Građanskopravna odgovornost izvođača za nedostatke građevine

27.07.2015. | Jovana Pušac, advokat iz Banjaluke | Build magazin

Građevinarstvo predstavlja jednu od najstarijih ljudskih delatnosti, pa su se i prvi propisi o građenju pojavili veoma davno. Još pre četrdeset vekova u Hamurabijevom zakoniku bilo je regulisano pitanje odgovornosti izvođača građevinskih radova.1 No, i pored tako davnih i starih pravnih pravila, celovito regulisanje odnosa iz ugovora o građenju relativno je novijeg datuma. Naš prvi propis koji normira ugovor o građenju je Zakon o obligacionim odnosima.2 Međutim, u delu u kojem reguliše ugovor o građenju, ZOO ne sadrži posebne odredbe o odgovornosti izvođača za nedostatke građevine, pa se ovo pitanje rešava posredno, primenom pravila ugovora o delu, a kod odgovornosti izvođača za kvalitet upotrebljenog materijala i opreme, shodno se primenjuju i pravila ugovora o prodaji.3 Pri tome, naročitu važnost imaju Posebne uzanse o građenju koje sadrže sistematizovane poslovne običaje iz oblasti građevinarstva.4

Naime, izvođač ima obavezu da ugovorene radove izvede na način i u rokovima koji su određeni ugovorom, propisima i pravilima građevinske struke.5 Njegova odgovornost za kvalitet radova je profesionalna i, prema tome, pooštrena.6 To znači da se od izvođača očekuju rezultati koji odgovaraju radu dobrog stručnjaka (obligacija cilja).7

Izvođač garantuje da su izvedeni radovi u vreme primopredaje u skladu sa ugovorom, propisima i pravilima struke i da nemaju mana koje onemogućavaju ili umanjuju njihovu vrednost ili njihovu podobnost za redovnu upotrebu, odnosno upotrebu određenu ugovorom.8

Međutim, ako u toku garantnog roka nastupi garantni slučaj, tj. pojave se nedostaci građevine,9 nastupa odgovornost izvođača kao posledica povrede njegove osnovne obaveze da radove izvede lege artis i preda ih naručiocu bez mana. Ta se odgovornost različito konstituiše u zavisnosti od toga da li je reč o vidljivim ili o skrivenim manama.

Odgovornost izvođača za vidljive nedostatke

Odgovornost izvođača za kvalitet izvedenih radova nakon predaje građevinskog objekta naručiocu uređena je pravilima koja važe za ugovor o delu.10 Primena tih pravila na odnose iz ugovora o građenju znači da je naručilac dužan da pregleda završeni građevinski objekat, odnosno izvedene radove čim je to prema redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavesti izvođača.11 Pregled se vrši u postupku primopredaje izgrađenog objekta kada naručilac mora prigovoriti izvođaču na sve vidljive nedostatke (one koji se običnim pregledom mogu ustanoviti) i istaći zahtev za njihovim uklanjanjem.12

Ukoliko naručilac na poziv izvođača da pregleda i primi radove, to ne učini bez opravdanog razloga, smatra se da je iste preuzeo bez prigovora.13 Ista prezumpcija važi i u slučaju kada je naručilac počeo da koristi izvedene radove ili njihov deo pre primopredaje.14 S druge strane, ne može se uzeti da je izgrađeni objekat preuzet samim tim što su, prema građevinskom dnevniku, radovi na njemu okončani. Preuzimanje je, po pravilu, formalni akt, i to se preuzimanje ima utvrditi. Moglo bi se uzeti da je preuzimanje izvršeno i bez formalnog preuzimanja samo ako je izvođač po okončanju radova zatražio tehnički pregled i preuzimanje, a to bez njegove krivice nije usledilo.15 Prema tome, nakon izvršene primopredaje, naručilac ne može zahtevati od izvođača otklanjanje nedostataka u primljenim radovima koji su se mogli uočiti običnim pregledom.16

O primopredaji građevinskog objekta sastavlja se zapisnik u kojem se naročito konstatuje da li su radovi izvedeni po ugovoru, propisima i pravilima struke, da li kvalitet izvedenih radova odgovara ugovorenom kvalitetu, odnosno koje radove izvođač treba o svom trošku da doradi, popravi ili ponovo izvede, u kom roku to treba da učini i o kojim pitanjima tehničke prirode nije postignuta saglasnost između ovlašćenih predstavnika ugovarača.17 Ako se u zapisnik o primopredaji obostrano konstatuje da izvođač treba o svom trošku da doradi, popravi ili ponovo izvede pojedine radove, izvođač je dužan da odmah pristupi izvođenju tih radova. U suprotnom, naručilac može da angažuje drugo lice da, na teret izvođača, ukloni utvrđene nedostatke.18 U tom smislu vredni su pomena i stavovi aktuelne sudske prakse.19

