Grad Novi Sad je pokrenuo izradu strateškog dokumenta koji treba da obuhvati sve urbane zelene prostore, bez obzira na njihovu kategoriju i vlasništvo i postane svojevrstan vodič lokalnim vlastima pri upravljanju i održavanju zelenom infrastrukturom grada. Za izradu strategije razvoja sistema zelenih prostora Grada Novog Sada zadužen je Poljoprivredni fakultet, odnosno Katedra za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.
Profesor Aleksandar Kurjakov sa Poljoprivrednog fakulteta predstavio je na nedavno održanoj manifestaciji "Novosadsko proleće" dokle se stiglo sa izradom ovog dokumenta, naglašavajući da on ima dugoročnu perspektivu, te da su se stručnjaci ograničili na generalni urbnistički plan, koji važi do 2031. godine.
- Neophodno je identifikovati nedostatke u planiranju, projektovanju i održavanju. Takođe, do dan danas Novi Sad nema izrađene katastre zelenila. Njihova izrada bila je aktivna tokom osamdesetih godina, ali je tad obuhvaćena samo određena kategorija zelenila i sad je neophodna dodara katastra - rekao je Kurjakov.
Dodao je da se mora uspostaviti sistem zelenih prostora kroz povezivanje zelenila u gradu i stvaranje veze sa vangradskim zelenilom. Takođe, strategija mora obuhvatiti i odgovor na klimatske promene. Kako je objasnio, projekcije su da će u narednih 40 godina klima leti biti toplija i suvlja, a zimi će biti više padavina, te se moraju izabrati vrste koje će moći da se razvijaju u ovakvoj klimi. Prema monitoringu koji je sproveo Poljoprivredni fakultet, zaključeno je da Centar, Podbara i delovi Limana 1 imaju dosta zelenila, ali da su deficitarni Novo naselje, delovi preko kanala DTD, Klisa i Slana bara, kao i rubni delovi na sremskoj strani.
Strategija predviđa uređenje blokovskih površina na Grbavici, Novoj Detelinari i u centralnom jezgru, kao i izgradnju zajedničkih prostora i reorganizaciju onih koji nisu uređeni, poput pretvaranja dvorišta u pešačke zone. Kurjakov je predočio da se mora uvesti i mobilno zelenilo u vidu kontejnera, kompleksi gradskih bašta koje će uređivati sami građani, kao i fasadni vrtovi, vertikalno zelenilo i zeleni krovovi. Kao primer dobre prakse naveo je Štutgart, gde se svaki metar kvadratni zelenog krova subvencionira, a u Danskoj se zeleni vrtovi besplanto navodnjavaju. Prema njegovim rečima, odličan potez bila bi reorganizacija industrijskih zona i izmena namena nekih prostora, poput Trifkovićevog trga ili Trga republike.
Novi Sad jedan je od prvih gradova koji je pristupio izradi ove strategije. Pre njega to je učinio Beograd, a taj dokumenta je usvojen 2011. godine. Iskustva u realizaciji pošumljavanja glavnog grada predstavio je inženjer šumarstva iz JKP "Zelenilo Beograd" Ljubomir Popara navodeći da je procenjeno da treba da se podigne oko 50.000 hektara novih šuma. Kako je objasnio, 2011. godine posađeno je oko 90 sadnica na potezu od Ušća do hotela "Jugoslavija", a oko 50 hektara je ozelenjeneo u najužem centru grada. Lane je potpisan ugovor da se pošumi 32 hektara parkinga uglavnom na Novom Beogradu što je i učinjeno u martu ove godine.
