- Do 2014. godine praktično, izuzev nekoliko državnih investicija poput naselja „Stepa Stepanović“, nismo imali nijedno gradilište u Beogradu. Ako želite da vidite kako se jedan grad ili zemlja razvija, dovoljno je da prebrojite kranove. U poslednje dve i po godine smo učinili zaista veliki napor da pokrenemo točak investicija - rekao je gradski menadžer Goran Vesić gostujući na televiziji Studio B.
- U trenutku kada je ova vlast dobila poverenje građana 2014. godine, Grad Beograd je imao tri otvorena gradilišta i jedno koje je bilo u sporu. Danas imamo 55 otvorenih gradilišta i šest na kojima je posao nedavno završen. U pitanju su gradilišta koje je gradio Grad, a vrednost kompletnih radova je oko 2.900.000.000 dinara, a inače je predviđena vrednost bila za oko milijardu dinara više, tačnije ušteda koju smo ostvarili iznosi 1.072.000.000 dinara, koji su sada preneti na druge projekte - istakao je Vesić.
Prema njegovim rečima, u narednih nedelju ili dve očekuje se da počne rušenje zgrade saveznog MUP-a, gde je previđena izgradnja poslovno-tržnog centra i stambenog kompleksa.
Oglas
- Radi se na Obilićevom vencu, u Dalmatinskoj ulici, gradi se nova zgrada „Airport Sitija“, gradi se u Višnjičkoj Banji, a da ne pričamo o „Beogradu na vodi“ gde uveliko niču zgrade. Svi ti kranovi koje možete da vidite znače posao za građane, to je posao za građevinsku industriju i danas nema građevinske firme u Beogradu koja nije uposlena. Na našim tenderima u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda pobeđuju i firme iz unutrašnjosti, što je veoma važno jer Beograd mora da razvija i ostatak Srbije. Druga važna stvar je upošljavanje prateće građevinske industrije, a treća je naravno što će u svim novoizgrađenim objektima biti otvorena nova radna mesta. Beograd je u poslednje dve godine, kada je gradnja i investiranje u sam grad u pitanju, primer kako bi jedan grad trebalo da se razvija. Grad Beograd je prvi put dobio svoje industrijske zone, formirali smo preduzeće Industrijska zona koje pomaže investitore po pitanju dobijanja informacija, ali i zemlje i infrastrukture pod povoljnijim uslovima, sve naravno u cilju većeg broja investicija - naveo je gradski menadžer.
On je dodao da su u prošlosti gradovi iz unutrašnjosti bili mnogo brži u privlačenju investicija od Beograda. Nije bilo nijedne investicije u Sopotu, Mladenovcu ili Lazarevcu, ali kada su napravljene industrijske zone, SIEPA i ostale državne institucije koje dolaze u kontakt sa investitorima upoznate su sa kapacitetima gradskih opština.
- Sada sve to imamo u Beogradu i u naredne dve godine moramo da imamo najmanje jednu investiciju u svakoj prigradskoj opštini kako bi smo stvarali nova radna mesta - podvukao je Vesić.
