Mogućnost da jedna ruska firma preuzme Železaru Smederevo, koju je u Moskvi najavio ministar rudarstva Milan Bačević, mogla bi da znači i "srećan kraj" za tu veliku domaću fabriku, čija je privatizacija pre desetak godina izazvala mnoge kontroverze i nedoumice.
Smederevska železara, pod imenom "Sartid" je u martu 2003. godine prodata američkoj kompaniji "Ju es stil" za 23 miliona dolara, a neki domaći analitičari su tvrdili da je ta cena trebalo da bude za "najmanje 20 puta veća". U januaru ove godije Vlada Srbije otkupila je tu fabriku od američke kompanije za jedan dolar, nakon što je "Ju es stil" saopštio da se povlači iz tog posla zbog ogromnih gubitaka i pada cena čelika na svetskom tržištu.
Vlada Srbije je, inače, raspisala tender za izbor strateškog partnera Železare Smederevo 18. aprila, a krajnji rok za dostavljanje ponuda bio je 4. maj ove godine. Međutim, taj rok je bivša vlada produžila je prvo do 11. juna, a potom i do 10. septembra. Za učešće na tenderu prijave su podnele Ural majning end metalurdžikal kompani iz Rusije, Junajtid plzen sa sedištem u Luksemburgu i Donjeck stil grup iz Ukrajine.
Oglas
Usled smanjene tražnje, proizvodnja u Železari privremeno je obustavljena, početkom jula ove godine, do 1. septembra i sada je za vladu jedan od najhitnijih zadataka da pronađe trajno rešenje za tu fabriku, jer u sve tanjem budžetu zemlje nema novca da se finansiraju plate više od pet hiljada zaposlenih u jedinoj domaćoj čeličani.
Situacija oko dalje sudbine smederevske železare dodatno je zakomplikovana nakon što su ove godine Evropski parlament i Evropska komisija više puta zahtevali od vlasti u Srbiji da preispitaju 27 spornih privatizacija, zbog sumnje na koruptivne radnje tokom tog procesa, a među najsumnjivijim je označena i prodaja "Sartida".
Premijer i ministar policije Ivica Dačić rekao je juče tim povodom da je smederevski "Sartid" prvi na listi za preispitivanje sporne privatizacije.
Iako se, prema rečima nekih analitičara, prodaja smederevske železare američkom "Ju es stilu", vodi na spisku spornih privatizacija, ona se ne može nazvati pravom privatizacijom, jer je "Sartid" prodat iz stečaja. Mnogi stručnjaci smatraju, naime, da do tog stečaja nije ni trebalo da dođe, a ako je već došlo trebalo je da se organizuje prodaja imovine iz stečaja i omogući konkurencija. Umesto toga, "Sartid" je prodat neposrednom pogodbom poznatoj američkoj kompaniji, a usput je "očišćen" od dugova koji su preneti na državu.
Neki analitičari tvrde da je Sartid trebalo prodati po 20 puta većoj ceni od one koja je dobijena i da je u celom tom aranžmanu bilo niz nepravilnosti koje su počinili tadašnji državni funkcioneri neposredno zaduženi za taj posao.
Kako će se završiti slučaj oko prve privatizacije smederevske železare trebalo bi, na kraju krajeva, da utvrde nadležni istražni organi i sud, ali sasvim jasno da država Srbija ne može, u sadašnjoj teškoj ekonomskoj krizi, da izdriži ogroman teret finansiranja fabrike koja već mesecima nije radila, ili je to činila sa minimalnim korišćenjem raspoloživih kapaciteta.
