Dozvola za gradnju važi pet godina

23.11.2010. | T. Spalević | Večernje novosti

Nacrt izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji predviđa dosta novina koje bi mogle da uvedu red u građevinarstvo. Ako po isteku roka gradnja nije završena, lokaciju dobija drugi investitor.

Građevinska dozvola ubuduće će imati rok trajanja. Ukoliko Vlada Srbije i poslanici u republičkom parlamentu prihvate predložene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, investitori će imati rok od pet godina da po pravosnažnosti građevinske dozvole izgrade objekte i pribave upotrebne dozvole.

Na zahtev investitora građevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine. Ali, to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80 odsto, odnosno ako se u postupku utvrdi da je zdanje ukrovljeno, da ima spoljnu stolariju i da su postavljene unutrašnje instalacije, koje omogućavaju priključenje na infrastrukturu.

Ukoliko po isteku roka parcela nije privedena nameni, investitor će na račun Poreske uprave plaćati naknadu u visini poreza na imovinu, kao da je objekat završen, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola drugom investitoru.

- Zakonom o planiranju i izgradnji bilo je predviđeno da građevinska dozvola prestaje da važi ako investitor u roku od dve godine ne započne izgradnju, ali nije propisano kada zdanje treba i da se završi - navodi Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje.

- Zato imamo u centralnim zonama većih gradova parcele, koje nisu privedene nameni, država ne ubira prihod od poreza, nesolidni investitori ne snose nikakve sankcije, već imaju mogućnost da nedovršene stanove prodaju i više puta. Predloženim izmenama zakona povećala bi se pravna sigurnost na tržištu nepokretnosti, a nesolidni investitori bili bi destimulisani da krenu u izgradnju bez obezbeđenog novca.

Legalizacija

Prema važećem zakonu, kada je predmet legalizacije objekat sagrađen na građevinskom zemljištu, koje je u susvojini, podnosilac zahteva za legalizaciju dostavlja pismenu saglasnost svih suvlasnika overenu u sudu. Međutim, prema izmenama i dopunama zakona smatraće se da je suvlasnik dao saglasnost za legalizaciju, ako se u vreme izgradnje tome nije protivio.

Popust od 60 odsto na ime naknade za uređenje zemljišta imaće vlasnici porodičnih kuća površine do 200 kvadrata i to je minimum, koji će morati da ispoštuju lokalne samouprave. Za nelegalne stanove kvadratura za popust ostaje ista - 100 kvadratnih metara. Bespravna zdanja za koje je podnet zahtev za legalizaciju u zakonom predviđenom roku mogu da se priključe na infrastrukturnu mrežu.

Zakonodavac je predvideo i mogućnost korišćenja novoizgrađenog objekta bez upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od formiranja komisije za tehnički pregled nadležna služba nije izdala upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbila njeno izdavanje. Prema predloženim izmenama lokacijskom dozvolom po zahtevu investitora može da se predvidi i fazna odnosno etapna izgradnja.

Takođe, ako je prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište obavljena do 29.7.1992. godine ne plaća se naknada za prenamenu. A, lokalna samouprava dužna je da katastru u roku od 90 dana po stupanju na snagu izmena i dopuna zakona, dostavi akt, koji sadrži obuhvat građevinskog zemljišta.

Izmenama i dopunama zakona proširena je lista onih, koji mogu da konvertuju pravo korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade. To se odnosi na građane, koji su nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Za vlasnike privatizovanih preduzeća, koji konverziju moraju da plate, troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataće ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaćene u privatizaciji, kao i druge stvarne troškove. Kriterijume i postupke za utvrđivanje drugih stvarnih troškova propisuje Vlada Srbije.


 

 
Share |

Komentari: 1

Darko 23.11.2010 21.43.15

Izmenjeni član vezan za legalizaciju objekata gde se kaže da je suvlasnik/sukorisnik dao saglasnost ako se nije protivio u trenutku izgradnje, nije dobar jer ne štiti pravo na mirno uživanje svojine. Na ovaj način se "legalizuje" otimačina koju su bespravni investitori vršili uzurpirajući tuđu svojinu. Predlažem da se umesto: "u vreme izgradnje tome nije protivio" u član 70. izmene zakona o planiranju i izgradnji stavi: "do dana stupanja na snagu ove izmene i dopune zakona niko nije protivio". Da je država postupala po zakonu i onemogućavala bespravnu gradnju, prodaje tuđeg, overe ugovora samo forme radi i da je sprovodila pravosnažna izvršna rešenja, ljudi bi gradili legalno, a lopovi bili onemogućeni da otimaju (uz blagoslov državne administracije).

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...