Novi gradski arhitekta Milutin Folić izjavio je juče (18. jun 2014.) da mu je cilj da Beograd bude lepše mesto za život i za turiste, ali i magnet za investitore, zbog čega najavljuje brže izdavanje dokumentacije za izgradnju, ali i ulepšavanje grada po svetskim standardima.
.jpg)
Beograd - ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Folić smatra da je osnovni zadatak pokretanje građevinske industrije, a kako je dodao, prva stvar koju treba uraditi je analiza predloženog Generalnog urbanističkog plana sa pratećim planovima generalne regulacije, kako bi bili usvojeni do kraja godine.
Paralelno sa tim, kako je dodao, radiće se na bržoj pripremi planske dokumentacije, a sa republičkim organima na usvajanju novog zakona o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da pojednostavi procedure za dobijanje građevinskih dozvola.
- Već smo uveli redovne nedeljne sastanke relevantnih gradskih službi na kojima ćemo rešavati međusobne nesuglasice oko aktuelnih projekata. Potrebno je da se pozabavimo velikim gradskim projektima i budemo servis velikim i malim investitorima od kojih živimo – naveo je Folić u intervjuu za „Telegraf“.
On je napomenuo da je projekat „Beograd na vodi“, kao jedan od prioriteta gradskih vlasti i prilika da grad iskoristi svoj geografski položaj na najbolji način. Trenutno se, kako je rekao, radi na izgradnji finalnog gantograma po kome bi trebalo da se do kraja godine pripremi i usvoji neophodna planska dokumentacija, a plan je da se 2015. krene sa izgradnjom prve faze projekta koja ne remeti funkcionisanje Železničke stanice.
Paralelno sa izgradnjom prve faze će se, naveo je Folić, raditi na planovima za izmeštanje infrastrukturnih objekata koji su na teritoriji na kojoj se planiraju druga, treća i četvrta faza. Zato je, kako je dodao, sa „Zavodom“ i „Sekretarijatom za urbanizam“ već pokrenuta inicijativa za izradu devet planskih dokumenata koji će omogućiti izmeštanje železničke i autobuske stanice i pratećih sadržaja.
Govoreći o ubrzanju procesa izdavanja dozvola za izgradnju, Folić je rekao da se u „Sekretarijatu za urbanizam“ iz opravdanih razloga nagomilalo dosta planova koji su ili u izradi ili treba da idu na komisiju, koja zaseda jednom nedeljno i ima devet članova. Rešenje, kako je naveo, vidi u smanjenju broj članova komisije na sedam čime će biti efikasnija i zasedaće minimum dva puta sedmično.
Gradska uprava, kako je rekao, ne želi više da gubi strane investitore, već hoće da stvori takav sistem da će mnogi želeti da ulažu u Beogradu „jer neće morati da se dave u brdima papira i čekaju godinama na dozvole“. Kada je reč o turizmu, Folić ocenjuje da je jedan od velikih potencijala grada upravo turizam, zbog čega Beograd mora biti lepši i čistiji, a pores sistemskih planova, paralelno će se raditi i na pojedinačnim manjim i srednjim projektima. On je napomenuo da put od Aerodroma do grada treba potpuno urediti tako da prva slika o prestonici bude bolja nego sada.
Druga ideja je da, u dogovoru sa dekanom Arhitektonskog fakulteta, oni naprave studiju, plan uređenja 100 malih gradskih skverova, a primer je trg Đoke Vještice čija je rekonstrukcija završena pre nekoliko dana. Kada budu identifikovani skverovi, biće napravljena dinamika uređenja, da se pokriju svi delovi grada i nađu sponzori za te radove, a ideja je da se studentima omogući da daju predloge rešenja kroz studentske konkurse.
Folić je istakao i potrebu preuređenja gradskih predgrađa kako bi bila lepša, a rekao je i da je u planu nekoliko konkursa za uređenje gradskih trgova na čemu će se aktivno sarađivati i sa „Društvom Arhitekata Beograda“.
