Diskusije o očuvanju energije, poboljšanju građevina i obnovi nude idealne mogućnosti za osvajanje većeg dela tržišta kroz ekonomične proizvode sa dobrim performansama.
Slika 1. Smanjenje potrošnje toplotne energije kWh/m² godišnje za stan u periodu od 1995.
do 2012. godine
Nakon samita o klimatskim promenama 2007. godine, klimatske promene su postale tema koja se globalno razmatra. Iako eksperti raspravljaju da li su promene dugoročna fikcija ili stvarnost, mi danas jasno osećamo promene u klimi.
U globalnim razmerama ljudi se suočavaju sa jakim kišnim padavinama, poplavama, olujnim vetrovima, ekstremnim temperaturama i periodima suše. Političari su uvideli alarmantnu situaciju i shodno tome i reaguju. Formulisani su jasni ciljevi za budućnost, iako to može biti deo taktike političkog pozicioniranja.
U građevinskoj industriji postoje žustre javne debate, da li, nakon odobrenja Propisa o očuvanju energije (EnEv 2006.) koji je tek stupio na snagu, potrebe termalne izolacije treba povećati za još 30%. Ova diskusija se vodi pod radnim naslovom EnEv 2008. Činjenica je da ova, već stroga pravila, treba da postanu još strožija do 2012. godine, ali je pitanje da li će ovi standardi biti uspostavljeni u Evropi.
Posledice po industriju
Jasno je da klimatske promene imaju veliki uticaj na tržišta prozora, fasada i vrata. U Nemačkoj se, naprimer, više od 40% proizvedene energije troši za grejanje i ventilaciju stambenih objekata, a toplotni gubici kroz prozore, vrata i fasade iznose 30%.
Zato se najvažniji zadaci i ciljevi nemačke industrije mogu lako identifikovati:
- Verovatno je da ćemo se suočiti sa još strožijim zahtevima prenosa toplotne energije (U–vrednost) naših građevinskih komponenti. Ciljna U (k) vrednost je između 0,8 i 1,2 W/m²K.
- Ventilacioni toplotni gubici, koji u poređenju sa transmisionim toplotnim gubicima znatno rastu, moraju biti smanjeni koliko god je to moguće.
- Efektivni sistemi za zaštitu od toplote, leti bi trebalo da spreče trošenje dragocene energije za hlađenje.
- Prozori i fasade moraju da doprinesu smanjenju potrošnje energije.
Više ovih zahteva je već uključeno u tekući EnEv i DIN 18599 (Energetska efikasnost zgrada–računanje mreže, zahtevi za primarnom i finalnom energijom za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode i osvetlenje) tako da parametri koji su vezani za prozore i fasade kao što su osvetlenje i hlađenje mogu biti uzeti u račun kao dodatak U (k) vrednosti.
U sektoru obnove postoji rizik da će se diskusija oko prozora i stakla fokusirati isključivo na U–vrednost, zanemarujući karakteristike kao što su energetski dobici i poboljšanja.
Zbog toga, građevinska industrija bi trebalo da naglasi energetske performanse prozora i fasada, uključujući potencijalnu energetsku dobit, koja treba da se izrazi razumljivim parametrom, kao efektivna U–vrednost.
Diskusije o očuvanju energije, poboljšanju građevina i obnovi nude idealne mogućnosti za osvajanje većeg dela tržišta kroz ekonomične proizvode sa dobrim performansama. Već sada, trenutni tržišni trendovi pokazuju konstantno povećanje udela “premium proizvoda” sa karakteristikama visokih performansi.
Komponente otporne na udare
Osim očuvanja energije i smanjenja emisije CO2, od velike važnosti je aspekt sigurnosti. Poznati istraživači klimatskih promena očekuju da će se do 2050. godine klima u Nemačkoj izmeniti na sledeći način:
- Dalje otopljavanje preko cele godine sa porastom temperature od 2,5 do 3,5 °C sa maksimalnim zagrevanjem koje prelazi 4 °C na jugu i zimi.
- Padavine koje variraju po regionima i po sezonama; zimi će se padavine povećati za 10 – 30 %, a leti će se smanjiti za istu količinu; blaga povećanja u proleće i jesen.
- Češće i jače vremenske nepogode, a naročito vruća i suva leta, velike padavine sa rizikom poplava zimi (i u jesen), moguće i leti; rizik od oluja je teško predvideti, ali je malo verovatno da će se smanjiti.
