U Privrednoj komori Beograda 10. juna predstavio se sajam alata Intertool iz Moskve u cilju privlačenja srpskih proizvođača na izložbu koja se održava 21-24. septembra 2009. godine. Sastanak koji je ovim povodom upriličen u PKB bio je prvi korak ka osmišljavanju strategije nastupa ove grane industrije na rusko tržište.
Predstavnici sajma Intertool govorili su o ruskom tržištu alata u širem kontekstu ruske privrede. U Rusiji je oko 80% tržišta alata locirano na teritoriji Moskve, međutim, u toku je i veliki projekat izgradnje u Sočiju povodom Olimpijade koja se tamo održava 2014.
Međutim, npr. Severozapadni region sa centrom u Sankt Petersburgu beležio je godišnji rast ovog tržišta od 35-40% u 2008. godini, u oblasti oko Volge rast je bio 20%, na Uralu takođe...
Napomenuto je i da, bez obzira na ekonomsku krizu i usporavanje privrede, Rusija ne prekida težnju ka daljoj gradnji sa godišnjom stopom od oko 45 miliona kvadrata samo stambene izgradnje, uz to da samo u Moskvi do 2020. godine treba da bude obnovljeno oko 18,5 miliona kvadratnih metara stambenog prostora. Samo u tom gradu za poslednjih 15 godina izgrađeno je oko 55 miliona kvadrata.
U februaru 2009. godine premijer Putin je objavio četiri velika nacionalna projekta koji će ostati prioriteti u potrošnji:
- zdravstvo, bolnice
- obrazovanje, škole
- stambena izgradnja
- poljoprivreda
U ovakvim okolnostima tržište alata u Rusiji može biti prilika i za naše proizvođače, ali njih za sada tamo nema, ili su zastupljeni u zanemarljivom broju i obimu.
Na raspravi koja je nakon prezentacije sajma Intertool otvorena u Privrednoj komori Beograda pomenuti su i neki od razloga sadašnje takve situacije. Predstavnici firme Teleoptik iz Zemuna koja je u međuvremenu privatizovana izneli su svoj plan da nastupe na ovom tržištu. Teleoptik je krajem 80-ih godina XX veka isporučivao velike količine alata za rusko tržište, ali svi ovi poslovi su išli preko kompanije Progres, pa su tako naručioci ostali nepoznati, i traži se put do novih kontakata.
Sastanku su prisustvovali predstavnici naših firmi koje se bave proizvodnjom alata za različite grane industrije: rudarstvo, građevinarstvo, mašinstvo, avioindustrija... ali je tu bila i predstavnica SIEPA-e, koja je navela da ova agencija ove godine ne može puno pomoći eventualnom nastupu srpskih alatničara na nekom sajmu jer se budžeti agencija formiraju unapred, a čak i verovatni drugi rebalans budžeta teško da će doneti dodatna sredstva u godini kada raspravljamo da li smo, i u kojoj meri zašli u recesiju.
Ona je navela i pomoć SIEPA-e prilikom nastupa srpskih građevinaca na sajmu u Moskvi gde je samo cena štanda iznosila oko 100.000 dolara, ali gde su sklopljeni poslovi od oko 1,5 miliona evra, te da jedino što ostaje jeste inicijativa proizvođača alata za narednu godinu, ukoliko smatraju da ovaj sajam može biti od koristi za konačan proboj na rusko tržište.
Iz prezentacije Intertool-a mogla se videti glad ruskog tržišta za alatima svih vrsta i zemalja porekla proizvođača: Nemačka (30% tržišta), Italija (17%), Kina (11%), Tajvan, Velika Britanija, Francuska, Turska i Rusija (po 5%), Španija, Finska, SAD, Belgija, Švajcarska i Japan (po 3%)...
Ono što je prednost ruskog tržišta za zemlje koje nemaju svetski poznate brendove jeste prevashodno razmišljanje ruskog kupca o ceni, dok kvalitet i brend nisu na prvom mestu.
