Srbija je po kvalitetu puteva svrstana na poražavajuće 131. mesto od ukupno 142. prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma. Ispred nas su i zemlje u tranziciji i sve susedne države, čak i Rumunija i Bugarska. Za saobraćajnice ove dve zemlje smo mislili da su u lošijem stanju od naših i upoređivali smo njihov nezavršeni Koridor 4 s našim Koridorom 10 koji se svakim danom pomalo kompletira.
Očigledno, nešto mnogo šepa u putnoj mreži Srbije, jer smo se našli u društvu s 11 uglavnom afričkih zemalja koje od nas imaju lošije puteve. Međutim, ovako poražavajuće stanje malo je koga iznenadilo u zemlji. Poznavaoci prilika kažu da vlast želi s nekoliko izgrađenih kilometara Koridora 10 da stvori u narodu drugačiju sliku o putnoj infrastrukturi, ističući pri tome kako je Srbija veliko gradilište, kako se sklapaju mostovi svetskog ranga ... Iako niko ne poriče da se Koridor 10 konačno, koliko god šepavo, ipak gradi, to je tek manji deo u ukupnoj kilometraži putne mreže u Srbiji.
Stručnjaci kažu da u Srbiji ima čak 16.000km puteva koje treba hitno obnoviti, za šta su potrebne 2,2 milijarde evra, koje, usput rečeno, nemamo. U najlošijem stanju su regionalni i lokalni putevi, a ni magistralni nisu mnogo bolje. I u JP Putevi Srbije su svesni stanja na saobraćajnicama, za koje kažu da treba bar pet godina da se srede kako treba.
Oglas
Međutim, sistem finansiranja je takav da jedva obezbeđuje najhitnije popravke, mnogo se izgubilo od putarine kada je izjednačena za domaća i strana vozila, a zahtev za njenim povećanjem od 11% se još uvek krčka u vladi Srbije, jer vozači burno reaguju na mogućnost njenog rasta, tvrdeći da su svi putevi u okruženju bolji od naših, a putarine niže. (V. vest Putarine veće za 11%? i Treba podići cene putarine iz avgusta 2010. godine) Vozači prigovaraju da automobil u Srbiji koji pređe istu kilometražu kao neki u inostranstvu izgleda dvostruko starije upravo zbog loših saobraćajnica i predlažu da država nađe neki drugi način da popravi puteve. U Putevima kažu da to mogu biti samo krediti, a zemlja je već na granici prezaduženosti.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić kaže da su nas na tako lošu poziciju doveli teška ekonomska situacija i sankcije, zbog čega nismo mogli da pratimo zemlje u okruženju i ulažemo u saobraćajnu infrastrukturu. A kada su pare počele da pristižu iz evropskih fondova, Srbija nije imala spremne projekte ni završenu eksproprijaciju zemljišta kojim će ići novi putevi, pa se izgradnja rastegla.
Setimo se, o završetku izgradnje Koridora 10 pisalo pre početka Olimpijade u Grčkoj, pa su rokovi pomereni do neke sledeće, i opet sledeće. Ako izgradnja glavne saobraćajnice, za koju su obezebđena sredstva, napreduje tako sporo, šta očekivati od popravke ostalih puteva za koje nema para ili nema dobre liste prioriteta u trošenju novca.
| Putari ukazuju na to da smo nasledili razvijenu putnu mrežu prethodne Jugoslavije, koju sada jedna mnogo manja i siromašnija zemlja teško može da izdržava. To znači da je izgradnju i održavanje puteva u Srbiji trebalo prepakovati još pre više od 15 godina, ovako, brojne saobraćajnice su na putu da postanu obične kaldrme. Tvrde da je održavanje puteva uglavnom krpljenje udarnih rupa i košenje trave, dok su investicioni radovi, obnova i rehabilitacija u skromnom obimu. Kažu da stavljaju krpu na zakrpu i tvrde da je oko 65% putne mreže u lošem i izrazito lošem stanju. |
