Projekat „Smartspaces“ predstavlja izradu softverskih alata koji će omogućiti uštedu od 15 do 20 odsto energije u javnim zgradama, i imati veliki značaj za grad Beograd, istakao je gradski arhitekta Dejan Vasović na otvaranju sastanka svih partnera koji učestvuju na tom evropskom projektu.
- Način na koji se ponašamo u zgradama može dvostruko da poveća ili smanji utrošak energije, a softverski alati koji se razvijaju u okviru ovog programa upravo treba da nam pomognu da pribavimo što više podataka o tome gde nepotrebno gubimo energiju. Ovi programski alati biće ispitani u zgradama Gradske uprave u 27. marta i Kraljice Marije, a sva saznanja koja dobijemo iskoristićemo za razvoj softvera za druge privredne subjekte, kao i za same građane - rekao je Vasović.
Prema njegovim rečima, činjenica da u projektu učestvuju naučnoistraživački timovi iz Velike Britanije, Francuske, Italije, Španije, Nemačke, Turske i Srbije pokazuje da su naši naučnici u rangu vodećih naučnika sveta, te je izvesno da će i u oblasti energetske efikasnosti kod nas biti postignuti značajni rezultati. Vasović je dodao da, kada se promeni svest ljudi koji borave u tim zgradama, treba pristupiti rekonstrukciji samih objekata, a na kraju se primenjuju obnovljivi izvori energije.
Rukovodilac beogradskog projekta Đorđe Lazić najavio je skoro testiranje prvog prototipa softvera i upoznavanje korisnika sa rezultatima testiranja, kako bi se povećala njihova svest o tome kako troše energiju i kako bi mogli na to da utiču.
Radmilo Savić iz JKP „Beogradske elektrane“ istakao je da ovo preduzeće podržava svaki projekat koji dovodi do uštede energije, pa su u stambenoj zgradi u Maljenskoj 3 na Karaburmi, u okviru pilot-projekta, već ugrađeni termostatski ventili sa kojih će se tokom naredne grejne sezone dnevno očitavati podaci o potrošnji energije, kako bi korisnici bili edukovani i upoznati sa svim onim što je aktuelno u oblasti uštede energije.
Grad Beograd na projektu radi sa Mašinskim fakultetom, JKP „Beogradske elektrane“ i kompanijom „Belit“. Projekat započet u januaru trajaće do kraja 2014. godine, na 11 pilot lokacija u 11 gradova osam zemalja, a realizovaće ga 26 institucija i preduzeća. Čelnici država i vlada Evropske unije postavili su seriju zahtevnih klimatskih i energetskih ciljeva, koji treba da se postignu do 2020. godine. Tu spadaju smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, dobijanje energije iz obnovljivih izvora i poboljšanje energetske efikasnosti, dok zgrade predstavljaju ogroman, uglavnom neiskorišćen potencijal za štednju energije.
