Želite li da izbegnete prodor vode i vlage?! Primenite mešavinu starih i novih strategija. Vekovni izazov zaustavljanja prodora vode pre nego što ona i započne svoj put kroz vašu kuću sada ima pomoć tehnologije i nauke. Računarski softveri, infracrvena termografija, bežični senzori i merači vlage se pridružuju tradicionalnim metodama odbrane od vode i vlage u vidu limenih opšivki, okapnica, hidroizolacionih membrana, premaza i materijala kao alata koji arhitekte i građevinci mogu da primene.
Ukoliko digitalni uređaji ne preuzmu primat, konvencionalne metode ne treba prevideti. Za štuko fasade i zidove, na primer, metalna okapnica je kritična, posebno u hladnim spojevima, kako bi se sprečio prodor vode iza obloge, kaže arhitekta Tom Rejli (Tom Reilly), vlasnik biroa Thomas Reilly & Associates iz Sjedinjenih Američkih Država. On napominje da elastomerna boja, koju majstori često koriste kao završni materijal štuko zidova, može zapravo povećati potencijal za oštećenje zgrade tako što će sprečiti vodu koja uđe u štuko da izađe iz njega.
U međuvremenu, krovopolagač Brent Togl (Brent Toggle), vlasnik izvođačke kompanije Weather Resistant Contractors, gradi svaki novi krov „imajući u vidu da će na njega napadati 1,5 metara snega“, kaže on. Sa sedištem u državi Oklahomi (područje koje je u poslednjih nekoliko godina doživelo neobično velike snežne padavine), Togl se pridržava sledećih mera: naginjanje ravnog krova prema odvodu; opšivanje krovnih ivica, uvala i grebena; kao i primena hidorizolacionih membrana ispod krovnih otvora, uvala i grebena – lokacijama gde sneg i led imaju tendenciju da se ponovo zamrznu.
Ove jednostavne, a često zanemarene procedure su ključne u novogradnji i projektima renoviranja. Međutim, projektanti moraju da prilagode ove mere u odnosu na određenu lokaciju i klimu njihovog projekta.
Pored iskustva i naučenih lekcija iz pokušaja i grešaka, arhitekte i građevinci sada mogu da koriste tehnologiju da ukažu gde i zašto je zgrada podložna infiltraciji vlage. Oko 15.000 ljudi je preuzeo WUFI, program stvoren od strane nemačkog Fraunhofer instituta zajedno sa američkom Nacionalnom laboratorijom Ouk Ridž, koja pripada Ministarstvu energetike SAD-a. Pun softverski paket (2.500 američkih dolara, wufi-pro.com) pomaže korisnicima da projektuju objekte koji mogu da izdrže vremenske uslove koji su specifični za datu lokaciju. Alat izračunava, svakog sata, osetljivost i ranjivost zgrade na osnovu posebne izloženosti faktorima okoline, kao što su vetar, kiša, sunce, vlaga i temperatura u određenom području. WUFI takođe razmatra fluktuirajuće uslove unutrašnjosti zgrade, gde stanari uživaju u tuširanjima, podešavaju termostate i otvaraju prozore, između ostalih stvari koje se svakodnevno dešavaju u bilo kojoj kući.
Softver pomaže u otkrivanju koji će materijali i postupci instalacije izdržati vlagu koja se generiše zbog vremenskih uslova i ponašanja ukućana. Korišćenje specifičnih podataka za zgradu i njeno okruženje znači da će izlazni podaci zaista odgovarati stvarnim uslovima projekta, kaže Ahil Karagiozis, koautor programa WUFI. „Ne unosite pret-postavke. Koristite stvarna opterećenja.“
Softver otkriva kako će vlaga, temperatura i drugi faktori uticati na svaki spoljašnji zid svake sobe na svakom spratu, objašnjava Karagiozis. Informacija omogućava korisnicima da ispitaju metriku odbrane od vlage svakog proizvoda koji su navedeni - kao i da postanu vrlo specifični prilikom odabira materijala. Na primer, umesto da identifikuje samo R vrednost izolacionog proizvoda, a ostavljajući tip materijala i brend proizvoda izvođaču, arhitekte mogu da insistiraju na izolaciji od staklenih vlakana specifičnog proizvođača, i to na osnovu njihovog znanja o tome kako se taj proizvod ponaša u vlažnom okruženju.
