Autoput Ljig-Preljina, dužine 40,36 kilometara, koštaće Srbiju 308 miliona evra, iako je realna cena 70 miliona evra manja.
Kako "Press" saznaje, to je posledica činjenice da je izgradnja autoputa, koja se finansira iz azerbejdžanskog kredita, ugovorena bez prethodno spremljene projektne dokumentacije i tendera.
Na to je nedavno upozorio ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić, a sa njim se slažu i domaći putari. Svi oni pitaju se zašto je bivša vlada sklopila tako nepovoljan aranžman.
Oglas
Ministar građevine Velimir Ilić tvrdi da put Ljig-Preljina treba da košta oko šest umesto 7,7 miliona evra po kilometru. Plus, pošto se put gradi iz kredita Azerbejdžana, bio je uslovljen time da posao radi njihova firma, a Srbija će narednih 15 godina morati toj državi da vraća pozajmljenih 308 miliona evra s kamatom od četiri odsto.
"Cena je znatno veća u odnosu na cene koje dobijamo za druge deonice po Srbiji. Na primer, jedna kineska kompanija ponudila je da gradi sličnu deonicu, od Obrenovca prema Ljigu, za šest miliona evra po kilometru. Napravićemo analizu cena na ovom putu, ali mislim da je umesto 7,7 miliona evra realna cena upravo šest miliona evra po kilometru", kaže ministar Ilić.
Pre potpisivanja ugovora nije postojala nikakva projektna dokumentacija, pa se nije znalo ni koji će materijali i mašine biti potrebni. Može se čuti i da "Az vir" tek ovih dana skuplja projekte za gradnju puta. Ilić kaže da ne zna zbog čega je ugovor potpisan na taj način i bez planova, ali da će morati da se nađe jeftinije rešenje.
"Uradićemo neko pretprojektovanje deonica kako bi cena bila niža za oko 60 miliona evra. Nažalost, taj kredit je potpisan i svi ugovori će morati da budu izvršeni", objasnio je on.
Sekretar za građevinu Privredne komore Srbije Goran Rodić izjavio je za list da je sumnjivo to što je ceo posao dogovoren bez projektne dokumentacije.
"Kada se ugovaraju takve deonice, glavni projekat, predmer i predračun moraju biti kompletno gotovi. Prema iskustvu, cena ne sme da odstupa više od 10 odsto od tog predračuna. Ugovaranje "đuture" jako je skupo, a sigurno je da 7,7 miliona evra nije realna, već previsoka cena. To je sve mogla da izvede i naša operativa, tako da ostaje nejasno zbog čega smo ušli u tu priču", kaže Rodić.
Sa Azerbejdžancima je dogovoreno i da 49 odsto radova obave domaće firme. Direktor "Puteva Užice" Milan Bojović, međutim, tvrdi da je „Az vir" našim "Koridorima Srbije" trebalo da predloži spisak domaćih građevinaca, ali da to još nije završeno.
"Zbog toga "Az vir" još nije dobio avans od nekih 38 miliona evra, jer pre toga mora da potpiše ugovore sa domaćim firmama. A znam da oni od naših izvođača traže da rade po cenama 30 odsto nižim od realnih, što je neprihvatljivo za velike firme koje plaćaju sve obaveze prema državi.
Ako nešto vredi milion evra, oni od domaćih firmi traže da rade za 700.000. Ja nisam hteo da spuštam cenu više od 20 odsto, zbog toga i ne radimo na toj deonici", objasnio je Bojović.
On kaže da Azerbejdžanci zbog toga za podizvođače uzimaju uglavnom manje građevinske firme iz Srbije, koje su spremne da prihvate sve uslove samo da dobiju posao.
"Ja neću tako da radim jer je to bezobrazluk. "Az vir" nije dobio taj posao na tenderu već direktno, i umesto da imaju zaradu od 10 odsto, oni traže 30 odsto. A kredit ćemo svi mi morati da otplaćujemo Azerbejdžanu", kaže Bojović.
Portal Eurasianet.org objavio je nedavno da je azerbejdžanska pozajmica Srbiji druga po veličini, posle Gruzije, koju je ta zemlja ikada odobrila.
Međutim, analitičarima nije baš najjasnije zbog čega je ta država dala tako veliku pozajmicu Srbiji a da njihovi zvaničnici to nisu objasnili javnosti.
"Problem je što je proces veoma netransparentan i nije jasno kako je vlada kalkulisala rizik i sposobnost Srbije da otplati kredit", rekao je Togrul Juvarli, ekonomista iz Bakua, prenosi "Press".
