Fascinantno požarno stepenište

06.09.2012. | CBI

Požarna stepeništa su oduvek bila fascinantni deo istorije arhitekture, ne samo zbog njihove prvobitne namene zaštite i spasavanja ljudskih života, već kao i lepog izraza dizajna, funkcionalnosti i estetike. U ovom tekstu pokrićemo istoriju požarnih stepenica, projektovanje, karakteristike izgradnje, a takođe i njihovo očuvanje i konzervaciju.

Jedno od prvih dokumentovanih požarnih stepeništa izmišljeno je u 18. veku u Engleskoj. Godine 1784, Danijel Maseres izmislio je mašinu nazvanu požarne stepenice (fire escape) koja je bila pričvršćena na prozor i omogućavala je svakome da se spusti na ulicu bez povreda.

Prva priznata osoba koja je u Sjedinjenim Američkim Državama patentirala požarno stepenište bila je Ana Koneli (Anna Connelly) iz Filadelfije 1887. godine. Ona je izumela spoljašnje stepenište koje se montiraju na spoljašnjosti zgrade i koje su specijalno projektovane da ih ljudi koriste kao sredstvo za izlaženje tokom požara.

Od njenog početnog izuma, hiljade patenata je izdato za slične projekte požarnih stepenica. Mnoge vrste su izgrađene od vertiklanih merdevina, preko padobrana, do onoga što je postalo najrasprostranjenije rešenje prema normama, požarne stepenice od kovanog gvožđa.

Požarne stepenice su počele široko da se grade 1860. godine nakon javnog negodovanja kome su prethodila dva smrtonosna požara u zgradama. Njujorška direkcija za izgradnju je donela zakone koji su zahtevali požarno stepenište na svakoj novoj stambenoj zgradi.

Građevinski materijali ovog vremena su bili veoma lako zapaljivi, i u kombinaciji sa prenaseljenošću, to je značilo da u ovim loše izgrađenim objektima požar predstavlja smrtonosnu opasnost. Dva požara u ranim 1860-tim su odneli živote tridesetoro ljudi.

Do sredine 1860-tih godina, gradske građevinske norme širom zemlje su počele da zahtevaju "vatro bezbedne" načine izlaženje van zgrada. Nažalost, takve normative je bilo teško sprovesti i bilo je uobičajno da vlasnici zgrada potplate gradske zvaničnike tako da nisu morali da dodaju požarne stepenice na njihove nove zgrade ili da ih retroaktivno postave na postojećim objektima.

Prvobitna požarna stepeništa su bila loše izgrađena i jeftino napravljena sa malo ili nimalo obzira na predviđenu upotrebu i funkciju koju obavljaju. Mogla su biti napravljena od bilo čega, i često su se sastojala od nekoliko drvenih ploča pričvršćenih na zgrade sa drvenim merdevinama ili stepenicama koji povezuju nivoe. Neki od ranijih projekata su koristili sistem užeta i kotura kako bi spustili ljude na zemlju.

Pošto većina stanodavaca nije želela da ugrozi estetiku glavne fasade njihove zgrade, prvobitna požarna stepeništa su se nalazila na zadnjem delu zgrade, gde se obično nalazilo zatvoreno dvorište koje nije nudilo ništa više sigurnosti nego sama zapaljena zgrada koju su napustili. Sa svakom narednom godinom, kao i ogromnim požarima koji su se nastavljali, gradske građevinske norme su postepeno postajali strožiji i više usmereniji na očuvanje života.

Požarne stepenice nisu samo odraz neverovatne arhitektonske ere tokom industrijskog buma, već i lepi, ručno rađeni arhitektonski elementi koji su, u većini slučajeva, skriveni u uličicama ili iza zgrada. Mada, su ponekad postavljena tako da su vrlo vidljiva. Neki ih vide kao nešto što bode oči, a neki kao svedoke istorije arhitekture i njenog nastojanja da osigura živote ljudi.

Postoje mnogo stilova požarnih stepeništa, kao i odlična metalna fabrikacija koja je pratila te stilove. Diskutovaćemo o stvarima na koje treba da obratite pažnju ako ste vlasnik zgarde koja ima požarno stepenište kako biste ih održavali u dobrom stanju.