Kompanija Bensonwood Homes takođe istražuje efekte vlage u stambenim zgradama, ali je njen fokus na vodi koja dolazi iz unutrašnjih izvora. Pošto su prefabrikovane drvene strukture ove kompanije praktično hermetične, vlaga iz sveže farbe u enterijeru, zidova, gipsanih ploča, pa čak i znojavog podizvođača teži da se zadrži unutra. Zarobljena para može da izazove kod drvenih proizvoda, kao što su podovi i stolarija da se proširuje i skuplja, što dovodi do prekomernih pukotina u samim materijalima.
Kompanija Bensonwood Homes se udružila sa istraživačima sa Državnog koledža u Kinu (Keene State College), SAD. Nakon što je prefabrikovani zid, krov i podni sistem kompanije Bensonwood Homes postavljen, studenti su korišćenjem merača vlage i bežičnih senzora na svakih sat vremena očitavali vrednosti sadržaja vode, vlažnosti i temperature u spoljašnjim i unutrašnjim komponentama zgrade tokom celokupne izgradnje kuće.
Istraživanje kompanije Bensonwood Homes i Državnog koledža u Kinu je delimično zaključilo da izliveni betonski temelji, unutrašnji opekarski elementi i vlažni postupci gradnje dodaju dovoljno vlage u objektima da izazove krivljenje drveta. Hans Poršic (Hans Porschitz), šef projektnog menadžmenta, kaže da je istraživanje dovelo do toga da preduzeće eksperimentiše sa tehnikama za ubrzavanje sušenja (kroz upotrebu komercijalnih odvlaživača vazduha, na primer), kao i uvođenje manje vlage u zatvorenom prostoru, recimo primenom samo dva sloja boje umesto tri. Kompanija Bensonwood Homes će ponaviti istraživanje po drugi put.
Precizno određivanje izvora prodora vode i vlage je od suštinskog značaja za rešavanje i sprečavanje problema, kaže građevinski inspektor Vilijam Deker (Wiliam Decker), vlasnik kompanije Decker Home Services. On koristi infracrvene kamere za detekciju prodora vode i vazduha. Neinvazivna tehnika je efikasna tokom izgradnje i kada se vlasnici objekata obrate za pomoć jer žele da smanje svoje račune za struju, kaže on.
Termografija, na primer, može da vam ukaže na tačno mesto na zidu gde se vlaga pojavila zbog temperaturne razlike, bez potrebe da otvarate zid kako bi našli problem. Međutim, izvođač radova sa vlagomerom možda nije u stanju da fizički pristupi takvoj lokaciji, kaže Deker. U svom iskustvu, dodaje on, krovovi koji cure i vodovodne cevi su u pola slučajeva krivi za zalutalu vlagu unutar objekta. Druga polovina potiče od vlažnosti koja ulazi preko potkrovlja kroz otvore za prozore ili izduvne ventilatore u kupatilu koji ne dihtuju dobro.
Arhitekta Džeb Brajthaupt (Jeb Breithaupt), vlasnik biroa Jeb Design/Build iz Sjedinjenih Američkih Država, kaže da pronalaženje izvora curenja može da bude problematično. On poziva arhitekte da pregledaju svoje projekte tokom perioda izgradnje. „Tokom izgradnje stambenih / poslovnih objekata, retko je videti da arhitekte vrše inspekciju“, kaže on. „Ali, kada znate da izvođač postavlja limene opšivke, recite mu da želite da ih vidite. To je jedna od najednostavnijih stvari koju možete da uradite, a koja će vam dugoročno spasiti gomile novca i vremena.“
Karagiozis predviđa da će inkorporiranje nauke o gradnji i materijalima i napredne tehnologije u potrazi za kontrolom vlage na kraju postati svakodnevna praksa. Međutim, rešenje koje on preporučuje do tada se može odnositi podjednako i na studente i profesionalce: „Obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje“.
