Zakon o katastarskoj legalizaciji je na snazi i nijedan bespravni graditelj ne mora da čeka donošenje podzakonskih akata da bi katastru podneo zahtev za upis vlasništva, kažu u Ministarstvu građevinarstva. Ipak, pravilnik kojim će se bliže urediti uslovi, način i postupak za sticanje prava svojine na tuđem zemljištu gde je podignuto bespravno zdanje, biće donet sledeće nedelje.
Kako navodi Aleksandra Damnjanović, pomoćnik ministra građevinarstva, naredne nedelje biće održani i sastanci sa predstavnicima poslovnih banaka. Cilj Ministarstva je da na zdanja uknjižena u katastar po ovom zakonu, moguće upisati hipoteku, kako bi mogla da se nađu u prometu.
- Već smo po ovom leks specijalisu primili 20 zahteva za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima – kaže Zoran Krejović, direktor Republičkog geodetskog zavoda. - Od toga, polovina zahteva je podneta u katastarskim službama u Beogradu. Reč je o vlasnicima bespravnih zdanja, koji po ranije važećim zakonima nisu podneli zahteve za legalizaciju. Masovno pristizanje zahteva za upis očekujemo u narednih 90 dana. To je rok u kojem nadležne službe za legalizaciju u lokalnim samoupravama treba katastru da proslede predmete. Svi oni koji su po ranije važećim zakonima podneli zahtev za legalizaciju ne moraju da podnose prijavu katastru, to će umesto njih učiniti opštine i gradovi.
Kako kaže Krejović, oni, koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, imaju rok od godinu dana da se prijave katastru. Uz zahtev treba da prilože geodetski snimak i neki od dokaza da su vlasnici objekta, poput rešenja o porezu na imovinu, potvrde mesne zajednice, računa za komunalije...
- Katastar je spreman za ovaj posao i očekujemo da će zakon i te kako imati efekte – ističe Krejović. - Jer, ovo je za bespravne graditelje najbolje rešenje. Zdanja, koja se upišu u katastar neće biti rušena, ali će postojati zabeležba da je uknjižba urađena po ovom zakonu, što znači da ti objekti nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu.
S obzirom na to da pravo na upis imaju samo bespravni objekti sazidani do 11. septembra 2009. godine, pravilnikom će bliže biti propisani dokazi, koje vlasnik treba da priloži, a koji potvrđuju da je zdanje zaista i izgrađeno do tog datuma. To će najverovatnije biti potvrde lokalnih samouprava, koje imaju i ortofoto snimke.
Hipoteka uz garancije
Iako su u početku striktno tvrdile da neće prihvatati uspostavljanje hipoteka na katastarski legalizovanim nekretninama, banke su proteklih dana ipak malo popustile u svom stavu.
- Mogli bismo da uvažimo hipoteku nad objektom upisanim u katastar po osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na nelegalno izgrađenim objektima, ali pod određenim uslovima – kaže jedan od bankara. - Pošto banka mora da zaštiti svoju investiciju, neophodna nam je potvrda opštine da tako uknjižen objekat neće biti srušen. Ili bar plan lokalne samouprave iz koga bi se videlo da zemljište na kome je sagrađen taj objekat nije predviđen za izgradnju puta, na primer.
U pojedinim bankama ističu da će, uz ovakva uverenja iz opštine, svakako zahtevati i dokaz, kroz mišljenje veštaka, da je objekat statički stabilan i seizmički otporan.
Koliko ih ima?
Prema procenama Ministarstva građevinarstva, više od 80 odsto nelegalnih objekata biće upisano u katastar po ovom novom zakonu. Inače, procena je da u Srbiji ima 1,3 miliona nelagalnih zdanja, a prema ranije važećim zakonima, podneto je oko 700.000 zahteva za legalizaciju.
