Rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za kupovinu 70 odsto kapitala Beogradskog sajma ističe danas. Pravo učešća na tenderu imaju kompanije koje su u poslednje tri godine priređivale najmanje po 25 sajmova godišnje i imale prihod od najmanje 50 miliona evra u 2007. godini.
Za Beogradski sajam ranije su bili zainteresovani italijanski sajam Rimini, zatim Rid egzibišns iz Londona i francuski Žil elivent. I pored predloga da se kompleks Beogradskog sajma zaštiti kao kulturno dobro, od toga se odustalo jer bi to onemogućilo budućeg kupca, da zbog komplikovane procedure oko dozvola izvodi radove na sajmu.
Kao rešenje ostalo je da se kao kulturno dobro zaštiti samo Hala 1. Kapital Beogradskog sajma procenjen je na 20,5 miliona evra, a profit tog preduzeća iznosio je 2007. godine na 1,5 miliona evra, što je 36 odsto više nego prethodne godine. Krajem decembra prošle godine objavljen je tender za prodaju Beogradskog sajma.
Oglas
Nešto detaljnije o tome ko su mogući kupci znalo se nakon 26. januara, kada je počeo da teče rok za otkup tenderske dokumentacije. Beogradski sajam građen je od novembra 1954. do avgusta 1957. godine, prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić.
Akcenat ovog savremeno oblikovanog urbanističkog kompleksa je tom prilikom stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezanih pasarelama.
U sastavu sajma je građevinsko zemljište od 23 hektara i objekti, među kojima je upravna zgrada i 14 hala, površine 97.105 kvadrata, razni magacini i restoran.
