A mi možemo samo da sanjamo o tome... ne što nema investitora (ima ih dosta), ne što nema projekata (ima fantastičnih), nego što je u Bg-u zabranjeno da se grade zgrade više od 6 glupih spratova!!! 6!!! Objašnjenje je da se time zaklanja gradska arhitektura i narušava vizura grada. Gde?!?! Na Novom Beogradu?!?!?!?!

ipak je nas pancevacki super kakvi su ovi prikazani

A Pančevac?
xD

Ma dajte bre ljudi, a gde je Bečki Prater?! Jedan od najstarijih, najpoznatijih i najvećih gradskih parkova na svetu.

Ova divna zgrada uokvirena narandžastim nije u Karađorđevoj, već je to zgrada pošte pored železničke stanice. Da... tako je izgledala pre II svetskog rata i pre nego što su je komunisti "obnovili"... Tuga jedna... nekada najlepša zgrada u gradu, a danas http://hosting04.imagecross.com/image-hosting-21/9706postadanas.jpg ... a nekad... http://www.beogradcvor.rs/files/posta_i_zeleznicka_stanica_3_1931.jpg

Samo da nam se smiluju i ne pomenu one individue što su ih opljačkali u hotelu...

Odličan i veoma poučan tekst za one koji hoće da ga razumeju. Potrošačkom društvu je cilj samo da proda proizvod sa bilo kojom marketinškom pričom, tako da često upada samo sebi u usta. Pričaju o ekološkom proizvodu, za proizvodnju kojeg potroše toliko energije i izgenerišu otpada da se postavi pitanje gdje je tu uopšte ekologija.

"Na zahtev investitora, građevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80%"

Ovim je ostavljen prostor za manipulacije. Šta ima investitor da dokazuje stepen izgrađenosti kad on može da fingira stanje (falsifikuje građ. dnevnik itd). Po logici stvari treba građevinska inspekcija da izvrši uviđaj i sama se uveri o stepenu završenosti objekta.

Procitao sam o kotlovima za grejanje. Zanima me,koja je cena kotla TKAN 1, kolika je potrosnja peleta na sat za kotao TKAN 1, da li u Timockoj krajini (Zajecar, Bor, Negotin ili okolini), neko prodaje Vase kotlove...
Hvala unapred i pozdrav....

Pozdrav.
Imam par pitanja koja su vezana za Vrste stena odnosno kamen koji moze da se nadje na nasem podrucju.
Hobi koji me ispunjuje jeste akvaristika. Sama akvaristika podrazumeva i odredjene podloge koje su potrebne za razvoj bilja i ostalih mikroorganizama koji su neophodni za zdrav jedan sistem unutar stakla. Takodje i hardscape je vezan za odredjeno kamenje koje nalazimo na sve strane oko nas. Upravo taj kamen prestavlja veliki problem za vecinu akvarista koji bi upotrebili odredjeni komad stene kao ukras u akvarijumu. Problem je iskazan u vidu neznanja hemiske strukture kamena, kao i sam naziv kamena.
Sobzirom da ste u temi " Kamen u gradjevinstvu" priblizili odredjene podela, kao i svojstva stena, interesuje me da li bi neko strucno lice moglo da odgovori na par pitanja koja ce biti vezana za odredjene vrste kamena i sve to uz odgovarajuce slike ( koje bi inace postavio ukoliko se javi kompetetna licnost ).
Hvala na vremenu i nadam se vasem odgovoru. Prijatno

Zvuk se moze prenositi kroz otvore za instalacije, dobro se prenosi kroz betonske zidove, itd. ukoliko cujete komsije ispod vas najbolje bi bilo da oni stave spusteni plafon od gips/kartonskih ploca.. a i vi svoj stan mozete obloziti gips/kartonskim plocama sa ispunom od staklene vune npr.
Mala je verovatnoca da bi izolacija poda bila presudna.. Najbolje da se obratite firmama koje se time bave (mozete ih naci na ovom sajtu)

Atop A Landfill, U.S. Marine Corps Installs 1.4 Megawatt Solar System - link - http://techcrunch.com/2011/03/14/u-s-marines-solar-pendleton/

