Po energetskoj efikasnosti, naša zemlja je na dnu i evropske i svetske lestvice. Pojedine diplomate koje rade u Srbiji same primenjuju pravila o uštedi energije po uzoru na zemlje iz kojih dolaze.
U Ambasadi Danske u Beogradu sami su se ogranizovali i zgradu učinili energetski efikasnijom – stavili su štedljive sijalice, a svetla, klimu i aparate uključuju po potrebi. Račun je pokazao da je za 10 meseci potrošeno 30% manje struje. Ambasadorka Danske Mete Kjuel Nilsen kaže da Srbija ne mora ponovo da izmišlja rupu na saksiji. "Može da koristi iskustva Danske koja već 35 godina sprovodi mere energetske efikasnosti i koja troši 40% manje energije od proseka Evropske unije", kaže danska ambasadorka.
Kao prvu meru štednje, stranci koji žive u Srbiji preporučuju uvođenje naplate grejanja po utrošku, što bi promenilo i navike građana.
Mark Krandal, predsednik firme Continental Wind Partners u Srbiji živi dve godine. "Kada sam se doselio, u stanu je bilo pretoplo i hteo sam da isključim grejanje, ali nisam našao termostat. Otvorio sam sve prozore kako bih izdržao da budem u prostoriji", priseća se Krandal.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins kaže da srpska privreda troši 2,7 puta više energije od prosečne privrede u Uniji i da je zbog toga potrebno povećati energetsku efikasnost u zemlji.
Važno je što pre doneti Zakon o racionalnom korišćenju energije i osnovati Fond energetske efikasnosti. Za te namene, građanima i privredi biće dostupno 40% nepovratnih sredstava i povoljni krediti. Pomoć nude i svetske finasijske institucije.
Milan Popović iz Kancelarije Svetske banke u Srbiji kaže da je energetska efikasnost važna, jer će do 2030. godine ukupna potražnja u svetu za energijom porasti 45%. Najveće uštede energije planirane su u industriji – 44%, u saobraćaju 35, u domaćinstvima 21%. Od iduće godine, Vlada najavljuje i konkretne mere. Građanima i privredi u 100 opština i 120 preduzeća pomagaće energetski menadžeri.
Povezana vest:
