Prema neobjavljenim procenama Međunarodne energetske agencije (IEA - International Energy Agency), čovečanstvo je emitovalo istorijski visok nivo ugljenika prošle godine, dovodeći nas do cifre od 30,6 gigatona (što je više za 1,6 gigatona u odnosu na 2009. godinu). Ova procena opovrgava glasine koje kruže okolo da će globalna recesija pripomoći smanjivanju emisija ugljenika, i koja je navela naučnike da izjavljuju da ćemo sa tom činjenicom imati minimalne šanse u promeni globalnog zagrevanja i smanjenju klimatskih promena.
Bićemo iskreni, ova informacija potresla je redakciju Build magazina - pitamo se da li smo uzaludno pisali. Naravno, svesni smo da mi imamo mali doprinos smanjenju globalnog zagrevanja, ali svaki put mora krenuti od edukacije i podizanja nivoa svesti pojedinaca i profesionalaca. To je nešto čemu mi težimo.
„Ove cifre pokazuju da su emisije sada blizu nivoa na kome možemo reći da je normalan za prošla vremena. Prema procenama Međuvladinog panela o klimatskim promena (Intergovernmental Panel on Climate Change’s) takav pravac bi značio oko 50% mogućnosti povećanja prosečne svetske temperature za više od 4 stepena Celzijusa do 2100. godine“, izjavio je profesor Londonske škole ekonomije, Lord Stern. „Takvo globalno zagrevanje poremetilo bi živote stotinama miliona ljudi širom planete, što bi dovelo do širokih masovnih migracija i konflikata. Ovo je rizik koji bi svaka normalna osoba želela da smanji“, dodaje profesor Stern.
Sa sadašnjim procenama iz 2010. godine, zaista zastrašujuća računica može se napraviti. IEA procenjuje da, kako bismo izbegli najgore posledice globalnih klimatskih promena, moramo bolje držati nivo globalne emisije ugljenika ispod 32 gigatona do 2020. godine. Ako se prošlogodišnji nivo nastavi i u 2011. godini, dostićićemo taj cilj devet godina pre planiranog. Usred najlošijeg trenutka globalne ekonomske krize - od 2008. do 2009. godine - globalne emisije su se, zapravo, smanjile za mali deo i, mada se očekivao njihov mali porast prošle godine, ovaj skok je poprilično šokirao naučnike širom sveta.
„Ova vest je šokirala svet. Ipak, čak i sada, političari svih velikih svetskih sila razmatraju neobične i riskantne načine ekstraktovanja poslednjih svetskih rezervi fosilnih goriva - čak i ispod artičkog leda koji se topi“, kaže Džon Soven (John Sauven), izvršni direktor Greenpeace-a u Velikoj Britaniji. „Ne gasite vatru benzinom. Sada je na nama da ih zaustavimo.“.
