Podne pločice: vrste, namena, cena i održavanje

26.03.2015. | Buildipedia

Podne pločice mogu biti postavljene na različitim lokacijama. Pre kupovine vašeg novog poda odvojite vreme da odgovorite na nekoliko pitanja: Da li će se pločice nalaziti u zatvorenom ili otvorenom prostoru? U kojoj prostoriji će biti postavljene? Da li će pločice biti postavljene u vlažnom području? Koliko je prohodna prostorija u koju želite da postavite vaš novi pod? Kolika je cena podnih pločica koju želite da platite? Odgovaranje na ova pitanja će definisati izbor podnih pločica koje će imati specifične karakteristike u skladu sa vašim potrebama.

Podne pločice u dnevnoj sobi

Na primer, ukoliko živite u području koji je često podložan hladnim temperaturama u toku godine, a nameravate da posatvite pločice spolja, želećete da kupite pločice koje mogu da izdrže cikluse zamrzavanja i odmrzavanja. Ukoliko postavljate podne pločice u hodniku po kome se često hoda, trebali biste da kupite podne pločice sa visokom otpornošću na abraziju kako bi minimizirali površinsko habanje.

Ukoliko ih postavljate u kupatilu, bilo bi mudro kupiti teksturisane ili neglazirane podne pločice sa malim upijanjem vode kako bi se sprečilo oštećenje od vlage i neželjeni padovi i nesreće zbog okliznuća. Takođe, ako imate decu i/ili kućne ljubimce trebalo bi da razmislite o kupovini nepropusne podne ploče, s obzirom na potencijal dešavanja mogućih različitih nesreća sa vodom i vlagom.

Podne polčice - detalj

Nakon utvrđivanja potreba jednog prostora, pogodnost pločica za datu primenu može biti određen preko informacija o rezultatima testiranja koji se zasnivaju na nacionalnim standardima testiranja i koje vam moraju obezbediti vaš proizvođač ili prodavac podnih pločica. Dok su neki testovi specifični za keramiku ili prirodne kamene pločice, drugi važe za oba. Tipični testovi koji bi morali biti jasno naznačeni na pakovanju su:

  • Klasa
  • Klasifikacija
  • Otpornost na grebanje
  • Apsorpcija vode
  • Otpornost na klizanje
  • Otpornost na habanje
  • Otpornost na mraz
  • Doslednost izgleda
  • Izgled i šablon

Nakon definisanja odgovarajućeg tipa pločica, razmotrite njen izgled i šablon. Izgled i šablon podnih pločica se određuju isključivo prema vašem ličnom ukusu. U celokupnoj oblasti podnih pločica postoji hiljade mogućih odabira boja, izgleda i šablona. Pored toga, postoji nekoliko različitih oblika pločica, kao što su mozaici, kvadrati, pravougaonici, osmougonici, kružni oblici, šestogaoni i trouglasti koji mogu biti organizovani u različitim podnim obrascima. Tipično, podne pločice mogu biti male od 2x2cm ili velike do 80x80cm, dok se debljine pločica poda mogu kretati od 0,5mm do 2cm. Uopšteno govoreći, pločice od prirodnog kamena su deblje od ostalih vrsta podnih pločica.

Glazirane podne pločice

TIPOVI PODNIH PLOČICA

Podne pločice se prave od različitih materijala kao što su glina, kamen, metal, teraco i kvarc. Svaka vrsta podnih pločica ima svoje karakteristike. Uopšteno gledajući, dva tipa podnih pločica koje se najčešće koriste su pločice od keramike i prirodnog kamena.

