Umesto velike zarade i svetskog iskustva, grupa naših građevinara koja je krenula put Belorusije da učestvuje u izgradnji hotela u Minsku, sada traži način da se vrati u zemlju, jer, kako pričaju svedoci, ostali su gladni i žedni, nisu imali ni za hranu, ni smeštaj, pa su spavali u šumi i jeli kukuruz i gljive, rizikujući da pojedu i one otrovne.
Građevinci kažu da su živeli i radili ispod ljudskog dostojanstva, na 40 kvadrata spavalo je 20 radnika, a u kazanu se kuvala čorba od samo dve kolenice za čak 100 ljudi, pa su se razboleli, dobili šugu, novca za nazad nemaju, te očekuju pomoć Ambasade Srbije, kako bi se vratili kući, jer su im pasoši oduzeti, a da bi im se vratili, kažu, moraju da potpišu da su isplaćeni. A za 15 dana rada dobili su samo 50 dolara, iako je ugovorena satnica od pet dolara, a dnevno su radili 10 sati. Pitaju gde to ima i ko još danas može i da pomisli da se po Srbiji radnici vrbuju za robove.
Ko je šta radnicima obećao i kako se tretiraju zaposleni u inostranstvu znaju samo oni koji su to iskusili. Prevareni radnici najviše optužuju posrednika iz Srbije koji im je, kako kažu, uzeo 100 dolara, što on, naravno, negira i kao razlog celog nesporazuma navodi to što su nesrećnici tesari, a gazda je tražio zidare. Kao nisu to znali u startu. Međutim, ni uslovi na gradilištu koje pruža firma koja učestvuje u radovima ne mogu da budu prihvatljivi.
Prema dostupnim podacima, u Belorusiji trenutno ima oko 100 radnika iz Srbije, koji su angažovani na gradilištima. Nezadovoljstvo dvadesetak građevinara vlasnik kompanije pravda početnim problemima koji bi se kasnije rešili, po onoj narodnoj:”čekaj magare dok trava naraste”, pa ko preživi. S druge, pak, strane, tamošnja država ne može da garantuje da i u buduće neće biti sličnih sporova za sve oni koji dolaze preko privatnih posrednika koji zapravo varaju građane i tako dolaze do novca.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izjavio je da na inostranim gradilištima radi oko 30.000 radnika iz Srbije, od toga najviše u Rusiji, oko 20.000 ljudi. Ali ima ih i u Kazahstanu, Alžiru, Zapadnoj Evropi, posebno Nemačkoj s kojom imamo potpisan ugovor o detašmanu. Svi oni angažovani su legalno - direktno preko kompanija koje tamo imaju potpisane ugovore o poslovima i svi su prijavljeni, imaju svu neophodnu zaštitu. plaćeni su im porezi i doprinosi, imaju zdravstveno i penziono osiguranje. Međutim, opasno je ako se radi na crno.