No, kada izgrađeni objekat ima takav nedostatak koji ga čini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno otklanjanje nedostataka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete, s tim što se ovim pravom ne može koristiti u slučaju kada se radi o neznatnom nedostatku.20 Za razliku od izvođača, koji inače nema pravo na raskid ugovora bez odgovarajuće krivice naručioca, naručilac može, sve dok građenje nije završeno, nezavisno od krivice izvođača, raskinuti ugovor kad god hoće.21 Ovo nikako ne znači da naručilac to može učiniti na štetu materijalnih interesa izvođača, već će biti dužan da izvođaču isplati ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos troškova koje ovaj nije učinio, a koje bi bio dužan učiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.22

Odgovornost izvođača za skrivene nedostatke

Nakon pregleda i prijema izvršenog rada, odnosno nakon primopredaje, izvođač više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom (vidljivi nedostaci) izuzev ako je za njih znao, a nije ih pokazao naručiocu.23 Prema tome, obaveze iz garancije odnose se samo na skrivene mane. Rečju, garantni rok za izvedene radove tiče se jedino nedostataka koji se pojave u toku njegovog trajanja, a ne i nedostataka konstatovanih prilikom primopredaje, jer se ovi moraju otkloniti u primerenom, odnosno u ugovorenom roku.

Prema teoriji i sudskoj praksi u uporednom pravu, prilikom primopredaje građevinskog objekta, izvođač i nadzorni inženjer treba da pomognu naručiocu u otkrivanju eventualnih mana na objektu. Oni su dužni da mu ukažu na nedostatke koje on, zbog svog neznanja ne bi mogao da primeti. Stoga će se mane smatrati skrivenim ukoliko za vreme prijema i pregleda objekta koji je izvršen pažljivo, savesno i detaljno te mane nisu mogle da se primete običnim okom. Pri tome se pojam skrivene mane dosta ekstenzivno tumači. Naime, po svojoj prirodi, mane u građenju se pojavljuju sporo, pa je otuda logično što vlada stanovište da je potrebno ostaviti jedno vreme u kome treba proveriti da li će se mana pojaviti ili ne. Poznato je da je potreban protek vremena da se konstatuje da li je zgrada vlažna, kakva joj je zvučna, toplotna i druga izolacija, kako funkcionišu uređaji lifta, uređaji za zagrevanje, klimatski i drugi uređaji.24

Ukoliko se docnije pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom (skriveni nedostatak), naručilac se može pozvati na njega pod uslovom da o tome obavesti izvođača radova što pre, a najkasnije u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja. Ovo je prekluzivni rok o kom naručilac mora strogo voditi računa, iako na njega sud ne pazi ex offo.25 Krajnji rok do kojeg naručilac može staviti prigovor zbog skrivenih nedostataka građevine iznosi dve godine od primopredaje, ako ugovorom ili propisima nije drukčije određeno. To je, zapravo, garantni rok za kvalitet izvedenih radova26 i on teče od primopredaje objekta ili dela objekta na kome su izvedeni radovi, odnosno od trenutka korišćenja ako je korišćenje objekta ili njegovog dela počelo pre primopredaje.27 Sve nedostatke koji se pojave na objektu u tom roku, sem onih za koje ne odgovara,28 izvođač je dužan da, u primerenom roku koji mu odredi naručilac, otkloni o svom trošku isto kao da su utvrđeni prilikom primopredaje radova. Pri tome, naručilac ima pravo na naknadu štete koja se ogleda u nemogućnosti namenskog korišćenja objekta za vreme dok se utvrđeni nedostaci ne otklone.29 Ovakav zahtev naručioca doći će u obzir, na primer, u slučaju imovinskih izdataka koje je naručilac imao zato što građevinu nije mogao da koristi od trenutka pojave mane do njenog otklanjanja (troškovi stanovanja u drugom stanu, troškovi produženog smeštaja nameštaja, i sl.) i izmakle dobiti uslovljene nekorišćenjem (opadanje cene, gubitak zakupnine i ostale izgubljene zarade), kao i isplaćenih honorara veštaku koga je naručilac pozvao radi utvrđivanja ukupnih mana gradnje.30