Keramičke pločice

Keramičke pločice se proizvode od gline koja se iskopava, priprema i zatim formira u kalup. Uobičajeni postupci za oblikovanje keramičkih pločica uključuju upotrebu mehaničke prese, procesa ekstrudiranje i mokro kalupovanja. Metod oblikovanja upotrebom mehaničke prese uključuje mešavinu suvih materijala koji se ubacuju pod pritiskom u kalup pod visokim pritiskom. Ekstrudirane keramičke pločice se formiraju kada se mešavina blago vlažnog materijala istiskuje u kalup. Mokro kalupovanje je proces formiranja pločica u kome se mešavina veoma morkih materijala sipa u kalup i zatim peče u peći na izuzetno visokoj temperaturi.

Podne pločice

Porcelan naspurot neporcelanu

Keramičke pločice se najbolje mogu okarakterisati kao porcelanske ili neporcelanske. Tradicionalne keramčike pločice su neporcelanske i prave se od bele, crvene i/ili braon gline i drugih minerala. Porcelanske keramičke pločice se prave od gline i minerala takođe, ali one sadrže i 50% bele prašine ili peska koji se zove feldspat.

Podne pločice rustik

Feldspat je vrsta kristala koja se može pronaći u stenama i koji deluje kao „fluks“ tokom procesa sušenja u peći, topeći ga u materijal nalik staklu i vezivajući sve istopljene materijale zajedno. Minimalne modifikacije sastojaka u keramičkim pločicama ili u procesu sušenja u peći (na primer, promene u temperaturi i vrsti peći) stvaraju ogromne različitosti u izgledu i karakteristikama proizvedenih keramičkih podnih pločica.

Porcelanske ili neporcelanske keramičke pločice mogu biti glazirane ili neglazirane. Glazirane pločice imaju mat, polusjajni ili visoko sjajni finiš koji je primenjen na površinu tokom procesa proizvodnje. U prošlosti, glazirane pločice su pečene u peći dva puta, prvi put kako bi očvrsle u kalupu i drugi put kako bi se glazura stvrdla. Danas, pored duplo pečenih keramičkih pločica, automatski proces sa jednim pečenjem nazvan Monocuttura očvršćava glazirani kalup u jednom koraku. Glazirane pločice imaju povećanu otpornost na mrlje, otpornost na grebanje i habanje, kao i smanjenu apsorpciju vode, u odnosu na neglazirane pločice.

Podne porcelanske pločice

Neporcelanske keramičke pločice su među najekonomičnijim tipovima podnih pločica. Porcelanske keramičke pločice su skuplje od neporcelanskih i mogu biti teže za rukovanje. Međutim, one nude veću izdržljivost, prirodnu otpornost na mrlje, minimalnu apsorpciju vode i prisutnost boje u celom telu pločice. Mnoge vrste pločica se prave na sličan način kao keramičke pločice, ali su one ređe. To uključuje pločice od cigle, cementa, stakla, enkaustične, saltiljo i terakota pločice. Različiti materijali i procesi proizvodnje stvaraju posebne karakteristike proizvoda.

Pločice od prirodnog kamena

Pločice od prirodnog kamena se proizvode od prirodnih materijala koji se vade iz kamenoloma, seku na panele, finiširaju i seku na potrebne dimenzije. Uobičajene vrste kamene koje se koriste za podne pločice su granit, mermer, krečnjak (uključujući travertin) i škriljac. Među ovim vrstama prirodnog kamena postoje hiljade sorti sa karakteristikama koje zavise od toga gde i kada je kamen vađen.

Podne dvorišne pločice

Granit je vrsta magmatske stene koja je veoma gusta i čvrsta. Njegov izgled je karakterističan zbog pegavih minerala koji se nalaze unutar stene, njegovih jedinstvenih šablona linija i hiljade dostupnih boja. Granit je gotovo nepropustljiv materijal i, nakon poliranja je otporan i na grebanje. On je odličan izbor za podove u kuhinjama i visoko frekventnim područjima.

Mermer je vrsta metamorfne stene koji ima veoma bogate šare i dostupan je u različitim bojama. Mermer je porozniji od granita i ne preporučuje se za kuhinjske podove osim ako nije izbrušen i ispoliran.

