Industrija građevinskog materijala na kolenima

16.04.2014. | Dnevnik

Odlazak u stečaj jednog od najpoznatijih proizvođača građevinskog materijala u Vojvodini, kikindske fabrike „Toza Marković“, te prisustvo samo četiri proizvođača iz ove branše u celoj Srbiji na jubilarnom Međunarodnom sajmu građevinarstva u Beogradu, od nekadašnjih oko 50, otvorilo je pitanje sudbine firmi iz ove oblasti.

Predsednik „Grupacije industrije građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije“ Ljubodrag Knežević izjavio je za „Dnevnik" da je ova privredna grana na kolenima i da u poslednjih 38 godina, otkad on radi, nikada nije bilo teže, te da je dalje  nemoguće da se posluje ukoliko država ne pomogne – za početak, reprogramom dugova.

- Svaka izborna godina za privredu je izgubljena, bojim se da će biti i ova – kaže Knežević. - Prvi deo godine potrošen je na izbor, pa malo šta možemo za građevinu očekivati i u drugom delu, jer ako se u novembru  i decembru ne urade projekti, ako se u januaru i februaru za njih ne dobije građevinska dozvola, ako u martu ne izađu mašine da kopaju temelje, onda je ta godina propala.

Sagovornik kaže da bi veliki deo proizvođača mogao da živi od svoga rada i da plaća poreze i doprinose, zarade i obaveze prema dobavljačima, ali ih dave obaveze stvorene u prethodne četiri godine, otkako je nastala kriza. Kamate su ogromne i dalje ne može da se finansira tekuća proizvodnja i plaćaju sve dažbine. Zbog toga je sve više firmi pred zatvaranjem, malo-pomalo svi odlaze u staro gvožđe. Cela Vojvodina je spala na  dva-tri proizvođača koji se još drže u Kanjiži i Novom Bečeju, a za kikindsdkog „Tozu“ se očekuje radni stečaj.

U visokogradnji u Srbiji ove godine nema pomaka, pa proizvođači građevinskog materijala misle da bi proizvodnju mogli spasti izvozom. Knežević kaže da ima smisla izvoziti u zemlje u okruženju. „Igma“ u Uljmi pomalo prodaje u Rumuniji, oko 30 odsto, međutim, zarada je mala zbog niskih cena na tom tržištu. Da bi se trenutno spasli, sagovornik kaže da bi država  morala da popusti stegnutu omču oko vrata.

- Osim reprograma dugova, trebalo bi vratiti subvencije u oblast građevinarstva i podsticati potrošnju, kako bi se pomoglo kupcima stanova – kaže Knežević. - Potom, mislim da u ovakvoj krizi država mora da smanji porez na građevinske proizvode s 20 odsto na 8 procenata, maksimalno 10, te da se smanje porezi i doprinosi na lična primanja.

Banke nemaju sluha

- Mogli bismo redovno da izmirujemo obaveze, ali ne možemo zbog dugova – kaže Knežević. - Zato nam treba pomoć da finansiramo redovnu proizvodnju. Ako banke počnu da naplaćuju dugove, veliki deo proizvođača će nestati, a one nemaju sluha za privredu, iako im je naša država dozvolila da za vreme krize uberu ogromne pare u našoj zemlji, što nisu mogle u bogatijim državama.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Шумадинац 03.08.2020.
Да ли заиста нема никог ко би сагледао неоп...
Maja 31.07.2020.
Molim vas za cenu izolacije penom po m2 za ...
Aco 25.07.2020.
Da se moze graditi od ove cigle pečenjara.
Daniel Zebeljan 25.07.2020.
Koristio bi penu u brodogradnji.Kome se obr...
Zvonko 14.07.2020.
Iz bloka 42 se ovde seli buvlja pijaca a ne...