- Uzimajući vetar u obzir, ne očekuju se neka značajnija kretanja, čak je moguće da zimi i leti oluje postanu ređe zato što postoji tendencija da se oluje pomere prema polovima, ipak moramo očekivati oluje i grmljavine jačeg intenziteta.
Slika 2. Smanjenje koeficijenta prolaza toplote kroz prozor od 1995. do 2012. godine
Prozori i fasade moraju da izdrže olujne uslove sa jačim vetrovima i jake padavine kao i moguće poplave. Veoma je verovatno da će ljudi želeti da se zaštite od ovih rizika prozorima i vratima otpornim na katastrofe, što daje obilje mogućnosti za građevinsku industriju koja će moći da ponudi optimalne proizvode investitorima. Bez sumnje, važan pokretač u tržišnom segmentu će biti industrija osiguranja, koja je već definisala četiri različite klase otpornosti za rizik od poplava.
Održivost
Naravno, klimatske promene ne pokreću pitanja potroš nje energije zbog toplotnih i ventilacionih gubitaka. Potrošnja energije i resursa za proizvodnju prozora i vrata takođe postaje sve važnija. Pod nazivom “održivost” javna debata se fokusira na pitanja izdržljivosti i dostupnosti ovih proizvoda.
Ova diskusija se proteže od osamdesetih godina prošlog veka, što je podstaklo istraživanja u Institutu ift Rosenheim na ovu temu. U tom kontekstu, primarno značenje “održivosti” je definisano aspektima ekonomičnosti, ekologije i društvene prihvatljivosti. Ekonomičnost i ekologija se određuju pomoću faktora: životni vek, potrošnja energije, očuvanje energije, mogućnost reciklaže.
Prerađeni standardi
Diskusija o održivosti je uticala i na proces standardizacije. U raznim komitetima i telima vode se rasprave vezane za standarde sledeće generacije koji bi trebalo da uključe činjenice i zahteve koje se odnose na održivost naših proizvoda.
Naredna runda prerađenih standarda proizvoda neće još reflektovati ove navode, ali umesto toga će se fokusirati na odobrenje amandmana standarda proizvoda za prozore.
Ovaj amandman neće značajnije promeniti koncept i sadržaj postojećeg standarda EN 14351–1 ali sadrži više detaljnih propisa koji su vezani za najfrekventnije diskutovane klauzule.
Sledeće površine su definisane u više detalja:
Uslov (klauzula) 7 standarda koji daje Početni tip testiranja (ITT) i procedure usaglašenosti koje će dati više detaljnog opisivanja zajedničkog i kaskadnog ITT i razjašnjava opcije proizvođača za korišćenje rezultata iz treće ruke npr. sistem isporučioca.
Adaptacija koja će uticati na tekući status drugih standarda tj. prezentovanje standarda EN ISO 10077 – 1: 2006 “Toplotne karakteristike prozora, vrata i roletni – Proračun transmisionih gubitaka energije”.
Sistemi za procenu građevinskih komponenti bez testiranja (CWFT metoda– “klasifikacija bez daljeg testiranja”) su dalje prošireni. Na primer, amandman sadrži klasifikaciju propustljivosti vazduha poznatih konstrukcija bez testiranja.
Metode obezbeđivanja podataka o reakciji krovnih prozora na požar su objašnjene u detalje.
U profesionalnim krugovima, postoje sada oštri sukobi s obzirom na reakciju na požar prozora. Često se pretpostavlja da sa ovim predmetom, novi setovi standarda utvrđuju nove zahteve za prozore. Zahtevi vezani za reakciju na požar su inkorporirani u Standardni Građevinski Kod (MBO) i Građevinske regulative zemljišta (LBO).
Slika 3. Energija – Ekonomija – Ekologija
Ako ne adresiramo ove regulatorne potrebe za prozore u standardu proizvoda EN 1435–1, biće potražnje u Nemačkoj da se ugovore dodatne potrebe za reakciju na požar preko dodatnog “U mark”, što neće olakšati stvari u praksi. Ako pogledamo na jedno obaveštenje u novom Bauregelliste 2007/2 (Lista Građevinskih Pravila), već možemo naći izjave u tom smislu. Ukoliko Evropski standardi ne budu ažurirani dovoljno brzo moguće je da “U mark” postane obavezan uz CE obeležavanje.