Krečnjak je vrsta sedimentne stene koji nudi zemljani izgled u svetlim i tamnim nijansama. Površina može biti teksturisana ili ispolirana da bude glatka. Krečnjak ima manju gustinu od granita i kamena. Može lako biti umrljan i takođe je sklon habanju. Ne preporučuje se za kuhinje ili veoma prometne površine.

Podne pločice u dvorištu pored bazena

Travertin je vrsta krečnjaka koji nudi neobičan kristalni izgled sa zemljanim tonovima. Travertin je mekan, porozni kamen sa prirodnim površinama koje imaju mala udubljenja i ispupčenja. Izbrušena ili ispolirana površina može da se postigne nakon popunjavanja površinskih praznina. Travertin se ne preporučuje za kuhinjske podove, pošto može biti lako izgreban i obojen. Posebna pažnja i površinsko zaptivanje je potrebno kako bi se održao izgled travertina.

Škriljac je vrsta metamorfne stene koja je izuzetno gusta i veoma izdržljiva. Škriljac je dostupan u tamnijim zemljanim tonovima. Površina škriljca je prirodno teksturisana osim ukoliko se ne želi izbrušena ili polirana površina. Škriljac je odličan izbor za kuhinju i visoko frekventne površine.

Kamene podne pločice

Površinski finiši pločica od prirodnog kamena

Lice pločice od prirodnog kamena obično ima jednu od tri vrste primenjenog finiša: prirodni, izbrušeni ili polirani. Završni proces prirodnog kamena počinje nakon vađenja kamena i njegovog sečenja na grube ploče. Lice grube ploče se polira sa abrazivnim jastučićima. Izuzetno grubi grebači se prvo koriste, a zatim manje grubi jastučići sve do konačnog uglačavanja. Pločice se zatim seku na meru od strane proizvođača.

Površinski finiš koji primenjujete će zavisiti od toga gde nameravate da postavite kamene pločice i od željenog izgleda. Prirodne površine su nedovršene i imaju zemljani, prost izgled. Teksture i rupice su vidljive karakteristike pločica od prirodnog kamena.

Podne pločice od kamena

Izbrušene površine se postižu završetkom procesa obrade pre poliranja. Uglačani, mat izgled je odličan za visoko frekventna i vlažna područja kako bi se sprečilo klizanje i habanje. Polirane površine su veoma reglektivne sa finišom nalik ogledalu. Proces postizanja poliranog finiša je koristan za poroznost kamenih pločica, stvarajući gotovo nepropusnu površinu. Međutim, time se takođe stvara i klizava površina.

Pored ovih uobičajenih tipova finiša, drugi vrste su dostupne koje nude karakterističan izgled sa svojim vrlinama i manama. U zavisnosti od vrste pločica od prirodnog kamena koju izaberete i njene predviđene upotrebe, možete se odlučiti za jednu od drugih vrsta površinske obrade. Najbolje je da se konsultujete sa proizvođačima pločica kako bi odredili koja je završna obrada najbolja za vaš projekat.

Podne pločice za eksterijer

NEGA I ODRŽAVANJE

Podne pločice su izuzetno izdržljiva, dugoročna investicija koju bi trebalo redovno održavati kako bi se očuvao njihov izgled i vrednost. U stvari, dobro održavana podna pločica može doživotno trajati. Prema istraživanju „Očekivanog životnog veka komponenti u domovima“, koja je pripremljena 2007. godine od strane Nacionalne asocijacije izvođača građevinskih radova SAD-a, prosečni životni vek keramičkih podnih pločica je 75 do 100 godina, dok prirodni kamen kao što je mermer i granit može trajati više od 100 godina.

Nega podnih pločica je zapravo vrlo laka i one skoro ne zahtevaju nikakvo održavanje. Najbolji način vođenja računa o podnim pločicama je da budete proaktivni i reaktivni. Proaktivnost vodi do uklanjanja naslaga i prljavština kao što je pesak ili prašina sa poda. Prljavština može habati podne pločice. Redovno usisavanje i/ili čišćenje sa krpom za prašinu će sprečiti površinsko grebanje.