Ako uklanjanje nedostataka zahteva preterane troškove, izvođač može odbiti izvršenje te obaveze, ali naručiocu tada, po njegovom izboru, pripada pravo na sniženje cene ili na raskid ugovora, a u svakom slučaju i pravo na naknadu štete.31 Sniženje naknade vrši se u razmeru između vrednosti koju bi u vreme zaključenja ugovora imao izvršeni rad bez nedostatka i vrednosti koju bi u to vreme imao izvršeni rad, odnosno građevina sa nedostatkom.32

Ukoliko obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga čini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora (tzv. neotklonjivi nedostaci), naručilac može, ne tražeći prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.33 Ako je, pak, reč o nedostatku zbog kojeg građevina nije neupotrebljiva, odnosno kada posao nije izvršen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni određujući mu za to primeren rok. Ukoliko izvođač ne otkloni nedostatke u roku koji mu je određen, naručilac može, po svom izboru, sam otkloniti nedostatke na račun izvođača ili taj posao poveriti trećem licu,34 ili sniziti naknadu ili raskinuti ugovor,35 pri čemu mu u svakom slučaju pripada i pravo na naknadu štete ukoliko dokaže da mu je prouzrokovana.36

U slučaju kada naručilac ima nameru da putem suda ostvari svoje pravo iz garancije izvođača, dužan je da podnese tužbu radi otklanjanja nedostataka na građevini najkasnije godinu dana od dana učinjenog obaveštenja o nedostacima.37 Izuzetno, ako je blagovremeno obavestio izvođača, naručilac može ovo svoje pravo ostvariti i po isteku tog roka, ali samo putem kompenzacionog prigovora protiv izvođačevog zahteva za isplatu naknade (cene iz ugovora) tako što će istaći svoje pravo na sniženje naknade, kao i pravo na naknadu štete.38

Postoji još jedan izuzetak od pravila da naručilac protekom prekluzivnog jednogodišnjeg roka, gubi pravo na sudsku zaštitu zbog nedostataka građevine. Reč je o doloznom ponašanju izvođača koji je tokom primopredaje naručiocu prećutao ili prikrio činjenice u vezi s nedostacima građevine. Naime, ukoliko se nedostatak odnosi na činjenice koje su izvođaču u trenutku primopredaje bile poznate ili mu, s obzirom na njegovu profesionalnu pažnju, nisu mogle ostati nepoznate, a on ih postupajući nesavesno (mala fide) nije saopštio naručiocu, izvođač će odgovarati i bez obzira na neblagovremenost prigovora i protek jednogodišnjeg prekluzivnog roka (tzv. klauzula dolus generalis).39 To naravno ne znači da će takav izvođač odgovarati vremenski neograničeno, već da njegovo nesavesno postupanje ništi dejstvo primopredaje i da se ugovorna odgovornost za kvalitet izvedenih radova pretvara u deliktnu odgovornost izvođača. Sledom toga, primenjuju se pravila i rokovi vanugovorne odgovornosti,40 a teret dokazivanja doloznog postupanja izvođača snosi naručilac.

Najzad, treba pomenuti da prava naručioca prema izvođaču zbog nedostatka građevine prelaze i na sve docnije sticaoce građevine ili njenog dela, s tim da docnijim sticaocima ne teče novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uračunava rok prethodnika.41

Zadržavanje dela cene u svrhu otklanjanja nedostataka (depozit)

Da bi se obezbedio u pogledu otklanjanja nedostatka koji bi se eventualno mogli pojaviti tokom primopredaje, odnosno u garantnom roku, naručilac ima mogućnost da zadrži srazmerni deo cene do isteka garantnog roka, odnosno do otklanjanja nedostataka (tzv. garantni iznos). Ako je ugovorom određeno da će naručilac zadržati deo cene kao obezbeđenje za otklanjanje nedostataka, a nije određeno kojih nedostataka, smatra se da se zadržanim iznosom obezbeđuje otklanjanje nedostataka utvrđenih prilikom primopredaje radova. Ipak, zadržani deo cene naručilac može upotrebiti za otklanjanje nedostataka na izvedenim radovima samo ako izvođač na njegov pismeni poziv ne otkloni nedostatke u primerenom roku.42

