Upotreba stakla se konstantno povećava ne samo kod poslovnih, već i stambenih objekata, umesto konvencijalnih materijala za oblaganje fasada. U svim većim gradovima sveta, vidimo veći broj zgrada sa različitim dizajnom koje nisu viđene u prošlosti.
Mi ne znamo da li je upotreba stakla u današnjoj arhitekturi rezultat želja investitora, krajnjih korisnika ili je jednostavno izraz profesionalne izvrsnosti i kreativnosti arhitekata, ali ono što znamo jeste da ta želja stvara sliku savremnih gradova. Imajući to na umu, možemo relativno sigurno predvideti da se upotreba stakla neće smanjiti u bliskoj budućnosti.
Sa prilivom međunarodnih kompanija u našu zemlju, potražnja za zgradama sa staklenim fasadama je porasla jer oni žele da njihove kancelarije budu u skladu sa međunarodnim standardima arhitekture i svojih kompanija, a takođe i postoji mogućnost da su arhitekte pod uticajem tih međunarodnih kompanija.
Jedna od glavnih prednosti staklenih zgrada je da one omogućavaju korišćenje sunčeve svetlosti kao izvora osvetljenja. Pored toga, primećeno je da obilje stakla sprečava pojavu osećaja rada u zatvorenom ambijentu, posebno za zaposlene koji rade neprekidno ispred računara.
Stoga, neke od kompanija projektuju otvorene kafeterije, tako da zaposleni dobijaju maksimalnu sunčevu svetlost. Još jedna prednost korišćenja stakla je u tome što omogućava korišćenje više prostora.
Iako se može ceniti kombinacija korišćenja stakla i dizajna u stvaranju umetnosti arhitekture i lepote zgrada, najzapostavljeniji deo je bezbednost i sigurnost. Stakla se klasifikuju kao bezbedna i nebezbedna na osnovu obrasca njihovog pucanja.
U skladu sa Američkim nacionalnim institutom za standarde (ANSI), bilo koje staklo koje se razbija u „nazubljenom obliku (nalik nožu) sa oštrim ivicama koje delimično ostaju u ramu“ je nesigurno staklo. U slučaju da se staklo razbija u tipični granulisani oblik na mnogo malih fragmenata grubo kubičnih oblika se klasifikuje kao bezbedno staklo.
Bez obzira na naučne napretke u tehnologiji proizvodnje stakla, ANSI standard nije odbacio činjenicu da se staklo lomi pod pritiskom, ali ono što definiše bezbednost stakla je način na koje se ono lomi. Sledeće informacije će vam dati uvid u proizvodnju stakla.
Žareno staklo
Plutajuće staklo ili žareno staklo se ne koristi kao građevinski materijal zbog svoje male otpornosti na lomljenje, loše otpornosti na udare vetra i slabe nosivosti. Prema test metodi ANSI Z 97.1. ono nije bezbedno staklo pošto je verovatnoća ostatka oštrih delova stakla nakon loma velika. Žareno staklo obično puca na oko 3.500kPa (500PSI).
Toplotno ojačano staklo
Termički obrađeno staklo je potrebno onda kada je dodatna snaga potrebna zbog termalnih rizika, prekomernog opterećenja vetra i strukturalnih opterećenja. Međutim, ovo staklo nije priznato kao bezbedan materijal za zastakljivanje, jer ima obrazac lomljenja sličan žarenom staklu.
Iako je njegova tačka lomljenja pet puta veća (preko 20.500kPa) od žarenog stakla za datu konfiguraciju. Ono, međutim, ispunjava uslove otpornosti na većinu termalnih uslova i uslova opterećenja od vetra.
Kaljeno staklo
Kaljeno staklo je više od puta (više od 70.000kPa) jače od žarenog stakla iste debljine i priznato je kao bezbedan materijal za zastakljivanje. Tipično obrazac čoma kaljenog stakla je na mnog malih fragemenata u grubom kockastom obliku.