Kako se voda kreće kroz objekte
Voda ulazi, kreće se kroz i van zgrada na četiri načina, koja ćemo razmotriti po redosledu uključenih količina - ovaj redosled nam pomaže da podesimo prioritete pri upravljanju vodama u građevinarstvu.
Slede četiri načina:
1. Objedinjena voda - kiša, slivovi, i drugi tokovi - koji su vođeni primarno od strane gravitacije, ali i od strane vetra i razlike u pritisku. Objedinjenom vodom se na spoljašnjosti zgrade upravlja kretanjem i usmeravanjem vode na dole, sa i od objekta. Unutra, upravljamo objedinjenom vodom tako što sprečavamo vodovodno curenje i kondenzaciju.
2. Kapilarna voda se kreće pod tenzijom kroz porozne građevinske materijale ili kroz uske kanale između građevinskog materijala, koji deluju kao slamke. Primarne odbrane su kapilarni prekidi na odgovarajućim mestima, kao što su između temelja i bilo kog materijala osetljivog na vlagu (kao drvo) koji se nalazi na njemu.
3. Vlaga koja se transportuje vazduhom se prenosi u ili van zgrade putem curenja vazduha. Vazduh se kreće kroz rupe u omotaču zgrade, teran od strane razlike pritiska zbog vetra, efekta dimnjaka (iliti cuga) ili mehaničke ventilacije. Kada vazduh nagomilan vlagom udari u hladnu površinu unutar omotača zgrade, može doći do kondenzacije.
Na primer, vlažni letnji vazduh može biti uguran od strane povetaraca preko teničkih rupa, kanala i ulaza u fasadnu oblogu. Kada taj vazduh stigne do zadnje strane zida ohlađenog klimatizacijom, vlaga se kondenzuje na njega. Jedan od načina na koji se branimo od vlage koja se transportuje vazduhom jeste tako što sprečavamo curenje vazduha sa kontinuiranom vazdušnom barijerom.
4. Difuzija pare je kretanje vode kao gasa kroz materijal u skladu sa razlikama u relativnoj vlažnosti ili pritiska pare. Zamislite taj isti topli letnji dan, sa olujom koja vlaži spoljne cigle. Sunce izlazi, greje cigle i voda isparava kroz te cigle u zgradu.
Ograničavanje kretanja pare je mač sa dve oštrice: iako mi možda želimo da kontrolišemo kretanje pare unutar objekata, trebali bi smo da budemo mnogo više zainteresovani kako paropropusnost građevinskih materijala i sklopova omogućava kretanje pare van objekata. Iako se delovi objekata mogu pokvasiti bilo kojim od ova četiri načina, jednom kada voda uđe, glavni način na koji ona može da izađe je difuzijom.
Ono što tera paru u objekte jeste klima i sezonske promene: para iz unutrašnjosti zagrejanih objekata tokom zime i van hlađenih zgrada tokom leta. Moramo da izbalansiramo ograničenja ovog klimatskog i sezonskog pokreta pare u objekte sa određenim dopuštanjima propusta pare u neke od materijala. Ovo se obavlja sprovođenjem analize profila pare ili putem higrotermalnog modelovanja.
Izolacija ograničava protok toplote, što zauzvrat smanjuje sposobnost isušivanja vlažnih sklopova zgrada. Ako koristimo dosta izolacije, moramo upravljati kretanjem vlage sa jednakim intenzitetom.