Budućnost bez ventilacije kroz prozore
Novi konstrukcioni projekti u ventilacionom uzorku su doveli do promene u građevinskoj fizici, što je prouzrokovalo povećanu vlažnost u prostorijama.
To je izazvalo dodatne diskusije na temu prozorske ventilacije i provetravanja.
Izvršena je revizija DIN 1946–6: 2006–12 “Ventilacija i provetravanje – Deo 6: Ventilacija stambenih građevina, karakteristike i obeležavanje, primopredaja (sertifikovanje) i održavanje”.
Zbog toga je ift Rosenheim uradio istraživački projekat koji opisuje osnovne preduslove za prozorsku ventilaciju bez akcije korisnika.
Današnji prozori obično zahtevaju korisnika za otvaranje i zatvaranje. Rezultat je integrisanje pogodnog sistema u omotaču zgrade, npr. kontrola CO2 i motorni mehanizam koji ima funkciju otvaranja i zatvaranja. Iz ovih razloga, ift Rosenheim je utvrdio istraživački projekat koji opisuje bazne preduslove za prozorsku ventilaciju bez delovanja korisnika koji je rezultovan u ift Vodiču LU – 01/1’.
Sistemi ventilacije za prozore Deo 1: Performanse karakteristika. Ovaj ift Vodič može biti korišćen za ispoljavanje uticaja na standarde koji su uspešno primenjeni u praksi u prošlosti kao što je toplotna izolacija i otpornost prema provali.
Jasno je da se žiža istraživanja mora da prilagodi trenutnom stanju. Zbog toga je BMUBS Ministarstvo obezbedilo veliki fond za budućnost novih inicijativa konstrukcija. U prvom planu ove pomoći su projekti sa snažnom praktičnom podlogom kako bi dobili brze rezultate u vidu korisnih proizvoda.
Važna istraživanja ift Rosenheim-a
Rezultati su predstavljeni prvi put na Konferenciji prozori, fasade i klimatske promene, a šire će biti objavljeni krajem 2008. godini. Navešćemo neke od najvažnijih projekata:
- Projektni principi prozora i vrata i fasadnih elemenata napravljenih od kompozitnih materijala i drveta.
- Projektni principi za integraciju elektronike u prozore, fasade i vrata.
- Zidne zavese male težine, projekat sa drvetom kao i definisano upravljanje vlagom.
Slika 4. Broj izmena vazduha
Integracija elektronike u prozorske konstrukcije predstavlja važnu osnovu za budućnost. Ugradnja elektronike u konstrukcije otvara nove mogućnosti kontrole građevina kako bi ispunile funkcionalne i energetske zahteve.
Kada prozori, fasadni elementi i vrata postanu kontrolni delovi omotača zgrade, oni postaju mnogo značajniji jer uz pomoć senzora i pogonskih tehnologija mogu da reaguju na promene uslova u prostoriji kao i po potrebi korisnika. Kao deo istraživanja ostvareni su sledeći ciljevi:
- Vodič u definisanju povezivanja između prozora/fasade/vrata, trgovina i tehnički servis.
- Razjašnjavanje pitanja vezanih za primenu standarda EN 14351–1.
- Trajnost pogonskih mehanizama izloženih klimatskim promenama.
- Sistematska istraživanja novih proizvoda su izuzetno važna za industriju kako bi bili sigurni da proizvodi ispunjavaju zahteve.
Navešćemo neke bitne stavke:
- Razvoj projektnih karakteristika radi promovisanja primene “trostrukog ostaklenja”.
- Projektna približenja ramovima sa poboljšanim energetskim karakteristikama, delimično zasnovanim na ramovima sa većim debljinama i delimično zasnovanim na korišćenju novih materijala (kompozitni materijali), efekti trajnosti i mogućnost korišćenja.
- Rešavanje pitanja reciklaže i ponovnog korišćenja kompozitnih sistema i novih materijala, ali i razvoj parametara za procenu održivosti proizvoda.
- Modularnost i prilagodljivost naših proizvoda.
- Definisanje i osiguranje sigurnosti kod korišćenja motorizovanih prozora, spoljnih vrata i industrijskih vrata.
U prošlosti, strogi zahtevi u nemačkoj industriji prozora i fasada su se pokazali kao važni pokretači razvoja kroz koji je nemačka industrija dobila tehničku prednost širom sveta.
