U petak, 31. jula, poslanici će imati priliku da usvoje Zakon o prostornom planiranju i izgradnji koji bi trebalo da reguliše veliki broj oblasti i područja - od prostornog planiranja i građevinskog zemljišta, preko izgradnje, do restitucije i legalizacije. Pitanje legalizacije je posebno zanimljivo, jer se procenjuje da u u Srbiji ima milion bespravno podignutih objekata. Iako je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. bespravna izgradnja bila zabranjena i strogo kažnjiva, nije zaustavljena, već samo malo usporena.
Do isteka godine u kojoj je donet Zakon, za legalizaciju je prijavljeno oko 600.000 objekata, samo u deset gradskih opština Beograda oko 200.000, i to je do sada najpouzdaniji podatak koliko je "divljih" objekata u Republici. Od ukupnog broja prijavljenih, nešto preko 100.000 objekata je legalizovano, a možda još toliko je u postupku. U toku primene Zakona, tokom šest godina, opet samo prema procenama, podignuto je nekoliko stotina hiljada nelegalnih objekata.
Tadašnje Ministarstvo za građevinarstvo i ministar istinski se uhvatilo u koštac sa bespravnom izgradnjom, uz obećanje da će legalizacija biti završena za godinu-dve dana. Međutim, čim je "pala vlada" i za ministra došao mr Velimir Ilić, sve je stalo, i što je još gore, pokrenulo se u negativnom pravcu.
Naime, Ilić je bio pristalica jeftine legalizacije, odnosno, da nadoknade budu minimalne "jer je to gradila sirotinja", ne obazirući se na upozorenja da je više od polovine prijavljenih kuća za legalizaciju imalo 400-800 kvadrata. Mediji su tada navodili da je opstruirao legalizaciju i da je sam počeo bespravno da gradi po Šumadiji.
Iako mnogi, a naročito opozicioni političari, tvrde da se oko legalizacije u Srbiji ništa nije uradilo, statistika ih demantuje, jer iako nisu legalizovani svi prijavljeni objekti jedan broj jeste.
U situaciji kakvu predstavljamo, ministar Dulić, najavljuje i obećava da će Zakon o prostornom planiranju i izgradnji, zauvek ukinuti divlju gradnju u Srbiji, što je u najmanju ruku - nerealno. Da postane realno potrebno je više od jednog zakona - da se svest stanovnika Srbije promeni, da shvati da se zakon mora poštovati.
Vodič za legalizaciju
Legalizacija bespravno izgrađenih objekata u Srbiji biće moguća od sredine avgusta, kada se očekuje da novi Zakon o uređenju prostora i izgradnji stupi na snagu.
Procedura je pojednostavljena - u postupku legalizacije potrebno je posetiti tri šaltera: u opštini, direkciju za građevinsko zemljište i katastar ili zemljišne knjige gde upisuju vlasništvo.
Uz dokaz o pravu svojine treba podneti i fotografiju, tehnički izveštaj i dokaz o uplati administrativne takse. Ako je nelegalni objekat izgrađen na poljoprivrednom zemljištu potrebna je i saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Ukoliko je legalizacija moguća jednim rešenjem dobija se i građevinska i upotrebna dozvola.
Cenu legalizacije odnosno visinu naknade za uređenje zemljišta određuju lokalne samouprave, s tim što će ministarstvo dati preporuku za cenovnik.
Pravosnažno rešenje kojim se izdaje građevinska i upotrebna dozvola osnov je za upis prava svojine u katastru ili zemljišnim knjigama. Objekti za koje vlasnici podnesu zahtev za legalizaciju ne mogu biti porušene niti će se izdavati rešenje o rušenju do pravosnažnog okončanja postupka legalizacije.
Rok u kojem treba podneti zahtev za legalizaciju je šest meseci od dana stupanja na snagu novog zakona.