Kada prestane svrha tog depozita (neutrošeni ili preostali garantni iznos), naručilac je dužan da ga isplati izvođaču u roku od 8 dana po primopredaji naknadno izvedenih radova, odnosno po isteku garantnog roka ako nedostataka nije ni bilo.43 Ukoliko depozit nije bio dovoljan za otklanjanje nedostataka, naručilac ima pravo da zahteva razliku od izvođača s obzirom da je izvođač odgovoran za posledice nekvalitetnog izvođenja radova.44 Prema sudskoj praksi, kada izvođač otkloni nedostatke, njihova se vrednost utvrđuje prema cenama u vreme izvršenja ugovora45.


1 Tako je bilo propisano da će u slučaju da izvođač sagradi kuću, pa se ona sruši i ubije vlasnika kuće, smrt čekati izvođača građevinskih radova. Ako bi poginuo sin vlasnika kuće, bilo bi ubijeno dete izvođača. V. § 239. i § 230. Hamurabijevog zakonika, priredio Stojan Jasić, Zakoni starog i srednjeg veka, Beograd, 1968, str. 53.

2 Čl. 630 - 647. Zakona o obligacionim odnosima Republike Srpske („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Sl. glasnik Republike Srpske“, br. 17/93, 3/96, 39/03, 74/04), kao i čl. 630 - 647. Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/03). Napominjemo da su razlike u tekstovima Zakona o obligacionim odnosima Republike Srpske i Republike Srbije neznatne (članovi odredaba po numeraciji se u potpunosti podudaraju) i ne tangiraju predmet našeg istraživanja. Stoga ćemo u daljem tekstu koristiti skraćenicu ZOO imajući u vidu istovetna zakonska rešenja ovih dveju država.

3 V. čl. 641. u vezi sa čl. 602. i 606. ZOO, kao i čl. 478–500. ZOO.

4 Posebne uzanse o građenju („Sl. list SFRJ“ br. 18/77) primenjuju se na osnovu čl. 21. st. 2. ZOO kojim je propisano da je primena uzansi dozvoljena ako su učesnici u obligacionim odnosima ugovorili njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli, kao i na osnovu čl. 1107. st. 1. i st. 3. ZOO koji reguliše da se posebne uzanse koje su suprotne dispozitivnim normama ZOO mogu primenjivati samo ako su ih stranke izričito ugovorile. „U pravnoj teoriji i sudskoj praksi ima mišljenja da bi trebalo smatrati da su stranke prećutno pristale na primenu uzansi ako nisu drugačije sporazumno uredile međusobne odnose, kako bi se izbegao problem pravne praznine.” Dušan Nikolić, O primeni opštih i posebnih uzansi, Pravni život, broj 11/00, str. 372. Razume se da će ovo uvek biti slučaj pri rešavanju pitanja koja nisu uređena u ZOO poput plaćanja po privremenim i okončanim situacijama, kvaliteta radova i materijala, primopredaje izvedenih radova, zadržavanje dela cene, itd. Osim toga, i buduća rešenja obligaciono-pravne materije u Republici Srbiji upućuju na primenu tzv. građevinskih uzansi, v. čl. 793. i 794. Prednacrta Građanskog zakonika Republike Srbije, Obligacioni odnosi, II knjiga, Beograd, 2009.

5 V. Uzansu 18, kao i čl. 607. st. 1. ZOO.

6 Shodno odredbi čl. 18. st. 2. ZOO, strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka). Treba imati u vidu da pažnja dobrog privrednika, kao standardna pažnja koju predviđa Uzansa 4. odgovara ostalim privrednim subjektima koji postupaju u pravnom prometu. Međutim, izvođaču je imanentna isključivo specijalna, profesionalna pažnja koja se zahteva od strane stručnih lica koja se profesionalno bave svojom delatnošću. Nepoštovanje zahtevane pažnje od značaja je za pitanje odgovornosti, pre svega, naknadu štete.

7 Izvođač može odstupiti od pojedinih propisa, a naročito standarda i tehničkih normativa, samo ako je mogućnost tog odstupanja predviđena samim propisima, odnosno ako dokaže da se izvođenjem radova i uz eventualna odstupanja obezbeđuje minimum propisanih uslova u pogledu stabilnosti i sigurnosti objekta, saobraćaja, susednih objekata i okoline, kao i u pogledu kvaliteta radova.

