Sve zgrade koje budu izgrađene u Evropskoj uniji posle 2020. godine moraju imati nulti ili veoma nizak nivo potrošnje energije. One treba da koriste što je moguće manje energije, a i ta energija mora da bude iz obnovljivih izvora. EU je odlučna u nameri da stane na put rasipanju energije. Prošle godine je samo za uvoz energenata izdvojeno čak 400 milijardi evra. To bogatstvo je moglo da bude potrošeno za podstrek ekonomiji umesto da se rasipa na grejanje i hlađenje energetski neefikasnih zgrada.
Zato je usvojila Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada koja predviđa da najpre državni organi vlasti moraju da renoviraju tri odsto svojih zgrada godišnje kako bi stimulisali tržište i dali primer drugima. Potom, dobavljači energije imaju obavezu da naprave uštedu od 1,5 odsto godišnje pa moraju da propagiraju mere energetske efikasnosti kako bi to postigli.
Ono što je prema mišljenju Fione Hol, poslanice Evropskog parlamenta i članice Komiteta za industriju, istraživanja i energetiku, možda i najvažnije jeste da je Evropski parlament uputio poziv svim državama članicama da sačine strategiju i mere za smanjenje energetske potrošnje u postojećim zgradama za 80 odsto do 2050. godine.
- Ukoliko trošimo manje energije manje zavisimo od uvoza i eventualno nestabilnih ili politički nesklonih delova sveta. Siromašni građani zbog stalnog rasta cena energenata ne mogu da ih plaćaju i država mora da im pomogne tako što subvencioniše cenu, a to nije održivo. U ovom trenutku je posebno važno stimulisati lokalnu privredu, jer kada ljudi troše toliko novca na račune za energente to je kao da spaljuju novac. To ne pomaže lokalnoj privredi i stvaranju poslova – navodi Hol i posebno naglašava da rad na energetskoj efikasnosti otvara mnoga radna mesta u građevinskom sektoru, a ovo je deo privrede koji je naročito važno stimulisati.
Međutim, najveći problem je kako obezbediti finansije da bi se zgrade učinile energetski efikasnim. Prema procenama Evropske komisije da bi Evropa uštedela 20 odsto energije samo u zgradama u narednih sedam godina potrebno joj je 70 milijardi evra.
- Javni sektor ne može da potroši tu količinu novca – kategoričan je Pol Hadson, šef jedinice za energetsku efikasnost u Evropskoj komisiji. Zato je ključno da se uključi privatni sektor.
- Jedan od načina je zajedničko ulaganje državnog novca i privatnih banaka. Upravo radimo na tome da ohrabrimo privatni sektor da ulaže u energetsku efikasnost i svedemo potencijalni rizik na najmanju meru – kaže Hadson, navodeći primer Grčke koja je svojevremeno to učinila i postigla dobre rezultate.
On kaže da nove članice EU mogu da pristupe regionalnim fondovima, mada postoje i veliki transferi za energetsku efikasnost siromašnijim članicama.
- Mnoge zemlje daju subvencije i jeftine kredite građanima kako bi svoje domove učinili energetski štedljivim. Nemačka je najbolji primer za to. Ona preko Razvojne banke KFW preusmerava novac u regionalne banke, a one potom plasiraju kredite klijentima sa kamatom od dva odsto, što je najniža stopa u Evropi – navodi šef jedinice za energetsku efikasnost Evropske komisije.
On naglašava da su Direktiva o energetskoj efikasnosti i Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada obavezujući propisi za sve zemlje, tako da novac moraju pronaći.
Šan Hjuz, koja ispred "Knauf insolušna" lobira u evropskim institucijama i koja je učestvovala u donošenju ovih propisa kaže da su se neke članice EU snažno protivile navodeći da njihova primena iziskuje mnogo para i da je neprimereno primenjivati ih u vreme krize.
- Veliki evropski industrijalci i distributeri energije koji će morati da naprave uštede od 1,5 odsto pružali su snažan otpor. Ipak nisu uspeli, tako da će taj novac biti značajan izvor finansiranja pri izradi nacionalnih planova za sanaciju postojećih objekata. Uprkos činjenici da su vlade određenih evropskih država uključujući Nemačku i Veliku Britaniju "razvodnile" neke od prvobitnih predloga koji se odnose na našu granu privrede, čvrsto verujemo da će dogovorene mere potpomoći upliv privatnih investicija na tržišta izgradnje i renoviranja zgrada – kaže Hjuz.
