Razvojna agencija Zagreb TPZ predstavila je u Gradskoj skupštini projekat Tehnopolis, odnosno tehnološki park, čija je vrednost 193 miliona evra.
Prema ideji direktora TPZ-a Marjana Ožanića, na površini od 236.000 metara kvadratnih bio bi tehnološki park za kompanije visoke tehnologije zasnovane na znanju, preduzetnički inkubator za start-up preduzetnike, preduzetnička zona za velike kompanije, poslovna škola i različiti prateći sadržaji.
"Verujem da bi aplicirajući za ovaj projekat kod Evropske unije mogli ući u budžet 2014-2020", napominje Miro Laco, pročelnik iz Kancelarije gradonačelnika i dodaje kako je projekat sličnog parka u Krakovu koštao 25 miliona evra, od čega je 20, kroz nekoliko faza, stiglo iz fondova EU- a.
"Ideja sada deluje kao utopija, ali ko može biti protiv toga. Kažu mi da je projekat megalomanski, ali ja na to odgovaram da Zagreb to zaslužuje. Sve velike ideje počivaju na snu. Ovo je moj san", ističe Ožanić koji od prvog juna odlazi u penziju, a na njegovo mesto Gradska skupština već je imenovala novog čoveka Franu Šesnića.
Ukoliko Ožanićeva ideja uspe da se realizuje u obimu u kojem je planirana, nema sumnje da će Zagreb dobiti verovatno najskuplji Tehnološki park na svetu. Naime, valja podsetiti da je u nikad izgrađenu bolnicu dosad uloženo 156 miliona evra, što bi značilo da bi Tehnopolis na kraju bio plaćen oko 350 miliona evra.
Da Ožanićeva ideja ima propusta, upozorili su brojni učesnici prezentacije. Tako se moglo čuti da uopšte ne postoji studija koja bi pokazala koji su to korisnici koji bi popunili sve te prostore ni koje bi koristi imali oni od toga i ima li Zagreb toliki privredni interes i potencijal.
Zatim, iako Ožanić tvrdi da je 40 odsto objekta već izgrađeno, arhitekta Niko Gamulin usprotivio se toj teoriji kazavši da je iskoristivost postojećeg objekta svega deset odsto.
Pitanje isplativosti celog projekta, za koji načelno misli da je na nivou ideje dobar, otvorio je počasni regionalni predsednik konsultantske kuće Deloitte i član nadzornog odbora HEP-a Žarko Primorac kazavši da bi u takvom projektu mesečno odlazilo pola miliona evra samo na njegovo održavanje.
'Treba napraviti finansijsku konstrukciju sa svim ostalim potrebnim parametrima i videti treba li nam takav projekat', zaključio je Primorac.