Postovani, novo naselje na Vozdovcu u kojem sam se uselila prosle godine je izgradjeno od blokova opeke Porotherm, ali zvucna izolacija je jako losa. Ne samo da cujemo komsije ispod nas kada razgovaraju vec ih i razumemo(!), toliko je losa zvucna izolacija. Moramo nesto da ucinimo po tom pitanju pa makar i po cenu unistenja divnog parketa (~50m2, bez kupatila i kuhinje) i ugradnje neke dodatne zvucne izolacije. Molim Vas da me posavetujete.
Unapred zahvalna, Maja Jovanovic

Postovani,

prvu nagradu na konkursu o kojem pisete dobili su:
Pr+off (philippe rizzoti, vermet tanguy, manal rachidi, samuel nageotte)
druga nagrada pripala je autorskom timu coffice - Italy (francesco colarossi, giovanna saracino, luisa saracino)
dok je trecenagradjeni rad pod autorskom sifrom j-a - colombia (daniel azuero, tomas jaramillo, andres gutierrez, juan jaramillo).

Na vasem sajtu objavili ste fotografije drugonagradjenog rada kao i opis tog konkursnog resenja, a ne prvonagradjenog.

Nadam se da ce te sugestiju prihvatiti i bez obzira na link koji ste dali, a na kom se mogu videti svi pristigli i nagradjeni radovi, da ce te objaviti ispravku.


Odgovor portala gradjevinarstvo.rs:
Poštovana, hvala vam na komentaru, kao i na spisku nagrađenih učesnika konkursa. Naša namera nije bila da prikažemo sve radove koje su pristigli na konkursu, već smo izabrali jedan od radova koji nas je zaintrigirao. Kao što ste i sami rekli, dat je link na kraju teksta ka svim konkursnim rešenjima, tako da je ostavljena mogućnost da se istražuje dalje.

Poštovani,
Vrlo sam radostan kad pročitam da se negde nešto novo gradi.
Da i ova zemlja ima moderne sportske i poslovne objekte.

Jos samo kada bi ti objekti bili građeni po principu zelene gradnje,
sa solarnim kolektorima koj bi zagrevali prostorije i sanitarnu vodu, možete da zamislite kolika bi ušteda bila za toplotnu energiju i koliko manje zagađenja.

Pročitao sam Vaš tekst koji se odnosi na problematiku i razjašnjavanje fenomena reparacije pohabanih pokretnih delova i opreme građevinske mehanizacije. Lično mislim, na osnovu literaturnih istraživanja i empirijske prakse, da su osnove ovoga procesa više nego dovoljno izučene, te je s toga njegova primena našla svoje zasluženo mesto i u našim proizvodnim pogonima. Ali me interesuje kako stoje stvari po pitanju boriranja, kao termodifuzionog postupka toplotne obrade i površinske zaštite čelika u našoj zemlji? Da li postoje preduzeća koja implementiraju ovaj postupak u praksi, koji pravilnom izvedbom osigurava od 3 do 4 puta duži vek trajanja radnih delova izloženih ekstremno visokoj abraziji, eroziji i kavitaciji? Može li mi neko reći nešto više o ovome? Unapred hvala!

Ja bih jako razmislio da li išta raditi sa njima posle ovakvih iskustava: http://www.nisamovca.com/postdet.aspx?postID=265

Zivim u Novom Sadu kuli, na poslednjem, 9. spratu zgrade koja prokisnjava.Zeleli bismo da trajno resimo taj problem, te vas molim za savet, sugestiju, eventualnu ponudu... Zgrada se nalazi na Bul. Jovana Ducica br. 13.
Hvala!
Srdacan pozdrav,
Slavica Milicevic

Izradio sam dvostrani razmenjivac toplote sa perforiranim limenim plocama i za njega podneo zahtev za PATENT i uskoro ocekujem Atest radi njegove proizvodnje.Simulaciju sa proracunom uradjena je na FTN koji ispitati i njegove prakticne karakteristike.
Za sada imam podatak iz Simulacije i proracuna da je za moj razmenjivac potrebno 10 puta manje tople vode za istu snagu klasicnog razmenjivaca i moj sa tom kolicinom vode (10X) manjom ostvaruje i za 40% vecu snagu pri svim ostalim jednakim ulaznim podcima. Cekam radosnu vest ne samo za mene vec svima kome je npr.NAFTA I GAS SKUPI !!

Unapred se radujemo nasoj buducoj saradnji

Keyang Tools