Priča o izgradnji koridora i ljutnji

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić ljutio se na kritiku zbog spore izgradnje Koridora 10 i rekao da u krizi Srbija postiže fantastične rezultate.

On je još 2008. poručio kako Koridor kroz našu zemlju mora biti gotov do 2010, ako ne želimo da nas ne pregaze susedi. Posle toga je obećao krajnji rok 1. maja 2012, a pre neki dan je izjavio kako će Koridor biti završen za dve godine, dakle, do polovine 2013. godine. Jednom rečju, kada je reč o izgradnji Koridora 10 u Srbiji, postalo je iluzorno govoriti o bilo kakvim rokovima. I sam ministar Mrkonjić se jednom prilikom našalio, izjavivši da je to jedini način da pritisne izvođače i investitore da ozbiljno rade.

Kada će zaista ova evropska saobraćajnica biti kompletirana u Srbiji, danas se ne može precizno reći, tim pre što je po ko zna koji put produžen rok završetka severnog kraka Koridora od Horgoša do Novog Sada. Prvobitno postavljeni rok bio je do 1. februara, pa 1. marta, nakon čega se produžio na 20. juli, a ovih dana u priču je ušao i avgust. Ako je tako komplikovano u ravnici, šta će tek biti u brdima i kanjonima?

Štrajkovi putara, rasplamsavanje krize u Grčkoj, teškoće s budžetom, sporo projektovanje i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kiše... samo su neki od faktora koji pogubno utiču na izgradnju Koridora 10 kroz Srbiju. Taj transevropski putni pravac direktno povezuje 8 država, a, uključujući i njegove krake, još šest, dakle, ukupno 14, zbog čega su mu sve prethodne vlade u zemlji dale prioritet u izgradnji. Ali, rokovi se produžuju, pa produžuju.

Graditelje autoputa na severu zemlje delimično je omela i nesrećna privatizacija u okviru Nibens grupe, a delimično pristajanje na veoma nepovoljan ugovor, koji je podrazumevao 9 meseci za izgradnju (rok je naknadno produžen za 6 meseci), a 30 meseci za plaćanje radova vrednih 10 milijardi dinara. Drugim rečima, domaće firme trebalo je da same nađu varijantu kako da isfinansiraju gradnju stotinak kilometara autoputa, da bi im troškove država naknadno refundirala, što u vreme svetske ekonomske krize – malo kome može da pođe za rukom.

Iako iz Nibens grupe na ovom projektu učestvuje samo PZP Beograd i kao podizvođač Vojvodinaput-Bačkaput, ni drugim članicama konzorcijuma ne cvetaju ruže, pa se prilično muče da se rastegnu i po tuđim deonicama. Poseban problem je izgradnja obilaznice oko Subotice, čiji rok završetka je produžen do 10. oktobra, jer se na trasi isprečilo sedam dalekovoda (!) – jedan međunarodni koji je izmešten i 6 domaćih, od kojih je samo za 2 organizovan tender.

Na izgradnju autoputa čekaju još deonice od Niša do Dimitrovgrada i do makedonske granice.

Ministar Mrkonjić kaže da su raspisani tenderi za izgradnju još 150km autoputeva i da će svi biti izgrađeni u roku od 2 godine, što je maksimum maksimuma za uslove ekonomske krize.

Ako Koridor 10 i bude završen do polovine 2013, biće odlično, jer se za celu deceniju u Srbiji izgradilo tek stotinak kilometara autoputa: po dvadesetak kilometara na severnom i isto toliko na južnom kraku i uz jedvite jade nova traka od Novog Sada do Beograda, s tim što još nije kompletirana u zoni beščanskog mosta, a most bi, navodno, trebao da se pusti u saobraćaj na jesen (?).

Od Niša do bugarske granice nedostaje 85km autoputa. Izgradnja obilaznice oko Dimitrovgrada u dužini od 8,7km poverena pre nešto više od godinu austrijskoj Alpini na rok od 720 dana, a vrednost radova je 31,5 milion evra koje je odobrila Svetska banka. Istoj kompaniji je krajem prošle godine poverena i izgradnja 14,3km autoputa od Pirota do Dimitrovgrada na rok od 540 dana, vrednost radova je 30 miliona evra, a finansira se iz kredita EBRD.

Ako se krene od Niša prema makedonskoj granici, nedostaje 75km autoputa. U novembru prošle godine potpisan je ugovor s firmom Aktor S.A. za izgradnju samo 7,9km na rok od čak 540 dana, a 21,8 miliona evra obezbeđeno je iz Helenik plana. U okviru ovog programa još pre nekoliko godina je obećano 100 miliona evra, međutim, strahuje se da bi kriza u Grčkoj mogla da ugrozi ovaj projekat.