8 Uzansa 83. Završetkom radova, kome sledi primopredaja građevinskog objekta, izvođač i ostali učesnici su izvršili svoje ugovorne obaveze, i time bi, primenom klasičnih principa obligacionog prava, svaka njihova odgovornost prestala. Kod ugovora o građenju to, međutim, nije slučaj, jer primopredajom odgovornost izvođača ne prestaje, već se ona produžava za jedno određeno vreme nakon prijema. Dužina roka ove produžene odgovornosti zavisi od značaja radova. V. Jelena Vilus, Građanskopravna odgovornost izvođača i projektanta, Beograd, 1973, str. 177. Ako su u pitanju radovi koji čine osnovnu konstrukciju građevinskog objekta, odnosno radovi od kojih zavisi solidnost (stabilnost i sigurnost) građevine, taj rok iznosi deset godina (čl. 644. st. 1. i 2. ZOO), pa je ovde reč o garanciji za solidnost građevine. Ako su u pitanju ostali radovi, odnosno oni koji se tiču kvaliteta građevine, ali ne i njene solidnosti, rok produžene odgovornosti izvođača, u pravilu, iznosi dve godine, pa u tom slučaju govorimo o garanciji za kvalitet građevine (čl. 641. u vezi sa čl. 615. ZOO, kao i Uzansa 85). Detaljnije o tome v. Jovana Pušac, Garancije izvođača iz ugovora o građenju, Pravna riječ, časopis za pravnu teoriju i praksu, X Međunarodni naučni skup „Oktobarski pravnički dani,“ Banja Luka, broj 2/2013, str. 552 – 572.

9 U ovom radu analiziraćemo odgovornost izvođača radova koja nastaje usled kvalitativnih nedostataka građevine, tj. građevinskih radova.

10 V. čl. 641. u vezi sa čl. 614 - 621. ZOO.

11 V. čl. 614. st. 1. ZOO, kao i Uzansu 84. Rok „bez odlaganja” je prekluzivni subjektivni rok. Iako u interesu oba ugovarača, ovo obaveštavanje je predviđeno u interesu izvođača radova. Ukoliko naručilac ne ispuni tu obavezu, snosiće štetne posledice usled zakašnjenja sa obaveštavanjem.

12 Sa odgovornošću za nedostatke građevine, tj. građevinskih radova ne treba mešati pravilo o snošenju rizika pod kojim se podrazumeva da do primopredaje izvedenih radova, tj. objekta izvođač snosi rizik slučajne propasti i oštećenja radova, materijala i opreme (pri tom, naručilac snosi rizik za materijal i opremu koje je nabavio do njihove predaje izvođaču), a posle primopredaje ovaj rizik prelazi na naručioca. V. Uzansu 97. i 98.

13 V. čl. 614. st. 1. i 2. ZOO.

14 Petar Šurlan, Posebne uzanse o građenju sa objašnjenjima, obrascima pojedinih ugovora i sudskom praksom, Beograd, 1977, str. 90.

15 Presuda privrednog suda, Sl-195/66, Jovan Vojinović, Posebne uzanse o građenju sa objašnjenjima i sudskom praksom, Beograd, 1977, str. 113.

16 „Kad investitor primi stanove od izvođača bez centralnog grejanja, ne može po proteku dužeg vremena zahtevati uvođenje centralnog grejanja i ima se uzeti da se prećutno tog prava odrekao. Drugo je pitanje da li je u tom slučaju investitor nešto platio što nije bio dužan da plati, u kom slučaju može tražiti povraćaj iznosa koji je izvođaču isplatio bez osnova.” Presuda privrednog suda, Sl – 144/66, J. Vojinović, nav. delo, str. 112.

