Sudeći po oglasnim novinama, ponuda stanova i kuća, posebno onih jeftinih po selima, nikada nije bila veća, a potražnja manja. Nekretnine širom Srbije nude se po veoma povoljnim cenama, tako da se kompletno domaćinstvo s kućom, pomoćnim objektima i 5-6ha zemlje prodaje po 5.000 do 8.000 evra, a ima i jeftinijih - po bagatelnim cenama.
Kuća u banatskom selu Padej, udaljenom 20-ak km od Kikinde, koje ima i prodavnicu, i osnovnu školu, i pravoslavnu i mađarsku crkvu, nudi se za samo 1.900 evra, ima dve sobe, kuhinju, ostavu, novi krov, šupu i ostale pomoćne prostorije na sedam ari placa, ali niko ih neće. Žena kaže: "Ovo je poslednja cena, ne može jeftinije", a i ne može, i ovo je neverovatno.
Ista situacija je i s kućom u sremskom selu Bingula pored Erdevika, koja ima kupatilo, nove podove i plafon, nasuta do puta, s gospodarskim zgradama, vrtom, malim voćnjakom i nudi se za 3.000 evra, ali kupaca nema. U slovačkom Aradcu kuća i 30 ari placa nudi se za 5.000 evra, ona s 16 ari placa jeftinija je 1.000 evra, za kuću u Ravnom Selu traži se 4.000 evra, u Gložanu se za 16.000 evra može kupiti trosobna kuća s kupatilom i četiri sporedne prostorije, šupom, kokošarnikom, četiri svinjca iznad kojih je čardak i baštom od oko 1.000 kvadrata, a u Gajdobri blizu Novog Sada kuća od 120 kvadrata s gazdinstvom na placu od 5.700 kvadrata, sve uknjiženo, prodaje se za 15.500 evra.
Svi hrle u Novi Sad i Beograd, koji su prenaseljeni podstanarima i nezaposlenima. Cene nekretnina uglavnom određuje blizina grada, starost i opremljenost objekta, te površina zemljišta. Veliki minus mesta udaljenijih od nekog centra jeste njihova loša saobraćajna povezanost, pa mlađi ljudi koji su bez posla i koji bi se kućili na selu unapred razmišljaju o tome kako će im deca u školu, a stariji koji su u penziji i koji bi mogli na selu provoditi lepe penzionerske dane, plaše se kako će do lekara.
Na severu Bačke, kuća u Stanišiću s dve sobe, dve kuhinje, okolnim štalama, svinjcima i čardacima prodaje se za 6.500 evra, međutim, kako se približavamo glavnoj saobraćajnici, tako cena raste, pa kuća pored Bajmoka od 100 kvadrata košta 18.000 evra, u gradu ista takva 20.000 evra, dok bi se, na primer, u širem centru Subotice za istu takvu građevinu platilo i do 88.000 evra.
Po raspoloživim podacima, u 22 naseljena mesta u opštini Vršac ima nekoliko stotina kuća čiji su se vlasnici iselili i retko se vraćaju, neki nikada. Većina tih kuća je na prodaju po 5.000 do 15.000 evra, a za novoizgrađenu prizemnicu sa sedam do deset ari okućnice treba od 20.000 do 35.000 evra. Iako je cena kuća mnogo viša nego u drugim selima, pojavi se i pokoji kupac, što se objašnjava dobrom saobraćajnom infrastrukturom jer gotovo sva mesta u ovoj opštini imaju asfaltirane puteve, pijaću vodu, dobru električnu mrežu i telekomunikacionu infrastrukturu, nekoliko većih sela je i gasifikovano, a organizovana je i komunalna služba.
Zaključak je jednostavan: infrastrukturno opremiti sela i zaustaviće se njihovo umiranje, oživeti imanja, zaposliti nezaposleni i skućiti beskućnici.