„Inženjerska komora Srbije“ uputila je apel svim vlasnicima oštećenih i porušenih kuća u poplavama da ih ne obnavljaju sami dok stručnjaci ne utvrde stepen oštećenja i način sanacije, kako se pare ne bi trošile uzalud.
Međutim, kako je za „Dnevnik“ objasnio predsednik Skupštine Komore prof. dr Dragoslav Šumarac, to ne znači da građani mogu mimo komisije za utvrđivanje štete da računaju na pomoć države.
- Važno je da u komisijama za procenu štete rade stručni ljudi – kaže profesor Šumarac. - Neke već idu po terenu. Najbolje je da građani sačekaju da objekte pogledaju stručnjaci, poput geologa i geomehaničara, i utvrde da li je objekat na klizištu, u kakvom su stanju temelji i konstrukcija... Svi objekti će se razvrstati u pet kategorija, a oni najoštećeniji, dakle pete kategorije, najverovatnije će se morati rušiti i graditi novi, dok će se ostali popravljati.
Sagovornik „Dnevnika“ ističe da je u predstojećem velikom poslu obnove važna dobra koordinacija i kvalitetne komisije u svim ugroženim gradovima, od Obrenovca i Krupnja, do Uba, Lazarevca, Svilajnca... U tim će komisijama, dodaje, svoj doprinos dati i licencirani inženjeri, članovi Inženjerske komore Srbije, koji će pečatom potvrditi da je struka stala iza izveštaja o šteti, odnosno stanju objekta. Da bi procena štete bila koordinisana iz jednog mesta, sve će se raditi preko „Republičkog zavoda za statistiku“, odnosno komisije za procenu štete, kako bi se dobili jedinstveni podaci i jedinstvene cene za celu Srbiju. Šumarac navodi da neki predlozi već postoje i da ih inženjeri već koriste u svojoj praksi.
Podsetimo, „Inženjerska komora Srbije“ ponudila je Vladi oko 26.500 licenciranih inženjera raznih struka za procenu štete i izradu projekata, a dr Šumarac dodaje da je Komora interventno uplatila i tri miliona dinara pomoći. Do sada se takođe prijavio i velik broj volontera inženjera svih struka na poziv Upravnog odbora Komore da pomognu gde treba, a IKS će im pokriti putne troškove.
U poplavama je oštećeno mnogo kuća koje su njihovi vlasnici izgradili na klizištu i u nebranjenim područjima u neposrednoj blizini reka koje su plavile. Profesor Šumarac kaže da će svi građani u rešavanju stambenih pitanja imati isti tretman, jer problem legalizacije kuća nije od juče. On datira još s kraja prošlog veka i do sada su pokušavale da ga reše brojne vlade, ali bezuspešno.
U Krupnju su, na primer, kuće su izgrađene u samom koritu reke. Ministar zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić je čak rekao da to mesto danas i nema toliko placeva koliko je porušeno kuća, pa će se za sve građane koji su ostali bez krova nad glavom graditi stambene zgrade s više stanova.
- S obzirom na sve donete propise o legalizaciji, kao i na stanje objekata, za očekivati je da će se uraditi isto kao u drugim elementarnim nepogodama koje su prethodile poplavama, mislim na zemljotres u Kraljevu, Mionici, poplave u Jaši Tomiću... – najavljuje profesor Šumarac. - Dakle, svi građani su tretirani ravnopravno, jer se radi o elementarnoj nepogodi. Da smo mi bogata država i bogato društvo, sigurno se ne bi razmatrali takvi slučajevi, ali njih u uređenom društvu ne bi ni bilo.
Propisana EU procedura
Kako objašnjava dr Šumarac, oni građani koji su nestrpljivi da čekaju komisiju za utvrđivanje stepena oštećenja stambenog objekta, na žalost, neće moći da računaju na uslugu licenciranih inženjera, jer ko god želi da dobije pomoć od države, mora da poštuje propisanu proceduru. Naš sagovornik dodaje i da inženjeri mogu, eventualno, da nešto urade i na privatni poziv, ali da bi se dobila pomoć od države, mora se poštovati procedura koju zahtevaju i EU i „Svetska banka“.
