Zelena fasada koja proizvodi električnu energiju od mahovine

26.02.2016. | Rory Stott | Arch Daily

Elena Mitrofanova, student Instituta za naprednu arhitekturu u Kataloniji (IaaC- Institute for Advanced Architecture of Catalonia) u saradnji sa biohemičarem Paolom Bombellijem je kreirala i dala predlog za sistem fasada koji koristi prirodnu moć biljaka u proizvodnji električne energije.

Sastoji se od niza šupljih modularnih glinenih cigli koje sadrže mahovinu, i sam sistem koristi prednosti novih naučnih napredaka u oblasti biofotonaponskih sistema za koji Mitrofanova kaže „da će biti jeftiniji za proizvodnju, samoobnovljivi, samoreplicirajući, biorazgradivi i mnogo održiviji od standardnih fotonaponskih sistema.

Sistem je u stanju da generiše električnu energiju zahvaljujući vrsti simbioze bakterija koje žive na mahovini. Kada mahovina vrši proces fotosinteze neka od organskih jedinjenja koja proizvodi se oslobađaju kroz njen koren u zemlju koja se nalazi ispod nje. Bakterija se hrani ovim jedinjenjima, razbijajući ih u veliki broj nusprodukata – od kojih su neki slobodni elektroni.

Mahovina je zasađena u zemlji napravljenoj od hidrogela i ugljeničnih vlakana koji privlače elektrone i deluju kao anode, „hraneći“ i podstičući elektrone da proizvode električnu energiju. Prikazan Mitrofanovin prototip je u stanju da proizvede 3 volta iz sklopa od 16 modula - što ne izgleda tako puno, ali uz povećanje efikasnosti modernim aparatima, sistem bi mogao da se priključi na napajanje kao što je npr. LED osvetljenje zgrade. Mitrofanova smatra da bi sistem bio najefikasniji u severnijim delovima sveta, gde su standardni fotonaponski paneli manje efikasni, ali mahovina uspeva.

„Cigle“ su dizajnirane tako da podstiču mahovinu da napreduje, uključujući i duboke praznine koje daju sklonište mahovini od direktne sunčeve svetlosti. Komponenete od gline ostaju uglavnom neglazirane, što materijalu omogućava da apsorbuje malu količinu kišnice i stoga zadrži vazduh oko fasade vlažnim što je više moguće. Dno unutrašnjosti cigle je međutim glazirano da bi se obezbedila vodootpornost i sprečilo pogoršanje koje bi moglo nastati sakupljanjem vode. Cigle su dizajnirane da mogu da se zakače, bez potrebe da se stavlja malter dok samo kačenje omogućava električnim spojevima zahtevano povezivanje modula u jedinstveno strujno kolo.

Mahovina nije jedina vrsta biljke koja bi mogla da se koristi za ovako nešto, navodi Mitrofanova. Međutim, mahovina je odabrana zbog svoje lake težine, visoke otpornosti prema suši, malim zahtevima za održavanjem i njenoj otpornosti prema uslovima koji su česti u gradovima.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Ovdašnji 23.03.2017.
Odgovor Muji: Da problem odmah personalizu...
mujo 20.03.2017.
Zasto mi ne napravimo tako nesto.
Ognjen 16.03.2017.
Poštovani,
nisu roditelji krivci. Oni ...
Vlada 13.03.2017.
Kada se ne zurim, najednostavnije mi je pre...
Monika 10.03.2017.
Strasno! Svi su mogli u vazduh da odu.