Od 2000. godine pojedina beogradska naselja potpuno su promenila svoj izgled. Ulice u kojima su se nalazile prizemne kuće sa velikim dvorištima, postale su gusto naseljene četvrti. Investitori su vlasnicima nekretnina nudili nekoliko stanova i lokala u novogradnji u zamenu za udžericu i dvorište. Ovakav dil u najvećem broju slučajeva rezultira profitom za neimara. Vlasnik trošnog objekta, na dobroj lokaciji, sada ima nekoliko stotina kvadrata u novogradnji, taman da zbrine porodicu.
Novi, gusto naseljeni kvartovi su nikli na Voždovcu (oko Vojvode Stepe), Mirijevu, Žarkovu, Zemunu, na Karaburmi, Zvezdari...
Za građane koji imaju porodične kuće sa dvorištem, a žele da to naplate ili prošire stambene kapacitete, imaju tri mogućnosti - priča, za Novosti, Miloš Simić iz agencije Euroinvest. - Jedna mogućnost je da na placu sruše staru kuću i zidaju novu zgradu. Ukoliko nemaju novca za taj neimarski poduhvat, mnogi odluče da prodaju zemljište. Međutim, najveći broj njih se odluči da uzme kompenzaciju od investitora i u vlasništvo dobije nekoliko stanova ukoliko mu ustupe zemljište.
U pojedinim varijantama, gazde nekretnina prelaze u poziciju suinvestitora, jer za ustupanje parcele od investitora dobijate stanove u novogradnji koje mogu da prodaju trećim licima.
Najbolje su profitirali oni građani koji su sa investitorima sklopili ugovor pre desetak godina. Od 2009. godine vlada kriza na tržištu nekretnina, pa se smanjila glad za kvadratima, pa ni investitori nisu više izdašni u ponudi za placeve.
- Nekada je vlasnik parcele od investitora u zamenu za zemljište dobijao do 30 odsto udela u novoj zgradi, u zavisnosti od vrednosti placa koji je imao - priča Milica Nikolić, agent nekretnina. - Dogovor oko kvadrata je sada nepovoljniji za vlasnika placa. Za male parcele gazde mogu da dobiju do 20 odsto udela, a za veće parcele od 10 do 15 odsto stambenih kvadrata u zgradi.
Potencijalni problemi mogu da budu u kvalitetu gradnje, kod uvođenja grejanja, broja parking mesta ili izgradnje garaže. Nesuglasice mogu da se jave i oko poslovnog prostora u prizemlju zgrade. A veoma često se desi da preduzimač izgradi više kvadrata, nego što je dobijeno u građevinskoj dozvoli, pa se u problemima nađe i vlasnik parcele.
Pre ulaska u bilo koji posao, najvažnija stvar je pitanje vlasništva. Odnosno, da li su svi papiri "čisti". Veliki broj starih kuća, na čijem mestu može da se izgradi zgrada, ima problema sa dokumentacijom.
Vlasnici zemljišta, koji žele da se okoriste od stare kuće na atraktivnoj lokaciji, prvo moraju da odu u Sekretarijat za urbanizam na jedinici lokalne samouprave gde im se nalazi parcela. Kad dobiju informaciju o lokaciji, sledeća stanica su advokati sa kojima treba da se posavetuju. Veoma je važno da se višespratnica zida po propisima. Upis u katastar znači da investitor gradi objekat u skladu sa građevinskom dozvolom, bez probijanja kvadrature na zgradi. Često se dešava da investitor na svoju ruku povećava gabarite, a posle to „pegla" pokretanjem procedure za legalizaciju dozidanih kvadrata.
