Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je na zahtev privrede zamrznulo do 2014. godine iznos ekoloških taksi na proizvode koji posle upotrebe "ulaze u posebne tokove otpada". Reč je o mnoštvu uređaja i mašina, svakodnevnih pomagala, koji sadrže električne i elektronske komponente, baterije, akumulatore i ulja. Iznos naknada se u skladu sa rastom cena na malo, po izvornom tekstu uredbe, povećava svake dve godine.
Prvo povećanje iznosa bilo je zakazano za sledeću godinu. Kako bi se izbeglo dodatno opterećivanje posustale privrede, uredba će biti izmenjena i datum korekcije pomeren. Privredu, inače, na dno povlači težak pad prometa robe, pa i one na koju plaća ekološke takse.
Ministarstvo razmišlja o tome da i posle kraja ovog svojevrsnog moratorijuma promeni referentnu stopu po kojoj će sravnjivati visinu naknada za posebne tokove otpada budući da je neizvesno koliko dugo će kriza trajati i do kada će država morati da smanjuje pritisak na kase privatnih firmi
"Ako je, npr, bojlerima promet pao za 20%, moramo paziti koliko je opterećenje proizvođača svrsishodno. Moguće je da ćemo ubuduće iznos nadoknada usklađivati sa padom ili povećanjem prometa robe koja se taksira. Druga opcija je i da ih od 2014. korigujemo prema evidenciji o promeni cena ili rastu cena na malo", navodi državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Bojan Đurić.
Stepen naplate ovih naknada u poslednjih šest meseci je skočio za desetak odsto, ali i dalje ne ide preko 30%, a tu trećinu daju velike kompanije, koje su svima pred očima, dok je od malih preduzeća teško iskamčiti novac, te se one uglavnom izvlače od naplate. Redovne platiše su zato na sastanku sa ministrom Oliverom Dulićem, održanom u Privrednoj komori Srbije, tražile da se i ostali privedu zakonu, pa će inspektori u velikoj vanrednoj akciji na terenu pokušati da dopune spisak obveznika. Te ovaj zahtev privrede o eko-taksama na posebne tokove otpada ide na ruku i državnom budžetu.
"Mada je broj firmi od kojih uspevamo da naplatimo eko-takse i dalje relativno mali, većinu novca dobijamo iz očekivanog fonda – od velikih preduzeća, koja uredno plaćaju. Zahvaljujući njima, sakupljamo možda oko 90% novca koji privreda duguje državi po ovom osnovu, tako da zbog relativno niskog stepena naplate nismo uskraćeni za velike svote", objašnjava Đurić.
U Privrednoj komori Srbije se nadaju da bi povećanje broja obveznika moglo postepeno da smanji i sam iznos eko-taksi. "To bi bio idealan sled događaja, jer opterećenje eko-taksama je zaista veliko i kod nekih proizvoda dostiže i 10% cene. Ali, o eventualnom sniženju odlučivaćemo kada dođe vreme. Zasad je važno da takse privremeno neće rasti i da se jednakost uslova poslovanja obezbedi tako što će svi morati da je plaćaju", kaže Siniša Mitrović iz PKS-a.
Privrednici su od ministra zatražili da se sačini preciznija klasifikacija otpada. Umesto u otpad koji se mora čuvati samo na bezbednom mestu, uništavati ili prerađivati, pojedine proizvode, kao što su oni od metala, kaže Mitrović, trebalo bi nakon upotrebe svrstati u poluproizvode, koji su pogodni za ponovnu upotrebu. Drugim rečima, za privrednike oni ne bi više predstavljali isključivo trošak, već bi se mogli opet unovčiti.
Povezana vest:
