"Imam puno pravo i od Narodne banke Srbije tražim ne samo da se obavezno učešće za stambene kredite vrati sa 20 na 10%, već i da se dodatno smanji na 5% zbog velike krize, kojom je najviše pogođena građevinska industrija. To bi bila prava antikrizna reakcija, a ne da se pogoršavaju uslovi, kako to radi NBS. Ovo je moj zahtev kao ministra, koji govori u ime sektora koji je izuzetno ugrožen. Moja namera je i da pomognem građanima da lakše dođu do zajma za svoj krov nad glavom. To je jedini način da se, koliko-toliko, u narednoj godini omogući funkcionisanje tržišta nekretnina", kaže u intervjuu za dnevni list Večernje novosti Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje.
Na konstataciju novinarke Večernjih novosti da je NBS odlučna u tome da neće menjati obavezno učešće za stambene kredite, ministar Dulić kaže: "Ono što me sekira je način na koji danas NBS komunicira sa privredom i državom. Mislim da to ne doprinosi rešenju problema i krize u kojoj se nalazimo. Uz sva teoretska obrazlaganja, koja su dolazila iz NBS, nisam čuo nijedan valjani razlog zbog čega se otežavaju uslovi za prodaju i to malo stanova, koji bi mogli da nađu kupce u najtežoj krizi, koja je pogodila sve sektore ekonomije u poslednjih 50 godina".
Ukoliko NBS, ipak, ne promeni stav, Oliver Dulić kaže da je predlog vlade da subvencije za stambene kredite u narednoj godini u najgorem slučaju ostanu na ovogodišnjem nivou, a to je oko dve milijarde dinara. "Takođe, plan je da se promene i uslovi za subvencije u delu koji se odnosi na godine starosti, mesečne prihode. Na taj način bi se proširila lista porodica koje bi mogle da ispune uslove za dobijanje subvencionisanih stambenih kredita. Ali, važno je da se upravo kroz mere NBS, ali i druge mere, koje podrazumevaju ubrzanje svih procedura u bankama i katastru nepokretnosti omogući da što je pre moguće stan nađe kupca. Dakle, trudimo se da uočimo sva uska grla, da ih otklonimo kako bi novac iz banaka što pre došao do neimara."
Što se tiče novca iz budžeta koji se trenutno planira za narednu godinu, Dulić objašnjava da je zahtev Ministarstva za prostorno planiranje značajno veći od sredstava, koje je ponudilo Ministarstvo finansija. Ministarstvo za prostorno planiranje je tražilo ukupno oko 10 milijardi dinara za obavezu od 10% učešća u građevinskim projektima, zatim za subvencije za sve rudarske kopove u okviru Resavice, za sufinansiranje prostornih planova i mnoge druge kapitalne projekte, kao i za redovno funkcionisanje Ministarstva. "Predstoji nam veoma teška rasprava o budžetu, s obzirom na to da smo započeli mnoge projekte, koji moraju da se završe."
U vezi sa predlogom da Zakon o pomoći građevinskoj industriji važi i naredne godine, minstar objašnjava da resorno ministarstvo planira da, osim produženja važenja Zakona o pomoći građevini, pokuša i da obezbedi novac da se i u 2012. otvore gradilišta na kojima će biti angažovani naši neimari. Međutim, ministar strahuje da projekti Ministarstva, koji su, kako kaže, doveli do toga da u poslednjem tromesečju u odnosu na isti period lane imamo realan rast u građevinskom sektoru od gotovo 30%, nisu dovoljni da bi građevinska industrija izašla iz teške krize i navodi da ostoje i drugi problemi kao što je hronična nelikvidnost preduzeća, dugovanja javnih budžeta prema operativi.
Na komentar novinarke da je i Ministarstvo prostornog planiranja kočilo procese nedonošenjem potrebnih propisa koji prate zakone, Dulić kaže: "Doneli smo sve zakone koji su bili neophodni da krenemo u reformu svih sektora u našoj nadležnosti. Imali smo krovne zakone u oblasti zaštite životne sredine, planiranja i izgradnje, rudarstva, komunalnih delatnosti, doneli smo ogroman broj podzakonskih akata, započeli smo velike projekte i kada je u pitanju reciklažna industrija i promocija ekoloških aktivnosti, otvorili smo projekte stanogradnje socijalnog stanovanja, koje nameravamo da završimo".
Ministarstvo će predložiti da se produži rok do kada će važiti popust od 99% za legalizaciju bespravnih objekata, koji ističe 30. juna sledeće godine, ali ministar Dulić ne može da obeća da će se menjati Zakon o planiranju i izgradnji kako bi se produžili rokovi. "Bez obzira na to što je u ovom trenutku gotovo u svim gradovima Srbije broj rešenih postupaka za legalizaciju značajno veći, i dalje u nekim opštinama postupci legalizacije idu uz velika kašnjenja i administrativne probleme. Moj apel tim lokalnim samoupravama je da se bolje organizuju, a svim građanima, vlasnicima bespravnih zdanja da što pre dostavljaju neophodnu dokumentaciju, jer nikada legalizacija nije bila, niti će biti, povoljnija nego danas".
Što se tiče izmena Zakona o stanovanju, Oliver Dulić kaće da je predlog prošao Vladu Srbije. "Građani, koji su započeli otkup stanova na rate, a sada imaju novac da preostale obaveze izmire odjednom, moći će da postanu vlasnici kvadrata. Ali, cena koju treba da plate utvrđivaće se na osnovu prosečne bruto zarade u Srbiji, a ne u privredi, kao što je to bilo do januara ove godine."
O izgradnji stanova na lokaciji bivše kasarne 4. juli i početku gradnje u naselju Dr Ivan Ribar, mistar Dulić kaže da se u naselju 4. juli ovih dana završavaju procedure javnih nabavki za početak radova i u poslednjoj fazi izgradnje naselja. "Prvih oko 2.000 stanova biće useljeno na proleće naredne godine, a kompletan posao završićemo do sredine 2013. Ovih dana završava se procedura iseljavanja romskih porodica sa lokacije u naselju Dr Ivan Ribar, gde će se graditi oko 800 stanova. Gradilište će biti otvoreno do kraja godine, kada će biti promovisane i cene."
U vezi sa zamerkama koje je imao na izveštaj Svetske banke o brzini izdavanja građevinskih dozvola u Srbiji i mogućnostima da ih SB usvoji kaže: "Siguran sam da će primedbe dati rezultate u narednom izveštaju. Koristeći metodologiju, koju je upravo preporučila Svetska banka, mi smo dokazali da su dali pogrešan izveštaj. U Srbiji se u proseku dozvole izdaju za 160, a ne za 279 dana, kako stoji u izveštaju SB. Ono što me jeste razočaralo je da ti eksperti Svetske banke uopšte nisu dolazili iz inostranstva i bavili se istraživanjem, već je SB angažovala advokatsku kancelariju u Srbiji, koja godinama nije radila svoj posao, već je prepisivala iste podatke. To nije korektno, jer taj izveštaj čitaju zainteresovani investitori. Moj je poziv svim stranim investitorima, koji imaju problem sa sporim izdavanjem dozvola, da se obrate meni lično. Obećavam da ću im rešiti sve probleme jer ne smemo da dozvolimo da zbog kočenja administracije na lokalnom nivou bilo koji posao u Srbiji bude ugrožen."