Požarne stepenice su konstantno izložene svim vrstama vremenskih prilika. Većina je jako stara i možete biti sigurni da vaše požarne stepenice moraju imati neku vrstu preventivnog održavvanja ili neki nivo popravke kako bi one bile ispravne. Većina zemalja ima strogu legislaciju po pitanju ispitivanja postojanosti konstrukcije požarnih stepeništa na svakih nekoliko godina.

Zbog konstantne izloženosti vremenskim prilikama požarne stepenice mogu propasti prilično brzo i mogu postati bezbednosni rizik. Troškovi popravke često zavise od toga koliko su rano potencijalni problemi primećeni.

Požarne stepenice od čelika, livenog gvožđa i kovanog gvožđa imaju tendenciju da oksidiraju ili rđaju, što slabi njihov strukturalni integritet. Proces popravke i tip popravke zavisi od količine propadanja koja je prisutno na različitim tipovima požarnih stepenica.

Blago zarđale oblasti treba da se očiste od svake površinske rđe ili farbe pomoću čelične četke, peskarenjem ili brušenjem. Nakon što se površina očisti, ona može biti premazana sa antikorozivnim premazima i farbom. Za delove sa ozbiljnijim oštećenjima u kojima delovi metala ne mogu biti popravljeni ili jednostavno nedostaju, oni moraju biti u potpunosti isečeni i zamenjeni sa novim delovima koji su zavareni na njihovom mestu.

Veliki opseg tipova veza može biti korišćeno kako bi se obezbedio dobar spoj požarnih stepenica sa objektom. Neki od veza uključuju podupirače koji mogu biti ubačeni u samu konstrukciju zoda, zatim metalne ploče sa ekspanzinim zavrtnjima, ili mogu biti pridržata uz korišćenje zavrtnja. Kada kotve u samom zidu popuste ili zid izgibi svoj strukturalni integritet, oni moraju biti zamenjeni i zid popravljen.

Težina požarnih stepenica može vremenom izazvati prsotine u malteru ili betonu, što dozvljava prodor vode u vezi i brže propadanje. Ako se problem ne reši brzo, ne samo da veza stepeništa sa sidom i sam zid moraju biti popravljeni i zamenjeni, već može da dovede do ozbiljnijih konstruktivnih problema i može ozbiljno uticati na sam učinak omotača objekta.

Čista logika, a i određeni propisi govore da svo spoljašnje stepenište, kao i požarno stepenište, mora biti održavano i čišćeno od snega i leda. Spoljašnje stepenice i požarne stepenice izgrađene od materijala koji zahtevaju proizvode za zaštitu od uticaja vremena, bi trebalo da budu održavani tako da se ti proizvodi primenjuju onoliko često koliko je potrebno da stepenište ostane u bezbednom stanju.

Takođe, u zavisnosti od strukturalnih uslova, test opterećenja bilo koji požarnih stepeništa mora biti obavljen pre nego što se one stave u upotrebu. Konstruktivne veze, koje trebaju biti otporne na vremenske uslove, moraju povezivati stepenište direktno sa konstruktivnim sistemom zgrade. One, takođe, moraju biti održavane u skladu sa lokalnim normama i zdravom logikom.

Bez obzira da li odlučite da održavate požarne stepenice ili ne, u većini zemalja nakon nekoliko godina će vas zvaničnici naterati da preduzmete neku vrstu akcije kako bi se osigurala bezbednost. Preporučljivo je da sami vizuelno ispitate požarne stepenice jednom godišnje kako biste primetili na vreme bilo koje propadanje i samim tim smanjili troškove popravki.

Ako po pregledu ustanovite bilo koju vrstu oštećenja, rđe, nedostajućih elemenata, ili bilo šta što može ometati bezbedno korišćenje požarnih stepenica, vlasnik objekata ili domar bi trebali da odmah kontaktiraju licenciranog profesionalca koji bi pregledao konstrukciju i dao preporuke koje vrste radova bi trebalo izvesti, i na koji način biste trebali da održavate požarne stepenice kako biste izbegli skupa održavanja u budućnosti.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Lepa 20.11.2018.
Šta je sa nelegalnim objektima koji su izgr...
D 17.11.2018.
I sta ce se videti sa tog tocka koji ce bit...
Kordunas 12.11.2018.
Nadamo se skorom početku radova i kraju tog...
Dragica 09.11.2018.
Ma kako da ne...bas joj verujemo.
Neš 01.11.2018.
Komentara 0 tako će i ostati to je sve lep...