Mokro vađenje šljunka i peska - FFA TECHNOPORT

Za vađenje šljunka i peska iz tla primenjuju se različite tehnologije u kojima se upotrebljavaju razne mašine za suvi iskop ili iskop pod vodom. Njihova primenljivost prilagođava se datoj situaciji i eksploatacijskom polju. U ravnicama rečnih polja najčešće se primenjuje metoda takozvanog "mokrog vađenja" sa različitim specijalnim mašinama.

Na novoj lokaciji svake buduće šljunkare najpre se uklanja površinska zemlja, a šljunak se kopa i direktno tovari u kamione sa utvarivačima i hidrauličnim bagerima dok se ne dođe do vode.

Bageri sajlaši i skreperi

U sledećem koraku iskop šljunka i peska vrši se pod vodom bagerima sajlašima ili skreperima, koji mogu postići 10 do 20 metara maksimalne dubine. Ove vrste mašina vuku korpu, vezanu na čelično uže, koja struže i kupi materijal po dnu i iznosi ga pod maksimalnim uglom od 30º. Kako ove mašine ne mogu kopati duboko, brzo se pomiču po šljunčanom polju i tako nastaju veća i manja veštačka jezera. Nažalost mnoga takva jezera nisu uređena, pa ponegde služe kao ilegalne deponije smeća i opasnih materija. Ali, postoje i druge šoderice, koje služe kao ribarnici, sportski centri ili odmarališta.

U prošlosti se nije puno vodilo računa o uništavanju poljoprivrednih površina i čistoj okolini, ali danas to više nije tako. Sve teže je dobiti dozvole za otvaranje novih ili proširenje postojećih šljunkara. Stoga korisnici moraju šljunak i pesak vaditi u već postojećim jezerima iz sve većih dubina.

Način vađenja i vrsta specijalnih mašina zavisi od smese iskopnog sirovog šljunka i peska, granulacije materijala, kao i od predviđene dubine vađenja.

Fiebig - Usisni plutajući bageri

Usisni bageri koriste se za vađenje peska i sitnog šljunka. Ti bageri usisavaju svojom robusnom centrifugalnom pumpom smesu materijala i vode sa dna jezera i potiskaju ga po cevnom plutajućem sistemu na obalu. Do 25m dubine usisavaju pumpe montirane u telu bagera, a za dubine do 45m podvodna pumpa montirana je na usisnu cev. Kod tvrdog ili ilovačnog dna koriste se različiti sistemi za usitnjavanje, kao "jet-sistemi", rezni točkovi, stružne glave i grebljivi lanci. U praksi pokazao se kao najbolji sistem prekopavanja sa "Caterpillar" lancem, kojeg na svoje usisne bagere montira proizvođač usisnih bagera "FFA Fiebig". Na lancu montirani noževi režu dno i iznose velike kamene, panjeve ili ilovaču iz vode, koji se odlažu u pripremljeni teretni čamac za odvoz.

Usisna pumpa usisanu smesu potiskuje cevima do točka za oceđivanje, koji može biti na samom plutajućem bageru, na pontonu ili na obali. Kada je točak na bageru ili pontonu, od njega se dalje materijal vozi na obalu putem plutajućih transportera. Iza kotača, može se umesto transportne linije, dodatno montirati zaokretni transporter za direktan utovar brodova sa oceđenim iskopanim materijalom.

"FFA Fiebig" kompjuterizovani usisni bageri opremljeni su automatskom regulacijom i vizuelnom kontrolom za samostalno prilagođavanje dubine i količine iskopa, kao i za pomeranje celog postrojenja radi optimalnog učinka iskopa. Sa eksternog kompjutera na obali iz kancelarije može se nadzirati automatski rad bagera bez radnika na bageru.

Drugi način vađenja finijeg materijala iz ograničenih dubina je pomoću bagera vedričara - grabiličara. Grabilice kod tog bagera posložene su na 2 paralelna lanca na podvodnoj grani kao pokretna traka. Takav niz grabilica struže i kupi materijal po dnu i pod uglom ga iznosi na površinu. Zbog velike težine podvodne grane i punih grabilica, taj sistem nije prikladan za veće dubine i tvrde terene. Ovim načinom kopanja prema steni, zbog obrušavanja, često grana bude zatrpana.

Najprikladnije su mašine za iskop šljunka i peska pod vodom, bez ograničenja dubine, količine i sastava materijala. Plutajućim bagerima sa hvataljkom-graiferom moguć je iskop i preko 120m ispod nivoa vode.

