velikoj meri bio prilično težak za sintezu i pročišćavanje, i sprečavao je perovskitnim solarnim ćelijama prodor na tržište“, rekao je Nazeeruddin za Gizmag. „U literaturi je takođe poznato da je stabilnost Spiro materijala ograničena. Radili smo na merenjima vezanim za stabilnost novog materijala i ukoliko se uspostavi stabilnost, ekonomske koristi bi bile ogromne.“
Dok se ne utvrdi stabilnost jedinjenja koje se koristi u studiji, dva razmatranja ostavljaju prostor za optimizam. Prvo, neorganska priroda jedinjenja će dati veću otpornost na vreme i biodegradaciju. I drugo, FTD materijal u jezgru se može sa lakoćom modifikovati, stvarajući ne jedno već porodicu jedinjenja.
Nadaju se da će ova soba za „promenu uslova“ i eksperimentisanje biti dovoljna istraživačima da stvore materijal koji je jeftin, dugotrajan i omogućava efikasnosti koje su konkurentne posmatrajući konačnu cenu panela.
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
