Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će Fond energetske efikasnosti početi da funkcioniše 1. janaura sledeće godine. Ona je novinarima, uoči skupa Biznis energetske efikasnosti u Centru Sava, rekla da se očekivalo da će biti više sredstava iz budžeta za taj fond – 900 miliona dinara, ali da ipak neće biti toliko novca.
U budžetu za narednu godinu za te namene predviđeno je 400 miliona dinara, rekla je i dodala da ministarstvo razgovara sa donatorima kako bi se omogućilo da bude više novca u fondu. Ona je rekla da će kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz fonda biti objavljen za sedam do 10 dana. Predstavnici Ministarstva energetike razgovaraće sa bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima, odnosno kako da se pre svega pomogne domaćinstvima. To će pomoći da se za 30 do 35 odsto smanje računi za utrošenu energiju u domaćinstvima.
Ministarka Mihajlović je, otvarajući skup, rekla da je plan da do 2020, Srbija poveća energetsku efikasnost devet odsto, kao i da se 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Ona je ukazala da je nakon godinu i po dana rada u Vladi uočila kritične tačke koje se ispoljavaju u komunikaciji i koordinaciji lokalne samouprave i države po pitanju projekata iz oblasti energetske efikasnosti. Posebno je skrenula pažnju na pitanje kogeneracije, i navela da bi sadašnji stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji, koji se kreće od 20 do 42 odsto, trebao da se poveća na 85 do 90 odsto.
- Energetska efikasnost nije samo pitanje energetske politike, nego cele ekonomije i privrednog rasta, i one zemlje koje su uspele da prepoznaju šta znači povećanje energetske efikasnosti, postale su konkurentnije – kazala je Mihajlović.
Ministarstvo teži javno-privatnim partnerstvima, i lokalna samouprava bi, rekla je, trebalo da teži intenzivno ovakvim vidovima investicija u projekte, posebno što država ne može više da daje garancije za kredite.
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić je kazao da se više ni jedna zgrada neće graditi a da nema ispunjene kriterijume energetske efikasnosti, među kojima je i izdavanje energetskog pasoša. Energetska efikasnost bi, rekao je, trebalo da pokaže velike rezultate naredne godine, od zapošljavanja na ovim projektima, uštede energije, otplate kreditnih linija, a moguće je i urbano regenerisati čitava naselja, promeniti fasade i uvesti red u tu oblast.
On je ukazao da za ovaj projekat postoji i interesovanje banaka, ali Vlada Srbije i ministarstvo finansija ne žele da se država zadužuje, pa je neophodno naći načine da se projekti finasiraju u saradnji sa lokalnom samoupravom. Ilić je dodao da bi projekti energetske efikasnosti, ako svi budu spremni da razgovaraju o njima, mogli da generišu stotine miliona evra. Za Sribju je bitno da se smanji utrošak energije po jedinici proizvoda i glavi stanovnika, istakao je ministar.
Ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis je kazao da su u zapadnoj Evropi javna-privatna partnerstva glavni pokretač projekata, koji ponekad predstavljaju obavezu države, ali za koje ona nema sredstava. Uglavnom se radi o infrastrukturnim projektima, inovacijama i javnim servisima.
On je kazao da je u nekim evropskim zemljama čak 80 odsto svih infrastrukturnih projekata finansirano iz javno-privatnih partnerstava, i privatne firme pokretači su inovacija. Stokvis je istakao da je za Srbiju posebno bitno da osigura svoju energetsku nezavisnost, i da investicije budu jeftinije.
- Potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije je veoma značajan, i ona može da bude lider u toj oblasti zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima – dodao je Stokvis.
