Katastrofalni zemljotres koji je pogodio grad na Vrbasu danas beleži 41 godinu, a mnogim Banjalučanima taj trenutak ostao je urezan u sećanju kao živa slika. Prema rečima istoričara Zorana Pejašinovića, grad se nakon zemljotresa počeo razvijati.
- Ta tragedija podigla je na noge celu državu, ali i druge zemlje. Novu zgradu Gimnazije poklonio je Banjoj Luci grad Sarajevo, Osnovnu školu "Georgi Stojkov Rakovski" bugarski narod, zbog čega je škola i prozvana Bugarska škola, dok je škola u Slatini nazvana "Holandija", jer je holadska vlada donirala sredstva - rekao je, naglašavajući da je mnogo ulagano nakon udara ove prirodne sile, a broj stanovnika u kasnijim godinama se udvostručio.
Nakon zemljotresa, između ostalog, izgrađeno je naselje Borik, kao i barake u naselju Lazarevo, ali i robna kuća "Boska", univerzitetski centar, banjalučki aerodrom, a centar grada je rekonstruisan.
Oglas
Iz Sektora za seizmologiju Hidrometereološkog zavoda RS podsećaju da ne postoji način da se zemljotres vremenski predvidi, jer su mnogi parametri koji utiču na pojavu zemljotresa slične jačine, a neki su nauci još uvek nepoznati.
- Međutim, u dužem vremenskom intervalu zemljotresi se dešavaju u istim geološkim zonama. Stoga se proučavanjem podataka o njihovom događanju mogu izdvojiti žarišne zone i definisati maksimalne očekivane energije budućih zemljotresa. Ovi rezultati se najčešće predstavljaju na seizmološkim kartama, čiji je sadržaj dugoročna seizmička prognoza - kazala je Vesna Šipka, rukovodilac Odjeljenja inženjerske seizmologije.
Pošto se zemljotresi ne mogu predvideti, ono što se može učiniti jeste prevencija, a potrebno je poštovati zakonske regulative za građenje u trusnim područjima. Šipka dodaje da protivtrusna gradnja obuhvata projektovanje i izgradnju objekata koji će u uslovima zemljotresa imati manja strukturna oštećenja. Osnovni seizmološki parametri, kaže, za protivtrusnu gradnju se prikazuju na seizmološkim kartama.
- Izgradnja ovako projektovanih objekata ekonomski je opravdana, jer su ulaganja u otklanjanje šteta od mogućih zemljotresa znatno manja od ulaganja u gradnju objekata potpuno otpornih na dejstvo zemljotresa. Prostorno planiranje jeste još jedan od ključnih elemenata u procesu definisanja bezbedne životne sredine u uslovima prisutne seizmičke aktivnosti - rekla je, naglasivši da je neophodna i sistemska obuka stanovništva, posebno predškolske i školske djece.
Kada je u pitanju banjalučki region, saopštili su iz Zavoda, može se reći da je ova žarišna zona bila uglavnom seizmički neaktivna poslednjih nekoliko godina, a najjači zemljotres koji je registrovan u poslednje dve godine desio se 7. maja prošle godine, s magnitudom 3,7 Rihtera i epicentrom na području Kozare, te jačinom od pet stepeni Merkalijeve skale.
Ona je kazala da ovaj potres po njihovim saznanjima nije izazvao materijalnu štetu, ali je izazvao uznemirenost građana Banje Luke, Prijedora, Omarske i Kozarske Dubice.
- Ako govorimo o ovoj godini, najjači zemljotres koji je naša služba u širem regionu Banje Luke registrovala desio se 7. januara u deset časova i 54 minuta, s magnitudom 2,6 Rihtera i procijenjenim intenzitetom od četiri stepena Merkalijeve skale. Zemljotres ovog intenziteta građani mogu osetiti, ali on ne može izazvati štetu na objektima - rekla je Šipka.