17 V. Uzansu 113.

18 V. Uzansu 115.

19 „Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza pravilno zaključio da uočeni nedostaci na objektu spadaju u otklonjive, u smislu čl. 618. ZOO, kao i da je tuženi (kao naručilac radova) tužioca (kao izvođača) blagovremeno obavestio o uočenim nedostacima prilikom interne primopredaje, dana 28.6.2005. godine. Naručilac je dužan da dopusti izvođaču radova da nedostatak otkloni u primerenom roku, a ukoliko izvođač radova ne postupi u datom roku, naručilac može po svom izboru ili izvršiti otklanjanje nedostataka na račun izvođača radova ili sniziti naknadu ili raskinuti ugovor - čl. 620. ZOO. U konkretnom slučaju, tuženi - protivtužilac (kao naručilac) nije tražio sniženje naknade, niti je izjavio da ugovor raskida, a ugovor je i izvršen u pretežnom delu, pa je izvršena i primopredaja predmetnog objekta. Shodno čl. 620. ZOO, naručilac je ovlašćen da od izvođača traži otklanjanje nedostataka u primerenom roku, a ukoliko izvođač ne postupi dobrovoljno u primerenom roku, kao što je konkretno slučaj, naručilac može sudskim putem da traži izvršenje činidbe - otklanjanje uočenih nedostataka. Ukoliko se u sudskom postupku utvrdi da je tužbeni zahtev osnovan i ukoliko izvođač radova u paricionom roku ne otkloni nedostatke, u izvršnom postupku, shodno čl. 216. Zakona o izvršnom postupku, sud ovlašćuje izvršnog poverioca - naručioca, da na trošak izvršnog dužnika - izvođača radova, poveri drugom licu da tu radnju obavi ili da je obavi on sam, kada sud posebnim rešenjem i nalaže izvršnom dužniku - izvođaču radova, da položi kod suda određeni novčani iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati obavljanjem radova od strane drugog lica ili izvršnog poverioca. Druga mogućnost za naručioca je, u slučaju da izvođač ne otkloni uočene nedostatke u primerenom roku, shodno istom propisu, da mimo sudskog postupka, otkloni nedostatke ili sam ili preko trećeg lica, te da se nakon toga sudskim putem regresira od izvođača radova. U konkretnom slučaju, tuženi - kao naručilac radova – se nije opredelio da sudskim putem traži otklanjanje nedostataka od tužioca, niti je dostavio dokaz da je nedostatke otklonio sam ili preko trećeg lica, kada bi jedino bio u procesnoj situaciji da od tužioca, kao izvođača radova, traži isplatu u visini vrednosti izvedenih radova na otklanjanju nedostataka. Kako taj dokaz tuženi nije dostavio, ne može se prihvatiti pravni zaključak prvostepenog suda da tuženi trpi štetu u utvrđenoj visini vrednosti potrebnih radova da se nedostaci otklone.“ Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž.2268/10 od 6.10.2010. godine, Zbirka aktuelne sudske prakse iz Obligacionog prava, Poslovni biro, Beograd, 2013, (dalje: Zbirka aktuelne sudske prakse), str. 609 - 610.

20 V. čl. 619. u vezi sa čl. 620. st. 4. ZOO.

21 V. čl. 629. ZOO. U tom slučaju se ne primenjuju pravila o raskidu ugovora zbog neispunjenja (čl. 124 - 132. ZOO). Tako je sud u jednom slučaju utvrdio da je tužilja (naručilac radova), svojim primedbama i zahtevima kojima je od tuženog (izvođača radova) i njegovih saradnika (arhitekata) tražila da postupaju mimo pravila struke, onemogućila tuženog da blagovremeno ispuni svoju obavezu iz predmetnog ugovora i time suštinski postupila protivno svojoj obavezi iz čl. 622. ZOO (prema ovoj odredbi naručilac je dužan primiti rad izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla). Kako ni tužilja, kao ugovorna strana koja je dala izjavu o raskidu, nije ispunila obavezu koja je preduslov za ispunjenje obaveze tuženog, ne može se ni pozivati na odredbe ZOO o raskidu ugovora zbog neispunjenja obaveze druge strane. V. Presudu Višeg suda u Valjevu, Gž. 210/10 od 11.3.2010. godine, Zbirka aktuelne sudske prakse, str. 611 - 612.

22 V. čl. 629. ZOO. „Kad naručilac odustane od ugovora iz razloga za koji nije odgovoran izvođač, dužan je da izvođaču nadoknadi izgubljenu dobit. Za postojanje izgubljene dobiti potrebno je da izvođač u toku obustave ugovorenih radova nije radio drugi posao sa svojim radnicima, odnosno da je radio drugi posao pod nepovoljnijim uslovima.“ Presuda Vrhovnog privrednog suda Sl-287/70 od 15.10.1970. godine, Jovan Vojinović, Priručnik za investitore i izvođače radova u oblasti građevinarstva, Beograd, 1971, str. 241.

