Svet koristi više desetina miliona tona maziva svake godine, od najmanjeg dela mikro-preciznog instrumenta do rastežućih valjaka na najvećim mostovima. Većina maziva su na bazi ulja, mada drugi koriste praškove, pa čak i metale, a tako je već decenijama. To se može promeniti nakon što su Fraunhofer Institut za mehaniku materijala (IWM), kompanije Nematel GmbH i Dr. Tillwich GmbH razvili novu klasu maziva koja je na bazi tečnih kristala umesto ulja. Prema Fraunhofer institutu, ovo je prvo fundamentalno novo mazivo razvijeno u poslednjih dvadeset godina.
Tečni kristali su nastranost hemijskog sveta za koje je većina ljudi čula zbog digitalnih ekrana i televizora, ali se oni zapravo nalaze u svemu, od ćelijskih membrana do sapunice. Kao što sam naziv implicira, tečni kristal je supstanca koji nije u potpunosti ni tečnost, ni kristal, ali poseduje oba svojstva, kao što tečnosti koja zadržava strukturu čvrstog kristala.
Upravo je ova struktura ta koja obezbeđuje klizavni kvalitet novom mazivu. Kod normalnih tečnosti, molekuli su raspoređeni u slučajnom obrascu, ali tečni kristal može da postroji svoje molekule paralelno, tako da kad se dve površine premažu mazivom od tečnog kristala, one klize jedna preko druge kao da se nalaze na mikroskopskim šinama koje su skoro bez trenja.
Prema Fraunhofer Institutu za mehaniku materijala, novo mazivo pokazuje veoma nizak nivo trenja u početnim fazama testova, što je iznenađujuće, a slojevi maziva prikazuju visok nivo stabilnosti i veoma malo habanje zahvaljujući dugoj, tankoj prirodi molekula. Testiranje je urađeno pomoću lasera dizajniranih za merenje ekstremno niskih koeficijenata trenja bez potrebe za kontaktom.
Institut Fraunhofer nije objavio mnogo specifičnosti o novim mazivima od tečnog kristala, ali oni kažu da je istraživački tim radio sa aditivima kako bi povećao stabilnost maziva, kao i izučavanje hemijskog mehanizma uključenog kod ultra niskih koeficijenata trenja i dodavanje različitih molekula tečnih kristala. Oni su takođe testirali mazivo kod kliznih ležajeva napravljenih od gvožđa, bakra i keramike.
Uprkos napretku, Institut kaže da i dalje predstoji dug put pre nego što novo mazivo bude pogodno za praktičnu primenu. Nije dovoljno da mazivo samo bude klizavo. Ono takođe mora da funkcioniše na visokim i niskim temperaturama, mora da ima visok nivo viskoznosti, da bude termički i hidraulički stabilno, kao i da se odupre oksidaciji između ostalog.