Kod plutajućih grajfer bagera na dno se spušta, na čeličnim užadima, mehanički ili hidraulični grajfer-hvataljka, koji se nakon spuštanja useče u dno jezera i automatski zatvara, i pri tome zagrabi šljunak, iznosi ga na površinu, odlaže na grubu rešetku gde se pročisti od nečistoće i velikih kamena. Pročišćeni šljunak pada na sito gde se cedi, preuzima ga prihvatni transporter, koji predaje šljunak na plutajuću transportnu liniju koja ga otprema do deponije na obali. Iz kade sita pumpa se voda sa finim peskom u hidrociklon, koji vadi fini pesak iz vode i dodaje ga odlaznom iskopnom materijalu, dok se pročišćena voda vraća u jezero.

Katamaran grajfer bageri nemaju plutajuću transportnu liniju, nego tovare šljunak direktno u brodove. "FFA Fiebig" proizvodi grajfer plutajuće-plovne bagere sa voznom mačkom i bagere sa patentiranom hidrauličnom okliznom rampom.

Fiebig - Bageri sa voznim mačkom za grajfer - hvataljku

Nakon podizanja grajfera iz rupe za iskop u pontonu, mačka vozi puni grajfer do grube rešetke nad sitom za oceđivanje. Po pražnjenju materijala, mačka grajfera se ponovo vraća iznad rupe za iskop, gde se spušta za ponovi zauhvat na dnu. Zbog prevoza teškog grajfera sa jednog kraja bagera na drugi kraj, pontoni za bager moraju biti dovoljno veliki, kako se bager ne bi ljuljao i bio nestabilan.

Fiebig-ovi plutajući bageri jedini kopaju sa stacionarnim grajferom. Nemačka kompanija "FFA Fiebig" jedina je usvojila proizvodnju te vrste bagera, pored proizvodnje bagera s mačkom, usisnih bagera, oceđivača i sve ostale opreme za šljunkare i kamenolome. Umesto mačke za vožnju grajfera, taj bager ima rampu za oklizanje šljunka u sito za oceđivanje. Kad puni grajfer izađe iz vode i podiže se kraj oklizne rampe, oklizna rampa se odmah iza hvataljke hidraulički podiže u kosi položaj i stvara klizni most do grube rešetke nad sitom za oceđivanje. U gornjoj poziciji nad rupom za iskop puni grajfer se otvara, šljunak iz njega padne na kosu rampu i oklizne na rešetku sita za oceđivanje.

Sve operacije vađenja, oceđivanja i transporta vode se kontrolišu ručno ili automatski iz komforne klimatizovane kabine, smeštene visoko iznad dvoetažnog kontejnera u koji su ugrađene visoko i niskonaponske ćelije, rasklopni uređaji i Siemens-ov samoupravljački sistem za jednoosobno upravljanje celim postrojenjem. Moćni pogonski elektromotori regulisani su frekvencijskim pretvaračima i okreću dvo-bubanjske koluture za dizanje/spuštanje i otvaranje/zatvaranje hvataljke. Bager je vezan na obalu sa 4 električna koluta za premeštanje i pozicioniranje bagera na iskopno mesto.

Kod sistema sa okliznom rampom, grajfer se ne vozi vodoravno dužinom bagera, i bager ne gubi vreme za vožnju grabilice, zbog čega je postrojenje mirno, sasvim stabilno i efikasno. Takvom bageru ne treba pogon za vožnju grajfera, i zbog toga troši manje struje, manje se kvari i zahteva manje održavanja. Bager sa hidrauličnom okliznom rampom je brži i tako ima znatno veći kapacitet iskopa od bagera sa voznom mačkom, kod jednako velikog grajfera.

Plovni bageri sa hidrauličnom okliznom rampom se proizvode veličina od 3 do 10 kubna metra zapremine grajfera, a veći sa su voznom mačkom. Iskopom se može upravljati ručno ili u potpunosti automatski. Sve pojedinačne komponente lančano su povezane i nadzirane, kako bi kod smetnje u bilo kom delu postrojenja sigurno bio isključen ceo bagerski uređaj. Na plutajućem bageru s hidrauličnom rampom može biti montirana i drobilica za grubi šljunak. Iskop se vrši uglavnom "Kröger" mehaničkim/užnim grajferima bez potrebe održavanja ili ređe hidrauličnim grajferima. Hidraulični grajferi imaju na sebi hidraulički agregat sa većom količinom hidrauličnog ulja i moraju biti snabdeveni električnom energijom u svakom položaju. Često dolazi do kvarova na električkom delu, a kod mehaničkih kvarova dolazi do izlivanja ulja u jezero, pa se iz ekoloških i sigurnosnih razloga izbegava upotreba hidrauličnih grajfera.