Čišćenje podnih pločica

Dublje čišćenje podnih pločica se može postići korišćenjem vlažne krpe i rastvora za čišćenje. Sredstva za čišćenje na bazi kiselina, amonijaka, izbeljivača i abrazivna ne treba koristiti. Najbolje je konsultovati se sa proizvođačem pločica kako bi se odredilo najadektvatnije rešenje za čišćenje vaših podnih pločica.

Na dnevnom nivou, savetuje se da odreagujete odmah na prosipanje tečnosti po pločicama tako što ćete ih obrisati i očistiti područje koristeći sunđer sa mešavinom vode i sapuna. Ovo će očuvati izgled pločica i sprečiti pojavu bilo koje mrlje i nečistoće.

Postavite otirače na ulazima u kuću i tepihe ili ćilime u područjima sa velikim pešačkim prometom ili tamo gde očekujete pojavu vlage ili vode. Otirači i prostirke će prikupljati prljavštinu i prašinu koja bi inače bila na podu. Tresite otirače i prostirke na redovnoj bazi kako biste uklonili prljavštine. Ovo će ublažiti svako potencijalno grebanje ili prljanje koje se može javiti. Budite izuzetno pažljivi priliko pomeranja nameštaja, a najbolje ga je podići direktno i odnesti do svoje nove lokacije. Vučenje nameštaja po pločicama će dovesti od stvaranja ogrebotina ili drugih oštećenja.

Zaptivanje fug masom

Da li da zaptivate vaše podne pločice ili ne i koliko često treba da ih zaptivate zavisi od vrste pločica, stepena njene poroznosti i lokacije postavke. Fug masa koja se nalazi između podnih pločica treba da se redovno obnavlja. Pre zaptivanja, pod treba dobro očistiti i osušiti. Dobro zapečaćeni međuprostor između pločica odbija vlagu, štiteći pod od prljavština ili promene boje. Najbolje je konsultovati se sa proizvođačem pločica ili fug masa kako bi se odredio najadekvatniji tip zaptivača za podne pločice.

Održavanje podnih pločica

Popravke

Podnim pločicama ne moraju da se obnavljaju završne obrade, ne moraju da se ponovo postavljaju ili glaziraju tokom svog životnog veka. Međutim, one će možda morati da se popravljaju. Tokom vremena mogu da se dese oštećenja u spojevima ili se pločice mogu slomiti. U svakom slučaju, materijal u spojnici treba da se ukloni sa mehaničkim rotacionim alatom ili ručnim alatom, kao što je dleto. Radite pažljivo kako biste sprečili oštećivanje susednih pločica. Ukoliko je nedostatak ispune celokupni obim štete, spojnica treba da se očisti od preostalog materijala, a zatim ponovo isfuguje.

Ukoliko je pločica oštećena, moraćete da uklonite sve fuge oko pločice, a zatim pažljivo dletom ili mehančki iseći pločicu na manje delove koje ćete ukloniti. Malter ili lepak na podu ispod pločice treba da se sastruže i ukloni. Kada se površina oslobodi od šuta i prašine, primenite malter ili lepak na pozadinu pločice i postavite je u postojeću lokaciju. Vrh pločice treba da bude u ravni sa susednim podnim pločicama. Nakon sušenja, primenite fug masu u spojevima oko pločice.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Ljiljana 16.09.2018.
Gde pronaci ovakvo kamenje? Imate li prepor...
Zoran Ciric 10.09.2018.
Lepo to zvuci nekome ko nema veze sa poslom...
emi 10.09.2018.
ovaj zakon ce verovatno sredinom veka biti ...
Kaljevic Struganik 09.09.2018.
Ovi kameni tepisi u kuci super izgledaju, n...
Dikan 03.09.2018.
Naravno kada u Srbiji postoji samo jedna šk...