Ova vrsta stakla je namenjena za opšte zastakljivanje i zastakljivanje bezebednosnih tačaka, kao što su klizna vrata, ulazi u objekte, unutrašnje pregrade i druga mesta gde je jako staklo potrebno. Delovi razbijenog stakla zbog udara iz bilo kog razloga mogu ispasti iz okvira i putovati velikom brzinom, što stvara potencijalno opasne situacije.
Neki od najnovijih pronalazaka zbog povećanja upotrebe stakla je dovelo do razvijanja „automatskog razbijanja“ kaljenog stakla koje se smatra bezbednim staklom zbog prisustva nikl-sulfida. Utvrđeno je činjenica da oko 2 procenata kaljenog stakla puca zbog automatskog razbijanja.
Stoga je u nekim zemljama toplotno kaljenje obazveno kako bi se izbeglo automatsko razbijanje. Toplotno kaljenje uključuje lomljenje kaljenog stakla na ubrzani način. Iako postoji debata o efikasnosti ovog vrsta tretmana, ovaj tekst se neće time baviti.
Laminirano staklo
Laminirano staklo se sastoji od dva ili više komada stakla koja su trajno vezana zajedno uz pomoć trajnih međuslojeva smole polivinil-butirala (PVB). Standardne debljine PVB sloja su 0,38mm, 0,76mm i 1,5mm. Ukoliko je potrebna jača, trajnija laminirana jedinica, preporučuje se toplotno jačanje stakla.
U praksi, kako bi smanjili troškove određeni trgovci koriste jeftini PVC kao vezivni materijal koji delaminira tokom određenog vremenskog perioda, a silikon koji se koristi za zaptivanje ivica nije kompatibilan sa PVC međuslojem. U nekim slučajevima tečna smola se koristi za laminiranje stakla, a kvalitet ovoga je upitan jer je teško održavati savršenu paralelnost stakla tokom proizvodnje.
Ukratko, kupac je pod utiskom da zaista kupuje PVB laminirano staklo. Ali, on do kraja ne može biti siguran u kvalitet laminiranog stakla. Pored toga, laminirano staklo treba povećane dimenzije prozorskog okvira, a dodatna težina stakla zahteva povećanu konstruktivnu nosivost, što povećava troškove početne investicije.
Utvrđeno je da je laminirano staklo slabije od ekvivalentnog monolitnog stakla i prikazuje veću defleksiju za dato opterećenje, osim ako nije podržano na sve četiri strane. Najbolje je konsultovati se sa proizvođačem ili dobavljačem laminiranog stakla u slučaju postavke ovog stakla uz pomoć takozvanih „paukova“, odnosno tačkastih oslonaca.
Novi trendovi u tehnologiji tankih filmova (prevlaka)
Zbog napretka u tehnologiji ekstruzije tankih filmova (prevlaka) kao što je laminacija mikro sloja i fino metalno taloženje u filmovima, moguće je premostiti međuprostor (malih deformiteta) performansi stakla, odnosno male otpornosti na udar i kontrolu energije. Neki od filmova koji su dostupni na tržištu zaista mogu ublažiti povrede koje se mogu desiti zbog komada stakla koji putuju velikom brzinom.
Pored toga, neki sigurnosni i bezbednosni filmovi imaju dodatne funkcije kao što je smanjenje toplote radi značajnog smanjenja potrošnje troškova klimatizacije, a drugi imaju mogućnost blokiranja prolaza ultraljubičastih zraka kako bi se produžio životni vek zavesa, tepiha i presvlaka.
Odluka/zaključak
U današnjem svetu gde je povećanje opasnosti po život pojedinca sve prisutnija, veoma je bitno razmotriti koju vrstu stakla ćete koristiti u svom projektu. Ukoliko je vaša odluka pala na laminirano staklo, takođe je bitno razmotriti koji tip filma za staklo će se koristiti za laminirano staklo. Odaberite onaj film koji će vam pružiti maksimalnu bezbednost, jasnu providnost ka spoljašnjem svetu, uz smanjenje troškova klimatizacije, a bez povećanja troškova investiranja.
