Stambenih jedinica starijih više od tri decenije u Srbiji ima 3,3 miliona. Samo u Beogradu postoji 27 miliona metara kvadratnih stambenog, 17 miliona poslovnog prostora i 10 miliona nelegalnih kvadrata. Većina stambenih zgrada zidanih pre i nakon II svetskog rata zrela je za ozbiljnu rekonstrukciju - prema procenama čak 1,4 miliona stambenih jedinica.
Veliki posao obnove dela stambenog fonda mogao bi da se završi u roku od 10 do 15 godina, a popravka ovih zdanja koštala bi oko pet milijardi evra. Rekonstrukcija bi, po stambenoj jedinici, koštala od 3.000 do 6.000 evra. Potrebno je, za ovaj veliki posao, oko 65 miliona kvadrata različitih podnih obloga, stotine hiljada metara elektroinstalacija i isto toliko metara vodovodnih cevi, oko sedam miliona komada fasadne stolarije...
"Najdramatičnija situacija je sa fasadama i balkonima, kao i sa elektro i vodovodnim instalacijama", objašnjava sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS Goran Rodić. "Same instalacije trebalo bi da se menjaju na svakih 20 do 25 godina eksploatacije. U velikim gradskim sredinama problem fasada nije samo u izgledu, već što ugrožavaju bezbednost stanara i prolaznika. Prema Zakonu o održavanju stambenih zgrada o fasadama, krovovima i svim zajedničkim prostorima brinu vlasnici stanova, ali oni nisu u mogućnosti da izdvoje znatna sredstva za održavanje i obnovu zdanja. Vodovodne i kanalizacione instalacije zbog dotrajalosti povećavaju utrošak vode, a u isto vreme poskupljuju i opterećuju budžet građana. Zbog loših elektroinstalacija, često u stanovima dolazi do požara. U trenutku kada se uvode energetski pasoši, masa objekata mora da poboljša energetsku efikasnost, što će doneti ogromne uštede samim stanarima ali i državi, koja uvozi energente."
"Država mora da pokrene ceo proces obnove stambenog fonda", naglašava Rodić. "Moraće da angažuje komunalna preduzeća i da na neki način deo poslova sama finansira, posebno kod fasada i spoljne komunalne infrastrukture, jer građani ne mogu sami da snose te troškove. A za ostale radove, država u dogovoru sa bankama mora da omogući vlasnicima stanova povoljne kredite gde mesečna rata ne bi prelazila 50 evra."
Vlasnicima stanova investicija u obnovu stambenog fonda bi se isplatila kroz poboljšanje uslova stanovanja i manje račune za komunalije. U projektu obnove stanova, u znatnoj meri bi se angažovala i domaća građevinska industrija, pre svega proizvođači stolarije, građevinske hemije, podnih obloga, elektroindustrija...