Međutim, privrednici okupljeni na sastanku PK Beograda primetili su da teško da ima proizvođača alata koji bi mogao samostalno da nastupi na ovako definisanom sajmu iz prostog razloga što je sada njihova delatnost prvenstveno okrenuta specijalnim alatima za unapred poznate kupce, a nastup na sajmu zahteva velika sredstva za koja ostaje pitanje da li će biti isplaćena poslovnim dogovorima i kontaktima koji se tamo ostvare.
Iako je ostala otvorena mogućnost da bude dogovoren zajednički nastup pod okriljem Privredne komore Beograda, uz prezentaciju svih proizvođača alata u vidu kataloga i drugog reklamnog materijala, ipak je osnovni rezultat održanog sastanka aktuelizacija ove grane industrije pred Privrednom komorom.
Alati naših proizvođača do poslednje decenije XX veka bili su cenjeniji i od mnogih svetskih zvučnih imena, i to od SSSR-a do SAD-a. Iskustva stečena tih godina i dalje su u rukama naših proizvođača, ali nakon niza godina u kojima ih nije bilo na ovim tržištima najveći problem predstavlja ponovno stvaranje kontakata.
Dakle, u kontekstu proboja na rusko tržište prisutno je nekoliko polaznih okolnosti:
- Rusija je tržište koje će beležiti rast u mnogim granama industrije koje mogu biti zanimljive srpskim proizvođačima specijalnih alata (nakon nekoliko godina stagnacije u Rusiji se budi avioindustrija, građevinski sektor očekuje velika izgradnja ali i rekonstrukcija miliona kvadrata...)
- konkurencija nije oštra kao u evropskim zemljama, ne insistira se na prepoznatljivom imenu, tj. brendu, veliki deo konkurencije čine zemlje sa kratkom tradicijom proizvodnje alata...
- trgovanje Srbije sa Rusijom definisano je Sporazumom o slobodnoj trgovini (kakav u Rusiji imaju još samo zemlje Komonvelta), produžen u aprilu ove godine, koji obuhvata 95% proizvoda (za sada ne uključuje automobilsku industriju npr.)
- za razliku od evropskog tržišta, plasman proizvoda u Rusiju nije opterećen zahtevima za brojnim sertifikatima koje naši proizvođači nemaju uslova da prikupe ili plate, pa je usklađivanje sa ruskim standardima i dobijanje ovih sertifikata daleko jednostavnije za naše proizvođače
- srpski proizvođači specijalnih alata su konsolidovali redove nakon perioda tranzicije i privatizacije, imaju velika iskustva i tradiciju na ovom polju, dakle, dovoljno znanja i organizacionih sposobnosti da uđu na rusko tržište i znatno prošire svoje poslovanje i proizvodne kapacitete
- tokom godina odsustva sa tržišta i nestanka velikih društvenih preduzeća preko kojih se odvijala trgovina alatima izgubljeni su kontakti i postoji problem kako doći do poznatih kupaca specijalnih alata.
Ono što se može zaključiti nakon sastanka u Privrednoj komori Beograda jeste da interesovanje za rusko tržište postoji kod srpskih proizvođača alata u kome vide odličan put za postizanje nivoa proizvodnje koji bi obezbedio nova iskustva, sredstva i znanja da se u daljem poslovanju uđe u koštac i sa zahtevnijim tržištima kao što je npr. EU.
Oni su na tom tržištu nekada bili i uspešno radili, pitanje konkurencije ne predstavlja problem zbog manjih zahteva u pogledu sertifikata i želja kupaca, kao i kvaliteta konkurencije...
Ne može još da se zna kakav će, i da li će, na kraju biti postignut dogovor između proizvođača alata u Srbiji i PK Beograda, u vezi sa nastupom, traženjem i nalaženjem kontakata u Ruskoj Federaciji. Da li će to biti putem Intertool-a ili nekog drugog sajma, da li će biti zasnovano na individualnim dogovorima za svaku granu industrije kako je glasio jedan od predloga na sastanku, pa tražen put za svaki alat posebno, ostaje pitanje.
Tržište Rusije raste brže nego što su veliki igrači spremni da ga pokriju, i brže nego što su manji igrači u mogućnost da na njemu postanu veliki... Prilika je tu, dovoljno vremena ima... Ima li hrabrosti, volje, znanja i sposobnosti da se iskoristi?
