Sudbinu nekadašnje zgrade „Beobanke“ u Ulici Zeleni venac 18, koja već tri godine stoji ogoljena, kao skelet, s mrtve tačke najzad bi trebalo da pomeri buduća gradska vlast, kažu u „Sekretarijatu za imovinskopravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju“. Ona bi trebalo da odluči hoće li objekat u vlasništvu grada prodati ili završiti njegovu obnovu i kao poslovni prostor izdati u zakup.
Ova dva scenarija bila su u igri i pre dve godine, kada je zgradu Republika, koja je bila njen vlasnik, prepisala Gradu. Tadašnja gradska uprava odustala je od rekonstrukcije jer nije imala dovoljno novca, već je zaključila da je najsvrsishodnije prodati zdanje od 8.300 kvadratnih metara, kojem je tržišna vrednost procenjena na oko pet miliona evra. Prodaja nikada nije oglašena, a otežavajuća okolnost za nalaženje novog vlasnika je to što nema podzemne garaže već samo pet parking mesta.
Možda je to ograničenje navelo Ministarstvo pravde, koje je 2009. započelo obnovu, da se odrekne prava korišćenja zgrade i vrati je državi.
Prema proceni tog ministarstva, demontiranje stare i postavljanje nove fasade koštalo bi 100 miliona dinara. Bila je planirana i adaptacija enterijera, a u obnovljeni objekat trebalo je da se usele Prekršajni sud u Beogradu i Viši prekršajni sud, dok su dva sprata bila predviđena za „Agenciju za borbu protiv korupcije“. Posle uklanjanja stare fasade Ministarstvo pravde je odustalo od sređivanja zgrade zato što nije imalo novca, a iskrsli su i novi problemi koji su doveli u pitanje isplativost posla, kaže Snežana Milovanović, arhitekta „Građevinske direkcije Srbije“, koja je upravljala projektom rekonstrukcije objekta na Zelenom vencu.
- Država je tri puta pokušala da proda objekat ali nije uspela. Neophodna su ogromna sredstva da se obnovi samo konstrukcija objekta, zato što ne zadovoljava seizmičke propise. Dva poslednja sprata su nadograđena i zbog oštećenja ne mogu se bezbedno koristiti. Kada bi se odlučilo da se objekat poruši, gradnju novog na toj lokaciji ne bi trebalo planirati dok se ne preuredi deo bloka prema Sinagogi, u kome ima kuća i iz 19. veka. To znači da najpre treba doneti plan detaljne regulacije za taj blok. Bez uklanjanja starih kuća ne bi se mogla obezbediti garaža za postojeći objekat, koja bi, prema sadašnjim propisima, trebalo da ima oko 150 parking mesta – objašnjava Milovanovićeva.
Zdanje od 54 leta
Objekat „Beobanke“ sagrađen je 1960. godine, prema projektu arhitekte Milice Šterić. Nagrađen je Sedmojulskom godišnjom nagradom za arhitekturu i uživa status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom u okviru celine starog Beograda koja obuhvata centar grada. Zgrada od 13 spratova izgrađena je za potrebe „Energoprojekta“, a kasnije je prešla u posed „Beobanke“.
Azbest nenadano „izronio“ iz zidova
U toku rekonstrukcije demontirane su instalacije i pregradni zidovi, a kada je na red došla oronula fasada, posao je privremeno stopiran jer je trebalo ukloniti azbest u parapetu, delu zida između poda i prozora. Da konstrukcija sadrži azbestni cement nije se znalo dok ga obnova nije ogolela. Taj materijal nije bio zaveden u projektnoj dokumentaciji jer pre pola veka, kada je objekat građen, upotreba azbesta nije bila protivna propisima niti se znalo da je opasan za zdravlje. Korišćenje azbesta u građevinarstvu zabranjeno je osamdesetih godina prošlog veka.
„Ušće“ oštećeno i obnovljeno
Svaka zgrada, bez obzira na to koliko je oštećena, ako ima očuvane temelje može da se obnovi i vrati u izvorno stanje, tvrde stručnjaci. Da je to izvodljivo, primer je poslovni centar „Ušće“, bivši Centralni komitet, koji je pogođen u NATO bombardovanju 1999. godine. Država je objekat prodala pre 12 godina, a u javnosti je vođena oštra polemika da li zdanja oštećena NATO projektilima treba rekonstuisati ili porušiti. „Ušće“ ne samo da nije srušeno nego su nadzidana još dva nivoa i danas, sa 25 spratova, jedna je od najviših zgrada u Beogradu.