23 V. čl. 614. st. 3. ZOO.

24 V. J. Vilus, nav. delo, str. 228 - 229.

25 „Investitor može zahtevati od izvođača da otkloni nedostatke na objektu koji su se pojavili u garantnom roku ako u tom roku stavi prigovor na kvalitet izvedenih radova. Sud ne pazi po službenoj dužnosti na to da li je reklamacija blagovremeno stavljena.” Presuda Vrhovnog privrednog suda, Sl - 54/71, J. Vojinović, Posebne uzanse o građenju sa objašnjenjima i sudskom praksom, Beograd, 1977, str. 96.

26 V. čl. 615. ZOO, kao i Uzansu 85.

27 Uzansa 86.

28 Tako npr. prema Uzansi 91, izvođač ne odgovara za one nedostatke koji su nastali kao posledica nestručnog rukovanja i upotrebe, odnosno nenamenskog korišćenja objekta ili delova objekta.

29 V. čl. 618. st. 2. ZOO.

30 Vesna Klajn-Tatić, Garancija projektanta i graditelja za solidnost građevine i njihova imovinska odgovornost, Institut društvenih nauka, Centar za pravna i politikološka istraživanja, Beograd, 1991, str. 220.

31 V. čl. 618. st. 3. ZOO.

32 V. čl. 621. ZOO.

33 V. čl. 619. ZOO.

34 Pri čemu je dužan da postupa s pažnjom dobrog privrednika, jer u protivnom odgovara za štetne posledice lošeg izbora (culpa in eligendo). V. i Uzansu 82. 90.

35 Kad se radi o neznatnom nedostatku (reč je o standardu koji se ceni u svakom pojedinom slučaju), naručilac se ne može koristiti pravom na raskid ugovora (čl. 620. st. 4. ZOO).

36 V. čl. 620. st. 5. ZOO u vezi sa čl. 262. st. 2. ZOO.

37 V. čl. 616. st. 1. ZOO. Reč je o prekluzivnom roku na koji sud pazi po službenoj dužnosti te će neblagovremenu tužbu odbaciti rešenjem u smislu čl. 67. st. 1. tač. 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik Republike Srpske”, br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09, 61/13), odnosno čl. 294. st. 1. tač. 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 72/11, 49/13, 74/13, 55/14).

38 V. čl. 616. st. 2. u vezi sa čl. 336. ZOO.

39 V. čl. 617. ZOO. Reč je o konkretizaciji imperativne odredbe čl. 12. ZOO, prema kojoj su strane dužne da se u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa pridržavaju načela savesnosti i poštenja.

40 U smislu čl. 269. ZOO, reč je o trogodišnjem roku za potraživanje naknade štete nastale povredom ugovora o građenju ukoliko naručilac ima status pravnog lica (v. čl. 376. st. 3. u vezi sa čl. 374. ZOO), odnosno o opštem, desetogodišnjem zastarnom roku ukoliko je naručilac fizičko lice (čl. 376. st. 3. u vezi sa čl. 371. ZOO).

41 V. čl. 642. ZOO, kao i Uzansu 88.

42 Uzansa 66 - 68.

43 Uzansa 69. U tom smislu je sud u jednoj odluci zauzeo stav da izvođač ne može po proteku garantnog roka od dve godine zadržavati deo sredstava ostavljenih mu za uklanjanje nedostataka na građevini ako se oni nisu pojavili u tom roku, bez obzira što tehnički prijem nije izvršen. Ako je objekat predat na upotrebu pre izvršnog tehničkog prijema, neobavljeni tehnički prijem ne produžava garantni rok određen zakonom. Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 2182/81, Zbirka aktuelne sudske prakse, str. 614.

44 V. čl. 262. ZOO koji je osnov ugovorne odgovornosti izvođača, kao i Uzanse 66 - 69.

45 Presuda Vrhovnog privrednog suda Sl-1764/67 od 15.11.1967. godine, J. Vojinović, nav. delo, str. 219.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


OBO BETTERMANN
OBO BETTERMANN
STARA PAZOVA
www.obo.rs

Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Darko 21.06.2017.
Da li se postojeći most može premestiti na ...
Franc Roškar 19.06.2017.
Več nekoliko godina pratim skupu izgradnju ...
Šumadinac 14.06.2017.
Prognoziram da će se u priču uskoro umešati...
Dr Miggyy 13.06.2017.
Pre par godina, pod dirigentskom palicom Sp...
Nikola 11.06.2017.
Поред стазе су били широки дрвени ивичњаци ...